USAVRŠAVAĆE SE U NEMAČKOJ, ALI I VRATITI U SVOJ RODNI GRAD

 

LESKOVAC

 

Ivan Cvetković student je četvrte godine Ekonomskog fakulteta u Nišu sa prosečnom ocenom 10. Od 1. do 31. avgusta on je boravio u nemačkoj pokrajini Bavarskoj, na univerzitetu u Pasau, gde je bio jedan od polaznika intenzivnog letnjeg kursa nemačkog jezika i ekonomije. Grad Leskovac je, u sufinansiranju troškova Ivanovog studijskog akademskog boravka u Nemačkoj, učestvovao sa iznosom od 40.000 dinara.

Svrha studijskog boravka je usavršavanje nemačkog jezika, produbljivanje znanja iz ekonomije, upoznavanje tamošnje kulture, načina života ljudi, privrednog razvoja Bavarske i razmena iskustava i ideja sa studentima iz regiona i šire.

-Kada sam stigao tamo bilo je malo treme, ali sam se jako brzo uklopio. Najviše smo se bavili nemačkim jezikom, ekonomiju smo samo dotakli. Značajno sam poboljšao svoje znanje ovog jezika. Kada sam tamo stigao bio sam na B2 nivou (prema evropskoj skali postoji nivo A1, A2, B1, B2 i C1, C2, s tim što je A1 osnovno znanje, a C2 na nivou maternjeg jezika, objašnjava Ivan), a nakon kursa sam na nivou C1. Novembra ću polagati međunarodno priznati ispit, kako bih mogao da apliciran za stipendiju za master studije u Nemačkoj. Upravo se pripremam za to i nadam se da ću uspeti. Ostalo je još mesec i po dana da se pripremim za ispit i prikupim dokumentaciju, kaže Ivan.

Ivan je, inače, završio treću godinu studija i sve ispite je položio u junskom ispitnom roku.

Letnji kurs u Nemačkoj pohađalo je stotinak studenata iz celog sveta. Iz Srbije je bilo petoro njih, dvoje iz Novog Sada, dvoje iz Beograda i Ivan iz Leskovca.

Ivan objašnjava da je svaka grupa imala po dva profesora, i da su polaznici svakoga dana imali po četiri časa, od jutra do 12 sati. Nakon toga, sledile su vannastavne aktivnosti.

-Mogu da pohvalim organizatore kursa, sve je bilo na visokom nivou, i što se tiče smeštaja, imali smo obezbeđenu ishranu u menzi. Profesori su se trudili da nam prenesu znanje, kako bi što bolje savladali jezik. Na svako pitanje su odgovarali, trudili su se da izdvoje vreme i stopiraju čas, kako bi sve objasnili i kako niko ne bi zaostajao. Isto toliko važne kao formalni deo su i vannastavne aktivnosti. Njihov cilj je bio poboljšanje konverzacionih sposobnosti u međusobnom druženju. Između sebe smo komunicirali isključivo na nemačkom. Nije teško savladati gramatiku i neke formalne stvari, ali je potrebno steći samopouzdanje za razgovor na stranom jeziku, u čemu mi je ovaj kurs puno pomogao.

Ivan tvrdi da je upoznao puno novih ljudi i stekao prijateljstva za života.

-Mahom su se družili ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, ali smo se družili i sa studentima iz drugih zemalja, iz Argentine, sa Ukrajincima, Rusima, a bilo je i Amerikanaca. Odličnu komuniikaciju smo uspostavili i sa studentima iz Nemačke, koji su bili zaduženi za vannastavne aktivnosti. Nije bilo nikakvih problema kao ni konflikata, po političkom, verskom ili bilo kom drugom osnovu. Svi smo mi tamo bili akademski građani tako da smo se odlično razumeli, a zajednički cilj nam je bio da naučimo jezik, kaže Ivan.

On zaključuje da je, nakon ovog celomesečnog letnjeg kapma, potpuno spreman za nastavak školovanja u Nemačkoj.

Ivan Cvetković ovog meseca obavlja računovodstvenu praksu u agenciji „Mega data“.

