LESKOVAC
Romski jezik sa elementima nacionalne kulture je kao pilot program počeo da predaje 1996. godine u Vojvodini. U školski sistem je ušao 1998. godine. Trifun Dimić je uradio „Bukvar“ na romskom jeziku. Romsko pismo je latinica, ali, s obzirom na obuhvat dece od prvog razreda osnovne škole, on je Bukvar izradio na ćiriličnom pismu, kako bi ga deca lakše usvojila. Glavna odlika je da Romsko pismo ima 37 slova i osam padeža. Na jugu Srbije romski jezik sa elementima nacionalne kulture se uči u OŠ „Vožd Karađorđe“, OŠ „Petar Tasić“, te školama u Turekovcu, Bošnjacu, Lebanu, Bujanovcu, Vranju…
Jasmina Živković je pedagoški asistent i nastavnik romskog jezika u OŠ „Vožd Karađorđe“ od školske 2015./2016. godine, gde većina romske dece pohađa nastavu romskog jezika. Ona kaže da je veoma značajno da romsko dete nauči svoj maternji jezik, jer je, kao što je Vuk Stefanović Karadžić rekao, jezik hraniteljica naroda i da treba da se neguje i čuva.
-Ako jedan narod nema svoj maternji jezik, nestaće. Romski jezik ne bi trebao da se gubi, ali se mnoge autentične reči i izrazi danas zamenjuju rečima iz drugih, stranih jezika kao što je engleski ili jezik srpskog većinskog stanovništva sa kojima godinama živimo zajedno. U komunikaciji sa roditeljima, kada oni treba da odluče hoće li njihovo dete pohađati nastavu na romskom, koja je dobrovoljna, neki kažu da to njihovom detetu nije potrebno, jer oni znaju da ga govore. Međutim, to je jezik koji se koristi u svakodnevnoj komunikaciji, a romski jezik je i tradicija, kultura, običaji, pismo, padeži… Ovde će to dete naučiti da su romsku krv imali jedan predsednik Brazila, koji je poreklom bio Čeh, a za vreme njegove vladavine Brazil je doživeo ekonomski procvat. Zatim, glumci Čarli Čaplin, Majkl Kejn, pa pevač Elvis Prisli, fudbaler Zlatan Ibrahimović, prva žena matematičarka Sofija Kovalevska, slikar Pablo Pikaso, književnik Lorka, svi su oni ili bili Romi, ili među svojim precima imali i Rome, čime pokazuju da Romi nisu stvoreni, kao što se misli, samo za pesmu i igru. Smatram da zato svako dete treba da bude uključeno u obrazovni sistem.-
Nastavu pohađaju učenici od drugog do četvrtog razreda. Jasmina kaže da ne radi sa decom koja idu u prvi razred.
-Mislim da će to biti veliko opterećenje za njih, s obzirom da se tek upoznaju sa obrazovnim sistemom, ali mi uspevamo da nadoknadimo sve to što bi se radilo u prvom razredu. Imamo dva časa nedeljno. Deca usvajaju nastavni sadržaj koji im prezentujem, aktivno učestvuju, radimo nekad individualno, nekad timski, što je njima interesantno. Više vole timski rad, ali, na njihovu žalost, neke nastavne jedinice zahtevaju nešto drugo. Veoma su zainteresovana, stalno zapitkuju kad je sledeći čas… Sa njima radim dvojezično, nastavnu jedinicu, npr. dana u nedelji im prvo kažem na romskom, a zatim na srpskom. Zatim radimo u paru, jedan govori na romskom, drugi na srpskom, jer mi je cilj i da ih pripremim i olakšam im za nastavni sadržaj koji im prezentuju učiteljice i učitelji, da oni lakše razumeju taj sadržaj. Znači, izučavaju svoj maternji jezik, ali se prilagođavaju i pripremaju za sadržaj koji će da rade na drugim časovima. Nekada je to bio mnogo veći problem, jer romska deca su srpski jezik počela da uče tek kad krenu u prvi razred i tu je bilo problema, dok se nauči jezik prođe školska godina. Sada već imamo pripremno-predškolsko obrazovanje koje je zakonom obavezno, ali ima dece koja iz nekih razloga to ne čine.-
Najveći problem za predavača romskog jezika, nedostatak literature, nije mogla da izbegne ni Jasmina.
-U početku sam te poteškoće rešavala preko gugla… Bukvar sam obezbedila preko kolega iz Novog sada koji su mi veoma izašli u susret. Romski jezik je interesantan, dinamičan jezik. Mi nastavnici, kao i veliki broj učenih Roma, smo mislili da znamo dobro romski jezik. Međutim, ima mnogo stvari sa kojima se i mi prvi put susrećemo, pa moram da koristim pretraživače ili rečnik. Preko škole smo rečnike nabavili, tako da pomaže u nastavi. Pre nego što smo krenuli sa predavanjem 2015. godine, najpre je nas 20-ak išlo u Beograd na seminare za obuku za Romski jezik. Na žalost, većina se ne više bavi ovim poslom. Mi imamo problem i što još uvek ne postoji standardizovan romski jezik, iako se na tome radi 40-50 godina. Donete su neke smernice na kongresu u Varšavi 1990, ali ne postoji standardizacija. Romski ima 17 ravnopravnih dijalekta, koriste se tri…-
Jasmina Živković upućuje i apel roditeljima dece romske nacionalnosti da podrže nastojanje za očuvanje romskog integriteta i nasleđa, tako što će ohrabriti svoju decu da uče romski jezik.
-Svi zajedno moramo da čuvamo i štitimo romsko nasleđe. Ovo je izborni predmet, nije obavezan, ali mislim da bi svako ko želi trebao da da izučava romski jezik. Mislim da bi bilo lepo i da druga deca uče romski jezik, a zašto je to tako nije na meni da ocenjujem. Mislim da se to ne dešava iz prevashodno dva razloga. Jedan je što još uvek ima dosta predrasuda o Romima, ali i što se u današnje vreme deca sve manje druže međusobno, a tu mislim uopšte na međusobno druženje nevazano za pripadanje bilo kakvoj nacionalnoj, verskoj ili nekoj drugoj grupi. Deca su danas isuviše privržena mobilnim telefonima, internetu, virtuelnom svetu. Tehnologija, koliko je dobra, toliko je i loša i učinila je svoje.-
Ivan Spirić
Leave a Reply