Mobing: Kako ga prepoznati i kako se boriti protiv njega?

Foto: Ilustracija

LESKOVAC

Čini vam se da znate sve o mobingu? Na žalost, pokazuje se da mnogi ne znaju šta je zapravo mobing pa “klasično” kršenje radnih prava svrstavaju u ovu kategoriju. Takođe, naše iskustvo u medijskom izveštavanju o mobinhu govori da mnogi još uvek ne znaju ni koja je
procedura u borbi protiv mobinga.

  • Šta je mobing?

  • Mobing ili zlostavljanje na radu je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor“
  • Kako prepoznati I boriti se protiv mobinga?


    Prvi korak: Prepoznati da li je ponašanje sa kojim se suočavate  mobing.
    Da bi ovakvo ponašanje bilo smatrano mobingom mora da zadovolji dva uslova:

    1. Ponavljanje u dužem vremenskom periodu (obični konflikt nije dovoljan, potrebno je da se ponavlja duže vreme;

    2. Namera zlostavljanja (uperena ka pogoršavanju uslova rada ili davanja otkaza od strane zlostavljanog lica);

    Drugi  korak: Ne  brinite, zaštićeni ste od mobinga bez obzira na vrstu vašeg radnog angažmana  i bez obzira ko mobing vrši.

Zakon zabranjuje mobing prema SVIM licima koji PO BILO KOM osnovu rade.

Zakonom je zabranjeno zlostavljanje na radu koje vrši kako vaš pretpostavljeni, tako i bilo koji drugi zaposleni, pa čak i odgovorno lice u pravnom licu (direktor, upravnik i td.).

Treći korak: Obezbedite dokaze.

Ukoliko usled zlostavljanja trpite telesne i /ili mentalne tegobe, potrebno je da se odmah obratite izabranom lekaru uz navođenje reakcija na zlostavljanje koje se javljaju kod vas. Ovo mogu biti
blagi simptomi kao što su uznemirenost ili povremena glavobolja, do težih psihosomatskih reakcija kao što je depresija, nesanica i konstantna diareja i glavobolja, strah od odlaska na posao, itd.
Potrebno je  obezbediti i materijalni dokaze zlostavljanja u vidu pismenih tragova komunikacije kojom se vrši mobing (dopisi, mejlovi, SMS poruke), svedoci i drugi dozvoljeni dokazi.

Četvrti korak: Pokretanje postupka  kod  poslodavca.

Postupak zaštite od zlostavljanja na radu otpočinjete tako što poslodavcu podnosite obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja. Pravo na podnošenje zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno, odnosno od dana kada je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje.
Poslodavac je dužan da u roku od tri dana obema stranama predloži posredovanje kao način razrešenja spornog odnosa.
Ako poslodavac ovako ne postupi, zaposleni ima pravo da odbije da radi uz naknadu zarade i o tome odmah obavesti poslodavca i inspekciju rada.

Peti korak: Podnošenje tužbe.

Zaposleni ima pravo na podnošenje tužbe ukoliko:

1. Postupak kod poslodavca ne uspe,

2. Zlostavljanje vrši odgovorno lice – ako zaposleni odluči da odmah podnese tužbu ili ukoliko pokuša prvo sa postupkom kod poslodavca, poslodavac odbije da sprovede postupak.

Ako vas na poslu neko sistematski maltretira, vređa, ponižava, zastrašuje, svađa s kolegama, seksualno uznemirava, omalovažava vaš rad, neopravdano nameće uslove rada ili radne zadatke koji ne važe za druge, ili vam na bilo koji način namerno ugrožava zdravlje, pokušava
da vas izoluje od drugih kolega ili  navede da date otkaz, odnosno raskinete ugovor  na osnovu koga radite, vi ste žrtva zlostavljanja na radu, poznatog i pod nazivom mobing.

Da bi sve ovo bilo mobing, potrebno je da vam se dešava u kontinuitetu u dužem vremenskom periodu.

  • Kako prepoznati mobing?

    -po onemogućavanju komunikacije: namernom onemogućavanju zaposlenog da iznese mišljenje, obraćanju uz viku, pretnju i vređanje i slična istovrsna ponašanja;


-po narušavanju međuljudskih odnosa: izolacijom, ignorisanjem, prestankom komunikacije, oduzimanjem sredstva za rad, uskraćivanjem informacija i dr;

-po napadu na lično dostojanstvo: komentarisanjem privatnosti, ogovaranjem, vređanjem i dr;

-po narušavanju profesionalnog integriteta: neopravdanim kritikama i kontrolom, omalovažavanjem rezultata rada, davanjem zadataka ispod nivoa znanja i iskustva, neprimerenim rokovima izvršenja, omalovažavanjem rezultata rada, isključivanjem iz stručnih i
obrazovnih programa i dr;

-po svesnom narušavanju zdravlja: stvaranjem stresnih situacija, pretnjama otkazom i dr;

-seksualnim uznemiravanjem – seksističkim komentarima, neželjenim fizičkim kontaktima, uslovljavanjem napredovanja ili pogoršavanja uslova rada prihvatanjem seksualnih prohteva.

I , ono što je naročito važno: TERET DOKAZIVANJA DA NIJE BILO MOBINGA
pada na onog ko mobinguje.

Sud ima obavezu da vas u roku od 15 dana obavesti o odluci  da li pokreće postupak.

Inspektori rada kontrolišu primenu propisa o zapošljavanju, pravima radnika i bezbednosti na radu.

Inspekcija rada nadzire i primenu propisa o zaštiti od zlostavljanja na radu.


Detaljnije o mobingu i kako se izboriti protiv njega u Vodiču na sajtu
www.jugpress.com

Lj.Stojanović

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*