Sa sve većim brojem električnih bicikala na ulicama, pitanja njihove bezbednosti u saobraćaju i zakonskog statusa postala su jedna od važnijih tema među vozačima, ali i institucijama. Izmenjeni propisi, odnosno Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, koji se primenjuju od 27. juna 2026. godine, doneli su jasniju podelu između električnih bicikala i električnih mopeda, ali su istovremeno otvorili i niz problema za vlasnike vozila kupljenih po ranijim pravilima.
Najveća novina odnosi se na precizno razgraničenje vozila koja se smatraju električnim biciklima od onih koja, zbog svojih tehničkih karakteristika, ulaze u kategoriju lakih mopeda i podležu registraciji. Prema važećem pravilniku, električni bicikl (pedelec) ima elektromotor maksimalne trajne nominalne snage do 250 vati, koji služi isključivo kao pomoć pri pedaliranju. Motor prestaje da radi kada vozač prestane da okreće pedale ili kada dostigne brzinu od 25 kilometara na čas. Za ovakva vozila nisu potrebni registracija, registarske tablice, obavezno osiguranje niti vozačka dozvola, a u saobraćaju se tretiraju isto kao klasični bicikli.
Gde je obavezna registracija?
S druge strane, vozila koja imaju ručicu gasa i mogu da se kreću bez pedaliranja ili razvijaju brzinu veću od 25 kilometara na čas, najčešće do 45 kilometara na čas, svrstavaju se u kategoriju lakih mopeda (L1e). Za njih je registracija obavezna, kao i tehnički pregled, obavezno osiguranje, registarske tablice i odgovarajuća vozačka dozvola kategorije AM ili B. Vozači su u obavezi da nose zaštitnu kacigu, a kretanje ovih vozila trotoarima i pešačkim zonama nije dozvoljeno. Za registraciju električnog mopeda potrebno je dostaviti dokaz o vlasništvu, potvrdu o saobraznosti (COC dokument), izvršiti tehnički pregled, zaključiti polisu obaveznog osiguranja, nakon čega MUP izdaje registarske tablice i registracionu nalepnicu.
Gde je zapelo?
Veliki broj električnih dvotočkaša prethodnih godina uvezen je i prodat kao električni bicikl, iako po svojim tehničkim karakteristikama danas ispunjavaju uslove za kategorizaciju kao moped. Kupci su vozila nabavili legalno i dobili račune na kojima su označena kao električni bicikli, ali bez dokumentacije koja je danas neophodna za registraciju. To je dovelo do situacije u kojoj mnogi vlasnici žele da registruju svoja vozila, ali to ne mogu da učine zbog nedostatka potrebnih dokumenata ili nepostojanja jedinstvene procedure. Ovaj problem bio je povod i za proteste građana u Subotici, koji tvrde da ih različite institucije upućuju sa jednog šaltera na drugi, bez jasnog odgovora kako da ispune zakonsku obavezu.
Kako prevazići problem?
Jedna od mogućnosti je postupak provere i potvrđivanja da li vozilo, deo ili oprema ispunjavaju propisane tehničke i bezbednosne standarde (tzv. homologacija vozila) preko ovlašćenih tehničkih službi pre nego što se puste u saobraćaj ili prodaju. Međutim, ni taj postupak nije jednostavan. Vlasnici moraju da obezbede tehničku dokumentaciju i potvrde proizvođača da vozilo ispunjava uslove za kategoriju L1e (laki mopedi). Ukoliko proizvođač ili uvoznik ne mogu da dostave potrebne podatke, postupak može biti dugotrajan, skup ili potpuno neuspešan. Pored troškova tehničkog ispitivanja, vlasnici mogu imati i dodatne izdatke za registraciju, obavezno osiguranje, zaštitnu kacigu, kao i polaganje vozačkog ispita za AM kategoriju ukoliko već nemaju odgovarajuću vozačku dozvolu. Građani iz Subotice navode da obuka za AM kategoriju u njihovom gradu košta više od 50.000 dinara za osobe koje ranije nisu posedovale nijednu vozačku dozvolu. Okvirne cene po gradovima (za kandidate bez ikakve saobraćajne dozvole) su, naprimer, u Beogradu 45.000 – 50.000 dinara, Novom Sadu 41.000 – 48.000, Nišu 48.000 – 55.000, Kragujevcu 40.000 – 45.000, Vranju 35.000 – 40.000, Leskovcu 35.000 – 42.000… Ovim iznosima treba dodati i takse i lekarska uverenja.
Šta kaže struka?
Stručnjaci ocenjuju da sama granica od 250 vati nije sporna, jer se isti kriterijumi primenjuju i u evropskim propisima. Problem, međutim, vide u činjenici da za veliki broj vozila koja su godinama prodavana kao električni bicikli nije obezbeđen jednostavan prelaz u novu zakonsku kategoriju. Zbog toga se postavljaju pitanja ko snosi odgovornost za vozila koja su legalno prodavana kao bicikli, ko će snositi troškove dodatnih ispitivanja i homologacije, kao i kako da postupe vlasnici čija vozila tehnički odgovaraju mopedima, ali ne poseduju dokumentaciju potrebnu za registraciju. Dok Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za bezbednost saobraćaja ne ponude jedinstveno i precizno rešenje, veliki broj vlasnika električnih dvotočkaša rvaće se sa pravnim zavrzlamama, jer ne mogu bezbrižno da koriste vozilo kao bicikl, a u mnogim slučajevima ne mogu ni da ga registruju kao moped.
IS
Leave a Reply