Važni saveti kako da sačuvate šljive i jagode od bolesti

LESKOVAC

Šljivin smotavac

Povoljni prirodni uslovi opredeljuju veliki broj proizvođača na našem području da se bave proizvodnjom šljive na ekstezivan način. Šljivin smotavac (Grapholita funebrana) je pored jabukinog i breskvinog smotavca najznačajnija štetočina u voćarstvu, javlja se svake godine i pričinjava velike štete.
Šljivin smotavac je mali, tamnoobojeni leptir, telo leptira je dužine 6 do 9 mm, u rasponu krila do 15 mm. Prednja krila su mrkosiva, sa redovima žućkasto belih dlačica na rubu krila, a u vršnom uglu je pepeljasto siva mrlja u čijoj se unutrašnjosti zapažaju četiri crne tačke. Zadnja krila su svetlija, ujednačeno sivomrke boje. Larva u punom razvoju je dugačka 10-12 mm, žive ružičaste boje sa mrkom glavom.
U našoj zemlji predstavlja jednu od glavnijih štetočina šljive, s tim što se nekada smatralo da napada uglavnon požegaču, međutim sa proširenjem sortimenta i uvođenjem kvalitetnih sorata, koje dozrevaju u avgustu i septembru, pokazalo se da napada i ove sorte šljive. Sa globalnim promenama razvija se u tri generacije. Prezimljava u stadijumu larve u kokonu opredenom ispod kore šljive. Pretvara se u lutku rano u proleće, krajem marta, a leptiri izleću u aprilu i maju i početkom juna.
Leptiri prve generacije polažu jaja 3-4 nedelje posle precvetavanja šljive, kada plodovi dostignu veličinu koštice trešnje. Ženka položi 40-50 jaja u proseku. Larva se izleže posle 9-15 dana, ubušuje se u plod i uvlači se u njegovu unutrašnjost. Po završenom razvoju napušta plod, a zatim odlazi u pukotine kore pri osnovi stabla ili u biljne ostatke na površini zemlje radi preobražaja. Od početka jula počinje let druge generacije, koji traje 4-6 nedelja.
Štete pričinjavaju gusenice ubušivanjem u unutrašnjost ploda i ishranom sa mesom oko koštice.Napadnuti plodovi ranije dobijaju boju zrelih sa ljubičastim prelivom, prepoznaju se po smolotočini koja curi iz njih, po tamnim hodnicimau kojima se nalazi gusenični izmet. Otpadanje plodova napadnutih larvama prve generacije poklapa se sa junskim pročišćavanjem plodova, koje predstavlja fiziološku pojavu, pa štete mogu da prođu neopaženo. Najveće štete izazivaju larve (gusenice) druge generacije.
Za uspešno suzbijanje ove štetočine potrebno je praćenje biološkog razvoja i i prognoza pojave šljivinog smotavca. Prognoza napada šljivinog smotavca moguća je feromonskim klopkama i vizuelnim metodama utvrđivanjem prisustva i brojnosti. Feromonske klopke (seksualni mamci) omogućuju efikasnu kontrolu leta mužjaka, daju sliku intenziteta napada i omogućava izbor pravog vremena za tretiranje insekticidima. Na osnovu preporuka i saveta portala Prognozno izveštajne službe Srbije, a u cilju zaštite plodova šljive od ubušivanja larvi šljivinog smotavca, preporučuje se primena registrovanog insekticida aktivne materije lambda-cihalotrin. Prilikom hemijske zaštite obavezno je voditi računa o karenci primenjenih preparata.
Mirjana Petrović, mast.inž.polj.

