Završetkom poslednje deonice u Kresenskoj klisuri, duge 14 kilometara, otvoren je Panevropski koridor IV, čime se otvara mogućnost da značajan deo teretnog saobraćaja između srednje Evrope i Grčke, kao i zemalja Bliskog istoka, zaobiđe Srbiju.
To bi za našu zemlju moglo da znači gubitak dela tranzitnog saobraćaja, a posebno bi posledice mogao da oseti jug Srbije, odnosno pravac Niš – Leskovac – Vranje. Iako je Koridor IV u odnosu na Koridor 10 kroz Srbiju duži oko 150 kilometara, njegova prednost je u tome što najvećim delom prolazi kroz zemlje Evropske unije, između kojih nema unutrašnjih graničnih kontrola.
Dodatni razlog zbog kojeg bi prevoznici mogli da se opredele za ovaj pravac jesu niži troškovi putarine. Na Koridoru IV primenjuje se sistem vinjeta, što ga, prema procenama, čini znatno povoljnijim za teretni saobraćaj nego Koridor 10 koji prolazi kroz Srbiju.
Koridor IV povezuje Nemačku i Austriju sa Grčkom i dalje sa zemljama Bliskog istoka, prolazeći kroz Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku.
Jedan njegov krak počinje u Nemačkoj, odakle iz pravca Drezdena i Nirnberga vodi prema srednjoj Evropi, dok druga grana polazi iz Beča i preko Bratislave, Đera i Budimpešte stiže do rumunskog grada Arada, u Banatu.
Od Arada se trasa dalje račva. Jedan pravac vodi prema Bukureštu i Konstanci, važnoj rumunskoj luci na Crnom moru, dok drugi preko Kalafata i Vidina ulazi u Bugarsku i nastavlja prema Sofiji.
Od Sofije jedan krak vodi prema Plovdivu i Istanbulu, odnosno Turskoj, dok drugi prati dolinu reke Strume i vodi prema Grčkoj.
Završetak Koridora IV mogao bi tako da promeni postojeće tokove tranzitnog saobraćaja u ovom delu Evrope. Posebno se očekuje preusmeravanje teretnog saobraćaja, što bi direktno uticalo na prihode Srbije od tranzita.
Stručnjaci u Javnom preduzeću „Putevi Srbije“, kako se navodi, već analiziraju moguće finansijske posledice po Srbiju i računaju potencijalni gubitak koji bi mogao nastati ukoliko se deo saobraćaja sa Koridora 10 preusmeri na novi evropski putni pravac.
SK
Leave a Reply