Slepi ljudi su važan deo zajednice

Savez slepih Leskovac organizovao je tradicionalnu promotivnu šetnju gradom povodom obeležavanja 15.oktobra, Međunarodnog dana slepih, poznatog kao Svetski dan belog štapa, pod sloganom ”Prošetajmo zajedno”. Cilj akcije je podsećanje javnosti na brojne probleme sa kojima se slepe i slabovide osobe svakodnevno suočavaju i na značaj belog štapa kao sredstva i simbola njihovog samostalnog života.

Alen Husić, predsednik udruženja, kaže da beli štap nije za tu da bi se samo samostalno kretali, nego je to jednostavno i simbol vidljivosti ljudi koji imaju ovakvi ili slične problemi. On je rekao i da se Savez slepih Leskovca bavi brojnim aktivnostima.

„Naše udruženje ima različne programske aktivnosti. To su obično programske aktivnosti koje su vezane za osposobljavanje ljudi, odnosno naše članova, za neke dodatne veštine. Imamo tu različnih radionica iz sfere domaćinstva, kućne radinosti, a imamo i programe gde, recimo, naše članove osposobljavamo za korišćenje određenih IT tehnoloških sredstava i uređaja, odnosno da koriste računare, govorne programe, da mogu da surfuju po internetu, jednostavno, da mogu da prate na neki način neke trendove, odnosno neke stvari koje se neminovno dešavaju pored nas. Većina tih aktivnosti je podržana od strane lokalne samouprave i sa njima imamo zaista lepu saradnju. Ali, pored lokalne samouprave postoje i određena ministarstva, pre svega nadležno ministarstvo, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku.“
Husić poručuje ljudima koji imaju problema sa vidom da se svakako uključe u aktivan život.
„To je veoma značajna stvar, pogotovo kad su deca u pitanju. Ja bih ovom prilikom stvarno apelovao na roditelje da se ne sekiraju za svoju decu. Postoji ustanova, koja postoji više godina, to je škola „Veljko Ramadanović“ u Zemunu, škola za osposobljavanje slepe i slabovide dece i to dece od prvog razreda osnovne škole, pa sve do završene godine srednje škole. Postoji određeni obrazovni profili, gde ta deca mogu da stiču određene veštine i znanja. Tamo postoji jedan savršeno usaglašen tim, tu su psiholozi, pedagozi, pored nastavnog kadra, ljudi koji su stvarno peripatolozi, ljudi koji su stvarno svoje životne aktivnosti i svoja zvanična obrazovna stanja dali za obrazovanje takve dece i omladine. Apelujem još jednom na roditelje, ako deca imaju problem, treba ih dati u ustanovi koje mogu najbolje da od njih naprave stabilne ličnosti, koje će imati karakter i čvrstu volju za dalji život. Postoje i inkluzivni sistemi obrazovanja koji se sprovode u našim školama, ali tu moramo da napomenemo da obrazovanja u vidu inkluzivnosti u redovnom školskom sistemu ima određene pogodnosti, ali i određene nedostatke. Ja bih samo skrenuo pažnju da nastavni kadar bi morao dodatno da se edukuje, da bi mogao na najbolji i najpogodniji način da priđe određenom učeniku, koji je predmet takvog inkluzivnog obrazovanja.“
Husić ocenjuje da Grad Leskovac dosta čini kako bi slepim i slabovidim osobama olakšao kretanje.
„Što se tiče taktilnih staza, odnosno opremljenosti javnih površina u Leskovcu, ja iz godine u godinu napominjem da naš grad tu napreduje, imajući saznanja iz razgovora sa našim članovima iz drugih mesta i opština širom Srbije. Iz godine u godinu se povećava kilometraža taktilnih staza na javnoj površini. Što se tiče pristupačnosti nekih drugih javnih ustanova, tu ima još dosta prostora za rad, odnosno prostora da se određene javne institucije prilagode određenom audio ili taktilnom formatu da se prilagode slepima i slabovidima. U svakom slučaju, naše udruženje ima videćeg pratioca koji pomaže svim našim članovima. Naš Narodni muzej u Leskovcu je odradio dosta, a mi smo imali neku malu ulogu svemu tome. Oni su odradili jednu veliku stvar za slepe i slabovide, jer su prvo omogućili da sam objekt kao objekt narodnog muzeja bude pristupačniji za slepe i slabovide, s obzirom da imaju postavljene taktilne staze i u samom objektu. S druge strane, postoji određeni deo njihove postavke koji je prilagođen slepima i slabovidima, tako što, pored svakog vida eksponata u muzeju, stoji kraći opis tog eksponata na Brajevom pismu. Pored toga, postoji čak i audiodeskripcija, što znači da slepe i slabovide osobe saznaju nešto o nekom od eksponata putem tonskih zapisa.“

Na pitanje koliko se osećaju kao ravnopravni članovi zajednice, Husić kaže da je osećanje ravnopravnosti relativna stvar.

„Ja smatam samo da, ako mi, kao slepe i slabovide osobe, budemo u mogućnosti da upražnjavamo i koristimo sve mogućnosti koje nam društvo pruža, mi ćemo u tom pogledu biti sve ravnopravniji i ravnopravniji.“

Alen Husić, predsednik Savez slepih Leskovac,, skreće pažnju ljudima da kada vide osobu koja se samostalno kreće uz pomoć belog štapa, ne gledaju na nju sa nipodaštavanjem ili sažaljenjem.
„Dovoljno je samo prići, pitati da li je potrebna pomoć, u vezi, recimo, lakšeg orijentisanja u prostoru i ništa više. Verujte mi, naši članovi, ukoliko im je potrebna pomoć, oni je sami zatraže, a ako im nije potreban neće opterećivati nikog drugog.“

IS/LJS