Neurološki poremećaji su učestaliji kao posledica Kovida 19, kaže u intervjuu za Novu Našu reč neurolog leskovačke bolnice dr Nenad Zdtavković i upozorava građane da je veoma važno da se lekaru jave kada uoče prve simptome.
NNR: Dve godine posle pojave prvih slučajeva korone čini nam se da još uvek ne znamo kakve sve posledice na ljudski organizam ostavlja ova bolest i koliko to može da bude problematično u neurološkom smislu, s obzirom da je to oblast koja je vaša spšecijalnost?
Zdravković: Ono što je sigurno i što se javlja kod pacijenata koji su imali infekciju firusom kovid-19 jeste da je to vrlo ozbilja stvar, i da još uvek nije sve u potpunosti definisano. Kod različitih pacijenata imamo različite simptome kod mnogih organskih sistema, i da će se u budućnosti jasno definisati stanje postkovid sindroma. Iz moje svakodnevne prakse u ambulanti je da postoje određeni neurološki poremećaji koji su učestaliji nego ranije i koje, na neki način, možemo da povežemo sa kovid infekcijom. Razlog za to je što su to osobe koje nemaju faktore rizika za određene poremećaje, ili se nalaze u životnom dobu kada se ti poremećaju izuzetno retko ili uopšte ne javljaju, a sada se javljaju nakon preležane kovid infekcije.
Mislim da o kovidu još uvek ne znamo sve i da mehanizmi na koje on oštećuje naš organizam, odnosno pojedine sisteme, su nam još uvek nedovoljno poznati. Ono što je za nas neurologe vrlo bitno, posebno u mom radu, pošto se ja bavim elektrobioneurografijom, odnosno radim snimanje perifernih nerava i mišića, primetili smo da postoje osobe koje nakon kovid infekcije imaju oštećenje nerava, neuropatiju, kod određenog procenta dolazi do miopatije.
Neuropatija kod pojedinih slučajeva je vrlo ozbiljna, imali smo i hospitalizovana dva pacijenta koji su, bez ikakvog faktora rizika, dobili jasno dokazivu neuropatiju. To znači da je kod njih kovid doveo do jasnog oštećenja perifernih nerava. Primetili smo i da postoji veći broj moždanih udara kod mlađih osoba koji nemaju neke značajne faktore rizika niti genetičko-genetsko opterećenje za pojavu moždanog udara u njihovom životnom dobu, a što smo ustvari vezivali sa poremećajem cirkulacije, tj. trombozom krvnih sudova, a svi znamo da kovid dovodi do povećanja zgrušavanja krvi. Čak mislim da sam i ja sam bio žrtva kovida tako što sam nakon preležane bolesti imao povećanu koagulabilnost krvi, a nisam uzimao lekove, jer sam bio među prvim pacijentima i nije se znalo šta i kako, a nakon toga sam dobio tri stenta. Ono što nam veliki broj pacijenata prijavljuje je i poremećaj koncentracije, pažnje, pamćenja kao neku vrstu disnestičkog sindroma, i u principu to smo čak i dokazali kod par pacijenata koji su u starosnoj dobi 30-40 godina i kod kojih smo nakon psihološkog testiranja kognitivnih funkcija dokazali da imaju poremećaj pamćenja.
Nakon snimanja mozga i krvnih sudova utvrđeno je da je došlo do razvoja bolesti malih krvnih sudova i to kod mlađih osoba koje nemaju povišen holesterol, ni druge faktore rizika. Zbog stanja u kojima su se ljudi nalazili, imamo komplikacije migrenoznih glavobolja na način što neke od tih glavobolja koje smo imali pod kontrolom, sada se komplikuju i sada prelaze u bazilarnu migrenu, ili znatno jače migrenozne napade.
Što se tiče hroničnih bolesnika takođe imamo pogoršanje njihovog stanja nakon kovida i mislim da će sve to u budućnosti jasno definisati na kovid sindrom. Sklop svih tih patofizioloških mehanizama kod određenog broja pacijenata dovodi do jedne hronične opšte slabosti i malaksalosti, imamo pacijente koji zbog toga postaju i anksiozni, pa tu već imamo i više problema s kojima moramo da se bavimo.
