LESKOVAC
Ovih dana navršava se 25 godina od početka protesta zbog izborne krađe nakon drugog kruga lokalnih izbora održanih 17. novembra 1996. godine. S obzirom da sam bio jedan od organizatora većine tih dešavanja u Leskovcu i osoba koja je skoro svakodnevno vodila proteste od onog „Dobrodošli“ do „Vidimo se sutra“, shvatite ovo kao jedan subjektivno objektivni tekst. Jednostavno, ovo je moje sećanje na te dane. A sećanje kao i svako sećanje, nekad preživi ispit vremena, nekad se malo pogubi. Koliko se ja sećam, ovako je bilo…
Tokom 90-ih godina često su se održavali masovni protesti građana protiv vladajućeg režima Slobodana Miloševića. Dva takva protesta se i dandanas često pominju i tema su brojnih polemika i tu mislim na one proteste održane 9. marta 1991. i 5. oktobra 2000. godine. Ali, onaj, po meni najvažniji, je skrajnut i retko se pominje. Zašto najvažniji? Zato što su se dotadašnji protesti mahom svodili na traženje vanrednih izbora zbog nezadovoljstva stanjem u zemlji. Devetomartovske demonstracije su prvi put pokazale da postoji mnogo nezadovoljnih ljudi koji žele da menjaju dotadašnji sistem. Zatim je bio, recimo, Vidovdanski sabor 1992. i, kao što rekoh traženi su vanredni izbori. Posle protesta bi ti izbori usledili, SPS je pobeđivao na izborima i opet smo se vrteli u krug do novih izbora… Tromesečni protesti 96/97 (da, da , možda neko ne zna, ali ti protesti su trajali skoro tri meseca) su prvi protesti na kojima je traženo da se poštuju rezultati izbora! Da tada nije istrajano i da se nije svakodnevno, po kiši, snegu, mrazu, suncu protestvovalo i na kraju sačuvala pobeda na izborima, nikada ne bi bilo 5. oktobra. Jednostavno, neko bi uvek nakon izbora napisao rezultat koji mu odgovara i to bi bilo to. A kako je došlo do toga?
• SAVEZNI I LOKALNI IZBORI 1996. GODINE
Na tribinama 90-ih koje su u Leskovcu organizovale tada dve najjače opozicione stranke, Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, stalno je postavljano pitanje pravljenja međusobne koalicije. Iz raznoraznih razloga do toga nije dolazilo sve do leta 1996., kada je oformljena Koalicija ZAJEDNO! u kojoj se, pored ove dve stranke našao i Građanski savez Srbije. Najjača izborna karta ove koalicije je bio njen vanstranački element – Dragoslav Avramović, u tom trenutku jedan od najomiljenih likova, naročito kod penzionera, koji su bili glavno uporište biračkog tela vladajuće Socijalističke partije Srbije. Avramović je bio najzaslužniji što je inflacija, koja se krajem 1993. merila milionima procenata na sat i koja je dovela da u opticaju imamo novčanicu od 500 milijardi dinara, zaustavi i da krene ekonomski oporavak države. Međutim, iako je došao na mesto guvernera ondašnje Jugoslavije na predlog predsednika Srbije Slobodana Miloševića, nakon izjave da „savezna vlada gura zemlju u propast“ biva smenjen negde u maju ili junu 1996. godine. Ali, popularnost mu je ostala. Čelnici Koalicije ZAJEDNO! su mu ponudili lidersku poziciju unutar koalicije, kao i nastavak sprovođenja njegovog ekonomskog plana ukoliko se osvoji vlast nakon izbora koji su bili za par meseci. Koalicija kreće u kampanju po gradovima, prvi je održan, ako se dobro sećam, u Jagodini. Drugi je trebalo da bude u Leskovcu. Na par dana pred miting objavljeno je da se Avramović povlači iz koalicije, navodno zbog bolesti, ali je kružila priča da mu je vladajući režim pretio i da su ga ucenjivali. Miting u Leskovcu je održan i iz tog doba pamtim sramni izveštaj dopisništva RTS-a, jer su prikazali broj okupljenih tako što su pustili snimak napravljen bar sat vremena pre nego što je počeo skup, praktično u trenutku kada su ljudi tek počeli da pristižu na Široku čaršiju.
• IZBORI
Savezni izbori za parlament ondašnje Jugoslavije su održavani po proporcionalnom, a lokalni po većinskom sistemu, a datum održavanja je bio 3. novembar 1996. godine. Iako su u Koaliciji ZAJEDNO! mnogo očekivali od ovih izbora, ispostavilo se da nije baš tako. Osvojeno je 22 mandata sa nekih 20-ak posto glasova. SPS (u koaliciji sa JUL-om i Novom demokratijom) imao je skoro duplo više glasova i preko 60 mandata… Sećam se da smo svi u koalciji bili razočarani. Ostalo je da se odradi drugi krug lokalnih izbora 17. novembra, ali atmosfera baš nije bila vesela. U Leskovcu je, ako se dobro sećam, tada birano 69 odbornika, a Koalicija ZAJEDNO! je u drugom krugu imala 25 kandidata. Onda je došla ta nedelja, izbori su prošli, narod je glasao. Mi smo pratili, logično, izborne rezultate u prostorijama svojih stranaka, ali i zvali kolege iz drugih gradova, da čujemo stanje kod njih. A situacija nam je bila neverovatna – pozoveš Niš, kažu prešli smo pola u broju odbornika, više i ne brojimo, slavimo. Slično u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu… Odjednom se Koalicija ZAJEDNO! podigla iz one letargije od pre dve nedelje… Da li se režim uspavao rezultatima na saveznim izborima pa je loše odradio izbornu kampanju za drugi krug lokala, ili su neke druge stvari tu odigrale ulogu ne znam. Mada, uvek je bila činjenica da je SPS imao manju podršku u većim gradovima, a bili su sumnjivi iu glasovi na Kosovu i Metohiji, ali da ne širim temu.
• KREĆU PROTESTI
Da se nešto čudno dešava i da će biti pokušaja prekrajanja izborne volje prvi su primetili u Nišu. Članovi izborne komisije Koalicije ZAJEDNO! su primetili da neko prepravlja brojke na zapsinicima o radu biračkih odbora, tako što umanjuje broj glasova kandidata Koalicije ZAJEDNO! i uvećava broj glasova kandidatu Socijalističke partije Srbije. Mislim da su se Nišlije već u ponedeljak okupile ispred Skupštine grada Niša, gde zaseda Gradska izborna komisija, a onda su najavili veliki protest za utorak, kada treba da komisija zvanično objavi rezultate. U tom trenutku i SPS počinje da masovno upućuje prigovore na rad biračkih odbora, tražeći da se ponište izbori na nekim biračkim mestima. U utorak, ako me sećanje ne vara, okupljene Nišlije su u jednom trenutku krenule u nerede i polupale pekaru „Bata Bane“, čiji je vlasnik bio visoki funkcioner SPS-a. Zakazan je novi protest, a lideri Koalicije ZAJEDNO! zajedno su pozvali sve članove u svim gradovima da se pridruže protestima. Komisije u više gradova poništavaju izbore na nekim mestima, zakazujući nove, kreću protesti gde se traži da se ne prekraja izborni rezultat. U tom trenuktku, naravno, nikom nije ni palo na pamet da sve može da traje naredna tri meseca…
(Nastaviće se)
Leave a Reply