JEREVAN
Zvuči daleko i orijentalno. Azija. Nikad se ne zna iz kog pravca će doći mogućnost da se poseti neki prostor o kome ste samo čitali. Eto meni se desilo. Nedelju dana u državi koja je prva u svetu uvela Hrišćanstvo kao zvaničnu državnu religiju. Njeni stanovnici su uglavnom pripadnici Jermenske Apostolske Pravoslavno Orijentalne crkve. Zemlja sa nešto više od 3 miliona stanovnika. Prvo što mi je palo na pamet pre puta su: Ararat, genocid koji je Turska Otomanska država izvršila nad Jermenima u Prvom svetskom ratu i plišana revolucija koja je počela aprila meseca ove godine i nakon koje je predsednik, odnosno premijer Jermenije, podneo ostavku.
Inače jedan od prvih Srba koji su posetili Jermeniju je bio Rastko Nemanjić, tada već monah Sava, koji je obilazeći crkve u toj državi, oduševljen lepotom tih građevina, doveo u Srbiju Jermenske građevinare koji su izgradili manastir Vitovnica kod Petrovca na Mlavi, posvećen uspenju presvete Bogorodice. U tom manastiru se i dan danas čuva natpis na Srpskom i Jermenskom jeziku uklesan u žutom mermeru.
Ararat, planina koja se danas nalazi na teritoriji Turske države, je do Prvog svetskog rata pripadala Jermenima. Kažu da se vidi sa cele teritorije Jermenije, ali ja sa mesta do kog sam putovao, nisam uspeo da ga primetim. Verovatno zato što je grad Kapan, koji se nalazi na krajnjem jugozapadu i na samoj granici sa Azerbejdžanom i Iranom, okružen planinskim vencima. Stekao sam utisak da je cela Jermenija u planinama.
Ararat je inače glavni simbol države i u središtu je nacionalnog grba. Čak se i najpoznatiji konjak, za koga kažu da je vrhunski, zove Ararat. Nisam mogao baš da procenim, jer ne konzumiram alkohol, ali verujem na reč onima koji su ga probali. Iz Jerevana, inače glavnog grada, vrh se vidi skoro sa svake lokacije. Kako i ne bi, kada je visok 5165 m. U knjizi postanja se ova planina pominje kao mesto gde se Nojeva barka nasukala posle potopa. I Jermeni su ponosni na taj podatak. Ararat postaje deo Turske države, nakon okupacije i pogroma Jermena od strane Turaka.
Genocid je u pamćenju Jermena duboko ucrtan. Procena je da su tadašnje Otomanske vlasti u ovom zločinu ubile između osamsto hiljada i milion i po pripadnika Jermenskog naroda. Naša država još uvek nije proglasila taj zločin za genocid, mada su mnoge države na zvaničnom nivou to odavno uradile. Evropski parlament i Savet Evrope su ovaj zločin okarakterisale svojim rezolucijama kao genocid 1998. i 2001. U SAD 47 saveznih država je do 2017 godine takođe donelo tu odluku, ali na najvišem državnom nivou SAD to nisu učinile. Tokom tog pogroma, pored masakra, mnogo ljudi je proterano, a većina od proteranih, odnosnoi njihovi potomci, danas predstavljaju jednu od najvećih dijaspora u svetu u odnosu na broj stanovnika jedne zemlje. Najpoznatiji Jermeni u dijaspori su: Šarl Aznavur (preminuo u oktobru ove godine), Gari Kasparov, pevačica Šer, Andre Agasi i danas veoma popularna u TV reality programima i na društvenim mrežama Kim Kardašijan. Više Jermena živi u dijaspori nego u samoj Jermeniji i ova dijaspora daje veliki doprinos da Jermenija opstane u ambijentu u kojem je danas.
Glavni razlog mog putovanja je bio međunarodna misija za praćenje izbora, koje je raspisao privremeni predsednik vlade Nikol Pašinjan, koji je inače bio i vođa Plišane revolucije.