- PRVI SIMPTOMI
NNR : Kada bi trebalo pacijenti da vam se jave, koji su prvi simptomi koji mogu da ukažu na problem?
Zdravković: Ono što je značajno je da naše shvatanje kovid infekcije unazad desetak meseci je doveo do toga da se veliki broj pacijenta leči u kućnim uslovima i da na nogama proba da prevaziđe kovid infekciju, i da tu imamo vrlo često postkovid sindrome. To su ljudi koji nisu uzimali adekvatnu terapiju, ili su uzimali nedovoljnu terapiju, ili uopte nisu imali terapiju, u smislu da su imali par dana temperaturu, malo su kašljali, nije bilo ničega, a onda kasnije dođe do pojave nekih simptoma.
Ono što je neurološki vrlo bitno i što se tiče perifernog nervnog sistema, tu su glavni simptomi pojava trnjenja, žarenja, osećaja topline, paljenja, gorenja, što su, ustvari, simptomi za polineuropatiju, odnosno oštećenje perifernih nerava i dešavaju se na krajevima perifernih nerava, na stopalima, nogama, kao i na vrhovima prstiju. Tu bih posebno istakao jednu vrstu pacijenata, to su dijabetičari, kod kojih već postoji polineuropatija koja nakon kovida može da se ispotencira. Cerebrovaskularne najave imamo kod drugih pacijenata, u smislu tranzitornih ishemičnih ataka, gde dolazi do poremećaja govora, utrnulosti ili slabosti ruke, dezorijentacije i tim slučajevima je potrebno javiti se neurologu.
Posebna grupa su i osobe koje boluju od Parkinsonove bolesti, zatim demencije, gde se, s obzirom da je to starija populacija, i drugi organi kao što su srce ili pluća oštete, i ti ljudi budu u jednoj jasnoj progresiji. Kod jedne grupe pacijenata se javlja vrtoglavica i nestabilnost kod hodanja.
- DVE GRUPE PACIJENATA
NNR : Da li ima veze to ako je neko imao lakši ili teži oblik korone?
Zdravković: U principu mogu da izdvojim dve grupe simptoma. Imam utisak da kod nas na odeljenju uglavnom završe pacijenti koji boluju od nekih hroničnih bolesti i koji su u nekom malo starijem životnom dobu, i koji su imali neku težu kliničku sliku infekcije. Ukoliko se odmah ne jave vrlo jasne i jake komplikacije, kod njih se češće razvije ta postsimptomatologija.
Druga grupa su mladi pacijenti koji ignorišu samu kovid infekciju, trude se da to izguraju na nogama, a onda posle par nedelja dođu sa postkovid simptomima. Ono što je značajno, već se ozbiljno zdravstvo bavi i moraće još ozbiljnije da se bavi, i mislim da ćemo u budućnosti morati da imamo postkovid ambulante koje će zahtevati jedan multidisciplinarni pristup, da se tu uključe lekari različitih specijalnosti i da, na kraju, svi imamo jedan udruženi pristup problemima, da ne leči svako svoje, pa da uđemo u jedan vid polipragmazija, pa da nam pacijent izađe sa postkovid simptomima i sa 20 lekova. Moraće tu struka da zauzme neki svoj stav.
- GRAĐANI DA OZBILJNO SHVATE ZDRAVSTVENE PROBLEME
NNR : Imate li neku poruku za građane i potencijalne pacijente?
Zdravković: Nije neozbiljno stanje, ljudi moraju to ozbiljno da shvate i da se vrlo ozbiljno ponašaju prema svom zdravlju, da uzimaju propisanu terapiju, da se javljaju lekarima, da to što je sada trnjenje za par meseci može da dovede do gubitka funkcije ili gubitka stopala. Ili da kada se nervi oštete u velikom broju slučajeva mi možemo da popravimo situaciju, ali je naš glavni zadatak da preveniramo dalje oštećenje i da što su simptomi manje izraženi i, ako se oni ranije jave lekaru, mi smo efikasniji i moći ćemo da im bolje pomognemo i da zaštitimo njihove, u mom slučaju nerve, a u slučaju drugih kolega, neke druge organe.
Ljiljana Stojanović
Leave a Reply