Kako je jedna ceduljica srušila MUP (12)

LESKOVAC

Sa takvim vetrom u leđa usledile su intenzivne provere po svim pravilima kriminalistike. Za relativno kratko vreme prikupljena je obimna dokumentacija te je dokazano da je veći broj preduzeća protivzakonito poslovao. Bio je to izuzetno dobro obavljen posao. Veliki deo spornog poslovanja bio je zaokružen. Moglo se pristupiti realizaciji čiji je cilj sinhronizovano hapšenje osumnjičenih i podnošenje krivičnih prijava. Rad na predmetu je svakako trebalo nastaviti. Međutim, desilo se sasvim suprotno, predmet je zadržan u MUP-u kako bi se na njemu, po prvi put, primenila jedna od danas rutinskih mera analitičke obrade. Cilj je bio da se na osnovu poslovne dokumentacije umreže sva nezakonita poslovanja. I ta analitička aktivnost je trajala, i trajala, i trajala… i nikada nije okončana!
I dok smo čekali da se predmet nikada ne okonča, ubrzo supočetkom 2007. godine usledili izbori. Što je u praksi značilo da se ceo predmet i sve aktivnosti na njemu preliju topljenim olovom. Kada je prošlo dovoljno vremena, načelnik gospodin Đokić pozvao je u sedište MUP-a mene i dva vodeća operativca gospodina Ilića i gospodina Kostića. Nimalo nadmeno, što je za MUP bila retkost, već krajnje ljudski, pa i drugarski, rekao nam je da smo mi uradili svoje, da su sada izbori te mora da se sačeka nova vlada, i da dalje od nas ništa ne zavisi. Gospodin Đokić nije morao ništa od toga da nam kaže, ali jeste, jer se ispred njegovog imena uvek pisalo „gospodin.“
Na sve to je načelnik iz Pančeva rekao da mi tu ništa ne možemo, da smo predmet dobro uradili, a da ćemo biti nagrađeni kada ga realizujemo. Bilo je to krajnje licemerno jer je bilo jasno da predmet nikada neće biti realizovan. Posle nekog vremena predmet je par puta prosleđivan iz MUP-a u Pančevo i obrnuto, kao pingpong loptica. Pamtim da smo ga zadnji put iz Pančeva dostavili MUP-u. Nakon par godina krivičnoprocesnog vakuma tužilaštvo je dopisom tražilo informaciju o zaboravljenom predmetu. Uputili smo ga na MUP, koji je odgovorio da predmet nije kod njih. To je bio kraj predmeta blagovremeno prelivenog topljenim olovom. Mi koji smo na njemu radili sećali smo ga se jedno vreme sa gorkom ironijom kao simbola zloupotrebe. Govorili smo za svaki predmet koji je bio povezan sa politikom da će da prođe kao Fasada.
. . .

Početkom 2007. godine srela se dvojica kolega, jedan duboko zavaljen u udobnost palate MUP-a, drugi duboko ukopan u rudnik borbe protiv kriminaliteta. Pita ovaj iz rudnika onog iz palate:
Šta ima novo u MUP-u?
Nisi čuo?
Nisam!
Postavljen je novi načelnik Sektora unutrašnje kontrole policije.
Pa ko je?
Kako da ti objasnim… Onaj što su mu ruke bile vezane!
Kako bre?
U međuvremnu je napredovao, postao je načelnik UKP-a i pomoćnik ministra policije.
Dokle li bi dogurao da mu ruke nisu bile vezane?
To kadrovsko rešenje zabeležio je dnevni list „Danas“:„Ljubinko Nikolić, pomoćnik ministra policije i načelnik Sektora unutrašnje kontrole, rekao je: – Od preuzimanja dužnosti nije bilo opstrukcije našeg rada. U nastavku je naveo da će njegov prioritet biti i vraćanje poverenja građana u policiju.“ Kraj citata.
Pa jel’ vraćeno poverenje građana u policiju?
. . .

