LIPOVICA – PITOMO, MIRNO RAVNIČARSKO MESTO

LESKOVAC

Lipovica, po popisu iz 2002. godine ima oko 1280 stanovnika i 360 domaćinstava. To je sve relativno, kaže predsednik Saveta mesne zajednice Bratislav Jovanović, jer se u međuvremenu sigurno 10-15 domaćinstva, na žalost, ugasilo. Mlađi su otišli, stariji su umrli, tako da su neke kuće i u fazi raspadanja. Razlozi za odlazak su, što se kaže, trbuhom za kruhom ili udaja.

• Povezanost putevima
Mi smo gotovo negde na pola puta Leskovac – Niš, 18 kilometara od Leskovca, 27 od Niša. Uvek smo imali dobru vezu, kako putničkog, tako i železničkog saobraćaja. U današnje vreme bukvalno nema kuće bez automobila, tako za petnaestak minuta stižemo u Leskovac ili u Niš. Mislim da je i to razlog što se manje ljudi odselilo.

• Svakodnevnica
Zdravstvena ambulanta je puštena u rad marta 2016. godine. Krenulo se sa pet radnih dana u nedelji po četiri sata. Sad ambulanta radi dva ili tri dana , nešto i zbog nedostatka lekara. Postoji obećanje da će se povećanjem broja korisnika radno vreme produžiti. Renoviran je i Dom kulture, tu imamo dve velike sale koje koristimo za razne manifestacije kao što su „Dani višnje“, za razna okupljanja nekih udruženja… U centru sela imamo otprilike hektar prostora koji služi kao dečji letnjikovac, gde smo postavili mobilijare za decu. Tako da tu već u rano popodne se deca skupljaju, igraju, druže… Imamo četvorogodišnju školu sa 15-ak đaka u generaciji. Nekad ih je bilo i više, ali mislimo da je i ovo solidno za našu mesnu zajednicu.

• Dani višnje
Domaćinstva se uglavnom bave poljoprivredom, a tu je najatrkativnija višnja. Prva stabla su zasađena pre skoro 50 godina. To su bili mali zasadi, 20-ak ara. Kasnije se to uvećavalo, povećavao se i broj proizvođača, tako da sad imamo nekih sto hektara pod višnjom. Očekujemo da se i ta brojka poveća, jer je bila dobra cena otkupa, a to obično pospeši ulaganje u nove zasade. Sem višnje, proizvodi se i krompir, paprika, pšenica, kukuruz… Ljudi su nekada uglavnom radili u Nišu, u gigantima kao što su Mašinska ili Elektronska industrija. Te firme su propale, a ljudi koji su tako ostali bez posla sada imaju 40-50-60 godina… Oni teško dolaze do posla, jer ove strane firme traže mlađe ljude. Zato se oni okreću poljoprivredi. U poslednje vreme raste broj zasada malina, od ove i sledeće godine se očekuju i veći prinosi, jer malinjaci počinju da daju rod. Za sada ima 5-6 zasada, možda ukupno hektar površine. Svako domaćinstvo se bavi i stočarstvom, ali je to mahom samo za sopstvene potrebe.

• Poplave
Lipovica je imala 2010. i 2014. godine velike probleme sa poplavom zbog izlivanja Jablanice. Problem su pravile i neke podzemne vode. Možda do toga i ne bi došlo da su odvodni kanali predviđeni za obilnije padavine bili održavani, da se nije bacao raznorazni otpad i tako se zapunjavali kanali… Pre nekih par godina je regulisan kanal Jablanice, prošle godine je očišćen i kanal koji prolazi kroz selo, tzv. kanal Studenka, tako da nema više takvih problema. Nekad meštani sami čiste, nekad pomaže lokalna samouprava. Kroz javne radove se očekuje i da se nastave radovi na sređivanju svih kanala. Problem predstavlja samo kanal na relaciji Čekmin- Lipovica-Brestovac, jer delom ide pored pruge. Železnica nekako nije voljna da daje saglasnost za sređivanje, jer misle da će se ugroziti pruga. Ali, mi to pročistimo koliko možemo, važno je da se usmeri voda…

• Kulturna dešavanja
Nekada je bila diskoteka na ulazu u selu koju je držao poznati Joca As. To je bila atrakcija za čitav kraj, otvorena bašta, poznati muzičari… Mlađi danas uglavnom za takve sadržaje idu u Leskovac ili Niš.

• Problemi sa vodom
Za život Lipovčana najveći problem je pijaća voda. U toku je akcija izgradnje severnog kraka vodovodne mreže, ostalo je da se reši nekoliko kilometara od Pečenjevca do Lipovice. Nakon toga bi se preko sekundarne mreže voda dovela do svake kuće. Veliko je interesovanje za to, jer Lipovčani koriste bunarsku vodu koja nije, od poplava 2010. godine ispravna za piće. Voda za piće se većinom donosi u balonima i flašama iz crkvenog bunara u Kutlešu, iz Pukovca ili Čekmina. Voda je poslednjih godina više puta kontrolisana i uvek se ispostavljalo da nije za piće. Čak su neki kopali bunare i na 30-40, išli i do 50 metara, ali ni na tim dubinama nemamo dobru vodu.

• Budućnost i daleka budućnost
Mladi mahom ostaju u selu. Odu na fakultet, završe i vrate se. Neki su uspeli da se zaposle u ovim novootvorenim firmama, rade, imaju plate takve-kakve su. Neki su probali da rade u Slovačkoj, gde se nisu baš sjajno proveli i posle mesec-dva su se vratili. Ko zna kada će da se izgradi kanalizacija, jer je to preskupo za mesnu zajednicu. Trebalo bi da se to radi na nivou grada, više sela zajedno, trebaće kolektor… Mi to sami ne možemo da rešimo.

Sagovornik: Bratislav Jovanović
Razgovarao: Ivan Spirić

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*