Siva trulež plodova jagode

U našim agroekološkim uslovima siva trulež plodova je najčešća i ekonomski najznačajnija bolest jagoda. Uzročnik bolesti je gljivica Botrytis cinerea, a javlja se prilikom gajenja jagoda na otvorenom ali i zatvorenom prostoru, staklenicima, visokim tunelima i plastenicima. Ova bolest direktno utiče na prinos i kvalitet plodova, i zato joj se posvećuje najviše pažnje u svim programima zaštite jagoda. Na razvoj bolesti dodatno utiče vlaga i hladnije vreme što je čest slučaj u vreme sazrevanja plodova u proizvodnim delovima naše zemlje. Zbog dužeg perioda vlažnosti nakon padavina, javljaju se simptomi na otvorenom, a visoka vlažnost se javlja i u zatvorenom prostoru čime se pospešuje pojava bolesti.
Na plodovima jagode javlja se siva buđ ili trulež plodova u obliku karakteristične prevlake slične paučini, sivkasto-smeđe boje, koja predstavlja gljivičnu miceliju sastavljenu od visoko razgranatih konidiofora sa konidijama. U slučaju jače zaraze i povoljnih klimatskih uslova (velika vlažnost i niža temperatura) micelijski omotač preraste celi plod jagode koji postaje neupotrebljiv. Zaraženi plodovi u slučaju vlažnog vremena potpuno trunu, a u slučaju suvog vremena se sasuše. Pored plodova, simptomi se mogu javiti i na lišću u obliku nekroza, što je ipak retka pojava. Međutim, vrlo često bolest zahvata cvetove jagode, mladi i otvoreni cvetovi naročito su podložni prvim infekcijama, pri čemu se osuše i izgledaju kao spaljeni. Naročito su osetljivi cvetovi koji su oštećeni kod kasnih prolećnih mrazeva. Razgranate konidiofore gljive s konidijama, kada se gledaju pod lupom, izgledaju kao suvo grožđe sivkaste boje.
Razvoju bolesti doprinosi vlažno vreme sa nižim temperaturama, što je česta pojava u vreme stvaranja i sazrevanja plodova jagoda u našem agroekološkom uslovima. Optimalna temperatura za razvoj truleži kreće se od 15 do 20 0C. Vlažnost je takođe presudna za razvoj bolesti. Optimum je iznad 90% relativne vlažnosti. U vreme dozrevanja plodova vetar i kišne kapi prenose reproduktivne organe gljive do zdravih plodova šireći tako zarazu. Patogena gljiva prezimljava na biljnim ostacima na plantažama jagoda u formi sklerocija ili micelija.
Prekomerno đubrenje azotnim đubrivima može proizvesti jači napad bolesti, zato je potrebno prihranu vršiti u skladu sa rezultatima agrohemijske analize zemljišta. Neophodno je uklanjanje zaraženih plodova iz zasada jagoda kako bi se sprečilo širenje zaraze. Bolesti pogoduje i velika gustina sadnje, zato je potrebno obezbediti potrebnu cirkulaciju vazduha, a istovremeno izbegavati mesta uvala gde se akumulira voda.
Kako se siva trulež plodova jagode redovno javlja svake godine, potrebno je obavezno primenjivati hemijsku zaštitu registrovanim hemijskim preparatima. U slučaju neodgovarajuće zaštite može doći do potpunog gubitka prinosa. Za suzbijanje se koriste fungicidi aktivnih materija (piraklostrobin, boskalid, fludioksonil, ciprodinil, fenheksamid, fluopiram, trifloksistrobin) pri čemu je neophodno voditi računa o karenci, o maksimalnom broju tretmana odrđene hemijske grupe da bi se izbegla pojava rezistentnosti, što se uvek naglašava u upustvima preparata. Većina ovih fungicida ima karencu od tri dana.

Mirjana Petrović, mast.inž.polj.

Bliži se žetva ozimnih useva

Proizvodnja strnih žita je svakako jedna od najvažnijih poljoprivrednih proizvodnji. Priprema za žetvu je isto toliko bitna koliko i priprema za setvu. Poruka poljoprivrednim proizvođačima je da ne dozvole da lošim ubiranjem useva obezvrede svoj rad.
Apelujemo na vozače traktora i radnih mašina, posebno na vozače kombajna, da se tokom izvođenja poljoprivrednih radova u vreme žetve, u saobraćaju na putu pridržavaju odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, posebno člana 111, kojim je propisana upotreba žutog rotacionog ili trepćućeg svetla. Po Zakonu upotreba ovih obeležja odnosi se na vozilo koje prelazi propisane dimenzije, odnosno vozilo na kome teret prekoračuje dozvoljene dimenzije, kao i vozilo koje prati takav prevoz kada je to određeno u dozvoli za vanredni prevoz, traktor noću, u uslovima smanjene vidljivosti i kada ima priključke za izvođenje radova na najisturenijoj tački tih uređaja, te radna mašina noću i u uslovima smanjene vidljivosti. 
Vozač koji se susretne sa vozilom na kome su uključena žuta rotaciona ili trepćuća svetla, dužan je da poveća opreznost i prilagodi brzinu i način kretanja svog vozila. Važno je da se svi učesnici u saobraćaju pridržavaju saobraćajnih propisa. Pravilno rasporediti teret prilikom transporta. Vožnju pod dejstvom alkohola – NE !!!

                                                                                                                                                                                                    Boban STANKOVIĆ, dipl.ing.polj.