Kude da odemo kad nas “potera”

LESKOVAC

Možda je teško poverovati, ali jeste – u Leskovcu postoje samo dva javna vece-a od kojih RADI samo jedan kod takozvane Rupe na Širokoj čaršiji. A i on je zabačen u prolazu ispod zgrade u kojoj je TV Leskovac, pa ni Leskovčani – teško da mogu da ga nađu!
One koji autobusima svakodnevno dolaze u Leskovac ili se vraćaju – još kod same autobuske stanice, dakle pri prvom susretu sa gradom u koji su doputovali dočekuje – neopisivi neprijatan miris – teški smrad ispod podvožnjaka iz kanalizacije i sa njegovih stepeništa gde oni koje je POTERALO vrše nuždu! Često se dešava da idući ispod podvožnjaka moraju da gacaju po sipkom blatu i prljavoj vodi koja se još iz daleka „oseća’’ a čije poreklo teško može da se utvrdi. Istina – nije to samo sada. Istina je takođe da to traje gotovo još od onda kada je podvožnjak izgrađen, dakle još iz vremena kada je predsednik opštine bio Mile Veljković. Ali, istina je takođe da ni ona vlast koja ga je izgradila, zatim ni vlast posle te vlasti, pa ni ova sadašnja – nema osećaj za ovaj problem, odnosno da taj smrad ispod podvožnjaka ne dopire do njih. A možda vlast i nema vremena da se bavi ovim kad ima mnogo drugih, važnijih problema i pitanja da rešava.
Problem da nemamo kud da odemo – kad nas „potera“, naročito dolazi do izražaja u vreme Roštiljijade kada se u glavnoj gradskoj ulici nađe i po nekoliko hiljada posetilaca iz leskovačkog, a i mnogih drugih krajeva.
Ove godine, na primer, izdato je u zakup 32 projektovana mesta za postavljanje objekata ( štandova i bašti ) u UGOSTITELJSKOJ ZONI, što će reći od Garetove palate do semafora kod Biblioteke . Od toga leskovački ugostitelji samo 11 mesta ( ali to je za neku drugu priču i priliku )..
U vreme Roštiljijade, što bi leskovčani rekli – gungula! Čovek do čoveka u dve kolone u mimohodu!
Šatra do šatre. Ispod cerada orkestri, bleh muzika, ne zna se da li ko koga sluša ili čuje koliko trešti muzika, tu su i nezaobilazne pevačice i za radoznalce – gologuzovke!
A ni jedna šatra – nema česmu, a nema – ni VECE!
I brojni građani koji su došli na Roštiljijadu kad ih POTERA idu gde ko stigne – iza kontejnera, u prolazima, iza stambenih zgrada, u šipražju u parkovima… Za iznajmljene VC kabine retko ko zna , nema obaveštenja gde su. A i da zna, daleko su od štandova. I tih dana grad više smrdi na mokraću nego što miriše na ono što se peče na ckarama…
Prošlog leta boravio sam u Puli – nadaleko u svetu poznatom turističkom gradu. Po gradu zidani stojeći PISOARI, a u strogom centru grada na Đardinima – čuvenom pulskom Korzou – javni VC!
Nova Naša reč je svojevremeno objavila da je grad Leskovac u budžetu planirao oko DVA MILIONA dinara za dva javna VECE-a. Isti list je takođe objavio da su ESTRADNA ZVEZDA zvana Lepa Brena, za nastup na Roštiljijadi iz budžeta grada Leskovca dobila DVA MILIONA i 140.000 dinara, grupe Crvena jabuka, Van Gog i pevači Haris Džinović, Aco Pejović i Severina ukupno ŠEST MILIONA i devet hiljaada dinara, a Riblja čorba 595.000 dinara. Ili ukupno – OSAM MILIONA i 740.OOO dinara koji se u budžet grada slivaju – iz džepova poreskih obveznika, odnosno –svih nas! Pa i onih koji kad ih POTERA to rade iza kontejnera, u prolazima stambenih zgrada ili u nekom žbunu u parku!

Sava Dimitrijević