Stav čitalaca : „MUZEJ-RASADNIK ZNANjA I KULTURE“

LESKOVAC

Muzej, kao naučno-vaspitna i edukativna ustanova, od svog postanka, bila je ogledalo postanka i razvitka našeg grada.

Taj rasadnik znanja i kulture bio je dostupan naučnicima i radnicima iz kulture, učenicima, kao i ljudima bilo kojeg nivoa obrazovanja.

Međutim, novine koje uvodi novo postavljena direktorka ove ustanove iznenađuju naše sugrađane.
Pre izvesnog vremena, Jovan Miljković, čovek koji je saradnjom i pisanjem zadužio muzej i koga svi u muzeju poznaju, uvek je u ovu ustanovu ulazio bez problema, neprijatno se iznenadio kada je na ulazu bio zaustavljen i od strane direktorke i njenih „jurišnika“ bukvalno izguran napolje, uz pretnju da će zvati policiju ako ne izađe. Ljudi iz obezbeđenja nisu krivi. Postpupili su po naređenju.
Kao bivša radnica muzeja, sada u penziji, doživljavam neprijatnosti od direktorke. Kad god sam ušla i uljudno joj se javila, moj pozdrav bi ostao u vazduhu, bez odgovora. Ali šta se tu može, to je stvar vaspitanja i kulture. Dođem da pogledam izložbu, a ona mi prilazi i naočigled prisutnih opominje da ne stanem na eksponate. To svakako ne bih učinila, jer znam pravila ponašanja u Muzeju i na svakom drugom javnom mestu.
Umesto na agresiju i netrepeljivost, bolje bi bilo da svu svoju energiju usredsredi na prioritetne poslove kao što je saniranje krova na kući Koste Stamenkovića gde se pojavila rupa promera oko 50 puta 50 cm i kroz taj otvor pada kiša. Da li se razmišlja o tome šta je sa muzejskim predmetima koji kisnu i natapaju se vodom.
Nedavno je umrla naša bivša koleginica, etnolog Radmila Stojanović, koja je bila izvanredan stručnjak i koju su poznavali svi Leskovčani kao i posetioci koji su dolazili iz raznih krajeva naše zemlje.
Mada poreklom Nikšićanka, vrlo se lepo uklopila u našu sredinu i zahvalni smo joj što je od zaborava otrgla stare zanate leskovačkog kraja pišući o njima. Na dan sahrane direktorka se nije pojavila da oda poslednju počast svojoj koleginici, niti je u ime Muzeja poslala venac od cveća ili bar nekoliko cvetova. U krajnjem slučaju mogla je ožalošćenoj porodici da pošalje telegram saučešća.
Pre tre godine priređena je izložba „Zlatno doba Leskovca“. Ova izložba predstavlja vrhunac načina izlaganja i stručnosti. Zasluženo joj je dodeljeno Međunarodno priznanje – nagrada koju dodeljuje Međunarodni savet muzeja – IKOM sa sedištem u Parizu. Izložba zaista izgleda svetski, a naša je. Estetski efekat je fascinantan. Za tu lepotu izložbe zaslužna je devojka sa završenim master studijama scenografije, i ovo je prilika da bar negde njeno ime bude zabeleženo, a ona se zove Marija Stojković. U propratnom katalogu izložbe njenog imena nema. Autori izložbe, Mira Ninošević i Veroljub Trajković joj ni katalog izložbe nisu uručili uz obrazloženje da su svi primerci podeljeni i da nemaju ni jedan za nju. Njeno ime u katalogu im ne bi umanjilo ulogu u radu na izložbi, jer su za realizaciju izložbe od najvažnijeg značaja ideja i dobro napisan tekst.
Obzirom da se nagrađuju kustosi dodela nagrada ne bi bila dovedena u pitanje. Devojci bi mnogo značilo ime u katalogu, jer bi to moglo da bude viza za dalji rad i preporuka za zaposlenje pošto je nezaposlena. Idući „trbuhom za kruhom“ obrela se na Malti gde obavlja obične fizičke poslove da bi preživela.
Ovaj tandem kustosa je pun samohvale, lepo je pohvaliti se svojim uspesima i treba se time pohvaliti, ali ako se sa samohvalom pretera, onda to prelazi granice pristojnosti. Kada se čuje priča ovih kustosa stiče se utisak da sve sa njima počinje, a da će posle njih nastati potop – propašće muzej.
Međutim, ako se osvrnemo malo unazad i nije baš to tako. I pre njih muzej je dobijao nagrade i odlikovanja a to su:
 Valtrovićeva nagrada ( sa nedavno dobijenom, znači da je muzej dva puta nagrađen tom nagradom);
 Vukova nagrada;
 Orden zasluge za narod;
 Medalja za izvanredne zasluge za razvoj Leskovca;
 Oktobarska nagrada grada za izdavačku delatnost.
Red je da se na muzejskim svečanostima i skupovima, pre svakog nabrajanja sadašnjih nagrada navedu i prethodne nagrade jer prethodni uspesi Muzeja predstavljaju stubove sadašnjih uspeha.

Đurđa Đorđević