Šta je prethodilo izborima? Parlament je nakon deset godina predsednikovanja i nakon prenosa ovlašćenja sa predsednika države na parlament, postavio buvšeg predsednika Serža Sargasjana za premijera i to se ocenjivalo kao politički trik za opstanak na vlasti. To je izazvalo mirne demonstracije na ulicama Jerevana, i kao rezultat protesta i pritvaranja vođe revolucije Pašinjana koji je otišao na pregovore sa bivšim predsednikom, Sargasjan je dao ostavku na mesto premijera.
Republikanska stranka, koja je više od decenije bila na vlasti, pokušala je da blokira izbor Pašinjana u parlamentu dok su se protesti omasovljavali i nakon drugog pokušaja parlament je ipak izabrao Pašinjana za premijera, koji je u oktobru, kako bi se po zakonu raspisali novi izbori podneo ostavku. Inače, kao politički zatvorenik je proveo 2 godine u zatvoru.
Uzroci samih protesta se mogu okarakterisati kao nezadovoljstvo zbog velike korupcije jednopartijskog sistema, nepotizma, neregularnosti na izborima i referendumu i nepovoljne ekonomske situacije. Na izborima koji su održani u decembru, ubedljivo je sa 70% glasova pobedila Alijansa „Moj korak“, koju je Pašinjan predvodio, a na samom biračkom mestu sam i naučio šta znači „Čors“, jer se tako izgovara broj četiri na kome je bila lista koja je pobedila.
Samim procesom kontrole izbora sam impresioniran. Počev od registrovanja glasača koji dolaze da glasaju preko uređaja koji očitava biometrijska lična dokumenta uz upoređenje sa otiskom prsta, tako da niko ne može da glasa umesto drugog, pa do obeležavanja listića u koverti (listić bez holograma je nevažeći). Posebno je interesantno zaokruživanje kandidata na izbornoj listi za koju se glasa, tako da nije bitno ko se na kom rednom broju nalazi, već ko je dobio najviše glasova sa te liste, i taj kandidat sa te liste ulazi u parlament.
Jermenija upoređujući sa Srbijom ima manji BDP, ali su cene dnevnih potreba dosta niže, tako da se može reći da je standard veći. Cene goriva su 75 do 80 centi, cigareta 0,5 do 1,5 eura, a ostale cene su uglavnom niže, pa sa platom koju imaju mogu pristojnije da izguraju mesec dana.
Nakon dolaska u Jerevan na aerodromu uzimamo vizu koja košta sedam dolara ukoliko se ostaje do dvadesetak dana. U samom Jerevanu smo bili smešteni u dosta dobrom hotelu National, koji nije toliko skup. Manje od četrdeset eura, a nakon razgovora o političkoj situaciji krenuli smo svako na svoju stranu u skladu sa rasporedom. Moja ekipa je morala da putuje minibusom marke Mercedes, preko planina nekih osam sati kako bi stigli u Kapan. Predeli ostavljaju bez daha, kako put, tako i sam Kapan koji se nalazi u kotlini. Grad je dugačak nekoliko kilometara, a širok svega par stotina metara, što ostavlja utisak kao da ste u koritu. Granica sa Azerbejdžanom, sa kojim već dugo ratuju oko Nagorno Karabaha, je na svega desetak kilometara, a sa Iranom par desetina. Pristojan hotel smo plaćali nekih 12 do 14 eura sa doručkom. Snabdeli smo se potrebama u šoping molu koji se zove kao i grad Kapan mol, i nakon toga krenuli u upoznavanje teritorije i biračkih mesta. Tokom i nakon završenog glasanja smo svuda dočekivani uz ponude kafe, hrane, osveženja. Jermeni su izuzetno pristojni ljudi.
Nigde nismo primetili značajne incidente, mada ih nismo ni očekivali. Nakon izbora ostali smo još jedan dan, ispozdravljali se sa vozačima i prevodiocima i krenuli nazad. Nakon svega, jedino mi je žao, što nisam stigao da obiđem manastire i crkve, ali za kratko vreme smo uspostavili fine kontakte i dobili pozive da opet dođemo u ovu predivnu zemlju, gde je hrana preukusna, a glavno voće koje nazivaju voćem plodnosti je nar.
Vrlo zanimljiv komentar iz isto tako zanimljive zemlje.