Vojni dobrovoljci: Zbog epidemije, klasa nešto manja

LESKOVAC

Nevena iz Niša i Slaviša iz Ražnja, dvoje su od 30-oro mladića i devojaka koji su u 3. Centru za obuku u Kasarni ”Vojvoda Petar Bojović”, započeli šestomesečni  dobrovoljni  vojni rok. Oboje su od detinjstva želelida postanu vojnici i nadaju se da će im to biti profesija.
Vojnici na dobrovoljnom služenju vojnog roka junske klase, koji su  ušli u Kasarnu ”Vojvoda Petar Bojović” u Donjem Sinkovcu, biće, pošto zaduže opremu, upućeni na 45-odnevnu obuku u Valjevo. To je samo jedna od novina, iznuđenih trenutnom epidemiološkom situacijom.

– Zbog poštovanja preporuka i mera za sprečavanje širenja virusa Kovid 19, junska klasa vojnika, u svim centrima za obuku, ima znatno manje vojnika. Drugi razlog je ušteda na materijalnim sredstvima i ljudstvu, pa je u centre u Leskovcu, Valjevu i Somboru, pozvano po 30-ak vojnika. Njihova osnovna obuka, u trajanju od 45 dana, obavljaće se u Valjevu. Danas ih primamo, po završenoj prozivci i obavljenim zdravstvenim pregledima, zadužiće opremu, popodne i noć provesti ovde, a sutra ujutru ih upućujemo u 2. Centar za obuku, – objašnjava kapetan Milan Milić.
-Jednom delu  prijavljenih dobrovoljaca je početak služenja vojnog roka odložen za septembar, a neki su vraćeni i zbog sumnje na inficiranost korona virusom, ali će se epidemiološka situacija tokom leta smiriti, pa će na jesen svi biti pozvani, – dodaje Milić.
Nevena Nikolić iz Niša raduje se što ispunjenje davnih želja za nju upravo počinje :

–          Odlučila sam se za Vojsku iz rodoljublja i potrebe da se služi otadžbini. To je poziv časti. Sanjam to od detinjstva i neizmerno sam srećna. U svojoj familiji biću prva ženska osoba u
vojsci, a volela bih, ako to prilike dozvole, da postanem profesionalni vojnik. Uskoliko se to ne dogodi, sigurna sam da ću, tokom narednih šest meseci, steći znanja i veštine da pomognem u
odbrani zemlje, ako to bude potrebno.

Već na prvi pogled, Slaviša Blagojević iz Ražnja, deluje kao neko kome je vojni poziv u srcu, ali nas je zanimalo zašto je do 27. godine čekao da se priključi vojsci:

–          Nije bilo vremena, morao sam da obavim neke druge stvari, iako uniformu i vojsku volim od malena. Cela moja porodica i drugari znaju koliko mi znači, pa ih nije čudilo kad sam se prijavio za dobrovoljno služenje. U mom kraju Vojska je cenjena i poštovana, a tokom  vanrednog stanja svi smo imali priliku da vidimo koliko nam znači. Voleo bih da se zaposlim u ovom sistemu i nadam se da će mi to uspeti. –

Nakon mesec i po dana osnovne obuke u Drugom centru u Valjevu, vojnici junske klase će još toliko vremena provesti na specijalističkoj edukaciji u namenskim jedinicama, a ostatak vojnog roka u kasarnama u koje budu raspoređeni.