Posle brojnih najava: Najviše uvećane najveće penzije

Foto: Ilustracija

LESKOVAC


Od dugo najavljivanog povećanja penzija najmanje će imati oni koji su i do sada primali najmanje. A takvih penzionera je najviše upravo na jugu Srbije.

U opširnom tekstu Politika piše da će januarskim povećanjem od 5,4 odsto najviše dobiti 30 penzionera čija su primanja oko 132.000 dinara..

Najmanje sleduje onima s minimalnom penzijom do 15.000 – od 540 do 810 dinara

Vojni, poljoprivredni i samostalni penzioneri Fonda PIO primili su početkom nedelje na šalterima pošta ili preko tekućeg računa prve penzije uvećane za 5,4 odsto. Reč je o prvom delu januarske penzije.

Isplata za starosne penzionere i za one koji su otišli u prevremenu starosnu penziju, a kojih je i najviše, više od milion, počinje u ponedeljak, 10. februara. Prvo na kućnu adresu i šaltere pošta, a dan kasnije penzije će biti uplaćene i na tekuće račune. Svima njima takođe sleduju primanja veća za 5,4 odsto, a naredno usklađivanje biće za godinu dana. Ova korekcija je rezultat dugo najavljivanog izmenjenog Zakona o PIO, odnosno usvojene švajcarske formule, po kojoj se penzije, posle četiri godine pauze, usklađuju 50 odsto s rastom inflacije i 50 odsto s rastom zarada. Preračunato, od ponedeljka će starosni penzioneri, u zavisnosti od toga kolika im je penzija, s ovim povećanjem dobiti od 540 do 2.200 dinara više, ako se ne računaju najviše penzije, koje idu do 134.000. dinara.

Najmanje će pripasti onima koji primaju do 10.000 dinara i kojih je 106.490, dok će penzioneri s primanjima od 10.000 do 15.000 dinara, ako sve ostane ovako, cele godine primati od 540 do 810 dinara više.
Penzioneri koji su do sada primali između 15.000 i 20.000 dinara dobiće povećanje od 800 do 1.000 dinara. Onima s prosečnom penzijom od 20.000 do 25.000 dinara sleduje povećanje od 1.000 do 1.350 dinara, dok će penzije koje idu od 35.000 do 40.000, koje prima 119.116
penzionera, biti uvećane za 1.900 do 2.200 dinara.
Istovremeno će za 30 penzionera koji mesečno primaju najveću penziju od 132.065 dinara povećanje biti i najveće – oko 7.000 dinara.
Ako se ovo povećanje od 5,4 odsto stavi u odnos s inflacijom od 21 odsto, koliko je u zbiru iznosila u poslednje četiri godine dok su penzije bile umanjene, jasno je koliko su primanja najstarijih obezvređena i zašto oni uporno traže da im se nadoknadi sve što je u međuvremenu umanjeno.
Penzioneri su uoči izglasavanja zakona insistirali na ovoj zaštitnoj meri, kao i na tome da im primanja ne mogu padati na manje od 50 odsto prosečne zarade, što je bio zaštitni mehanizam sredinom 2000. godine, kada se takođe primenjivala švajcarska formula, ali ni to nije prošlo
kod poslanika u Skupštini.
Važno je da se ovaj zaštitni mehanizam što pre uvede jer će sa svakim većim rastom zarada učešće penzija u BDP-u padati. Zvanična statistika PIO fonda potvrđuje da je u ovom času, bez januarskog povećanja, učešće penzija u prosečnoj zaradi za sve kategorije penzionera 47,8
procenata, za zaposlene 51,2, poljoprivrednike 20,4, a samostalce 46,8 odsto.
Budući da je ministar finansija Siniša Mali pre nekoliko dana najavio da će se o penzijama govoriti od septembra, očekuje se da se ova zaštitna klauzula tada unese i u zakon, kako penzije ne bi mnogo zaostajale za platama.

Izvor: Politika

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*