Svaka se je vlada trudila da vrati poverenje građana. To je do sada bilo gotovo nemoguće. Stoga vlada lukavo pokušava da povrati poverenje građana u policiju. Kako je tek to nemoguće, onda pokušava da predstavi stanje onakvim kakvo nije. Medijsko-propagandne, manipulativne aktivnosti stupaju na scenu.
Da li je uopšte moguće da narod ima poverenje u policiju, a da ga istovremeno nema i u vladu? I obrnuto. Da, bilo bi moguće da vladavina prava postoji u visokom procentu, tj. da je vlast podeljena. Kada vladavina prava ne postoji, onda je poverenje građana u vlast u celini, pa i u svaki njen segment, nemoguće. Međutim, vlast na tom stepenu odsustva vladavine prava uspostavlja privid. Medijskim manipulacijama moguće je ostvariti privid vladavine prava u znatnom delu javnog mnjenja koje nema izgrađen kritički stav ni sposobnost da pronikne u medijske manipulacije, te je njima podložan. Da vidimo kako je sve to prikazala Vlada 2004. godine.
Sve vlade su vodile borbu protiv korupcije, a kako su to činile, najbolje se vidi iz elementarnog nepoznavanja fenomena o kojima se izjašnjavaju. Kada političari govore o „kriminalu i korupciji“, to je još i razumljivo jer se njima po nekom pravilu dozvoljava da pričaju o svemu, pa i o onome što ne znaju. Ali u ovom slučaju imamo izveštaj predsednika Vlade povodom prvih sto dana:„Vlada Srbije od prvog dana vodi borbu protiv kriminala i korupcije. Vlada pokazuje odlučnost u primeni zakona koji mora biti jednak za sve.“3 Ministar unutrašnjih poslova u navedenom izveštaju ne spominje ni korupciju, a naročito ne spominje političku korupciju. On ističe da je u ministarstvu posebna pažnja poklonjena zakonitosti u radu, korektnom ophođenju policije sa građanima i uspostavljanju moralnog kodeksa.Ubisto premijera, rad na rasvetljavanju svih okolonosti sa tim u vezi, kao i pobuna JSO nigde nisu ni spomenuti. Navedeni događaji imaju nemerljiv značaj za celo društvo te ih navodim bez obzira na to što su prethodili Vladi (2004-2007) koju analiziram.
Epilog postpetooktobarske reforme policije su: ukinuti činovi, donet Zakon o policiji, uveden generalni inspektor policije, navodno se radilo i na depolitizaciji. Najkonkretnije što je postignuto odnosi se na organizovani kriminalitet. Za njega je obezbeđen koridor za bezbednu tranziciju u sve sfere društva.O tome nam najbolje svedoče predmeti koje navodim u nastavku.
. . .

Prva decenija XXI veka, obeležena je privatizacijama koje su označene kao pljačkaške. Besomučna pljačka budžeta sprovedena je putem regresiranja mineralnog đubriva koje se u kontinuitetu dešavalo od 2008. do 2010. godinena celoj teritoriji Srbije i u dubini i u širini celog društva. Na to su dodate zloupotrebe u prometu komercijalnog (neregresiranog) đubriva iz pančevačke Azotare. Zanimljiva je uloga koju je u delu navedenog kriminaliteta imao gospodin Zvonimir Nikezić (odgovorno lice „Ces mekona“) i prijatelj predsednika Vlade Republike Srbije Mirka Cvetkovića. Ozbiljne sumnje postoje u pogledu direktne umešanosti vrha državne vlasti u sve navedne oblike kriminaliteta sa đubrivom, uključujući i Vladu, pojedine resorne ministre, pa čak i samog predsednika Republike.4 Naravno, sve je činjeno tajno i prikriveno kako se nikada ne bi otkrilo; i sa dubokim uverenjem da se to nikada neće desiti.