-To nije dovoljan period da bi se steklo veliko znanje i neke praktične veštine, ali je dovoljno da steknem osnove, jer se sve radi preko softvera i komputeskih programa, što u našem visokom obrazovanju nije toliko zastupljeno. Tamo se još uvek sve radi knjiški, ručno i retko koji fakultet ima i sredstva i mogućnosti da pruži studentima kompjuterske veštine koje su nam potrebne za budućnost, tvrdi Ivan.

Uprkos tome što na fakultetu, kada je reč o računovodstvu i ekonomiji, nije stekao iskustvo sa kompjuterskim radom, on kaže da mu je praksa u „Mega dati“ bila dovoljna da „pohvata konce“ i da neće biti nikakav problem da savlada računovodstveni posao na kompjuteru.

Na jesen Ivan nastavlja sa studijama četvrte godine, a kaže da ga očekuju i obaveze kao predsednika Studentskog parlamenta, kao i organizovanje svečane akademije krejam novembra povodom dolaska brucoša. Iako smo mislili da je ovaj deo njegovog angažovanja potpuno nevezan za profesiju koju je odabrao, on to demantuje:

-Studentski parlament nije nešto što je van moje struke jer se tiče organizovanosti koja je potrebna u svakom poslu, razvoja liderskih sposobnosti i znanja u oblasti finansija, kako rukovoditi sredstvima koja su raspodeljena Studentskom parlamentu, tako da sve to ima veze sa mojom profesijom, i to je neka vrsta prakse.

Ivanovi planovi su da završi studije, da upiše master studije u Nemačkoj, ali i da se nakon završetka školovanja vrati u svoj rodni Leskovac kako bi, kako kaže, doprineo njegovom razvoju.

-Nadam se da ću pokrenuti svoj privatni posao, a ako do toga ne dođe baviću se konsaltingom ili računovodstvom, što je moje izabrano polje u ekonomij. Ja razumem potrebu mladih ljudi da odu iz Leskovca, ali mišljenja sam da samo istrajnošću i ostankom ovde možemo doprineti razvoju zajednice, jer ako svi najbolji odu, ko će ostati. Mišljenja sam da odlazak nije rešenje, zaključuje Ivan.

Sonja Petrović

SAMO INTELIGENCIJA NE DAJE REZULTATE

Ono čime je priroda ovog dvadesetjednogodišnjaka obdarila, o čemu on govori sa skromnošću, je koeficijent inteligencije 152, prema testioranju MENS-e, čiji je inače član. Ovako visok koeficijent iteligencije koji, prema statisikama, ima samo dva posto ljudi u svetu, daje dozu pozitivne treme, kaže Ivan i dodaje:

-Imam veru u sebe i znam da ću planove koje sam zacrtao privesti kraju i ostvariti. Milsim da su inteligencija i talenat potencijal koji utiče sa 10 postu u ostvarivanju uspeha, ostatak je organizovanost, upornost, rad, jer bez toga koeficijent inteligencije nema nikakvog značaja.

KAKO DA MLADI OPSTANU U POSLU?

Ivan Cvetković iznosi svoje mišljenje vezano za to kako mladi ljudi da osnuju svoje preduzeće i opstanu u poslu, i kako im država može pomoći.

-Pri otvaranju preduzeća mladi ljudi najviše greše u tome što nemaju konkretan plan šta će raditi, nemaju biznis plan, u čemu im mogu pomoći razne insitucije, kako što su fakulteti i konsalting agencije. Otvaranje novih preduzeća otežavaju propisi, birokratija i visoki porezi. Stvari se u velikoj meri mogu poboljšati smanjivanjem poreza na zarade i dobit, kao i uvođenjem poreskih olakšica za nova porodična preduzeća, koja treba da nose našu ekonomiju.

A šta ovako mladog, uspešnog i inteligentog čoveka interesuje osim nauke?

– U slobodno vreme idem na bazen, trenirao sam plivanje dve godine i to je jedna od mojih najvećih ljubavi, a igrao sam i košarku. Svaku priliku koristim za trčanje i fizičku aktivnost, ukoliko mi to vreme dozvoljava, kaže Ivan.