IZ BOŠNJACA PORUČUJU: JEDINSTVO ĆE BITI JOŠ BOLjE

LESKOVAC

U drugoj godini za redom, fudbaleri Jedinstva iz Bošnjaca na najbolji način prezentovali su svoje fudbalske vrednosti na terenim srpskoligaškog “Istoka”.

Plasman u vrhu tabele, tačnije na četvrto mesto, za mnoge poznavaoce fudbalskih zbivanja je prvorazredno iznenađenje, ali ne i za čelnike Bošnjačana, u prvom redu, “alfe i omege” kluba, Dragana Miljkovića, koji je sa svojim saradnicima na gotovo maestralan način vodio klub.

Pogotovo u ovo današnje vreme bespsparice, i kada je mnogima fudbal poslednja rupa na svirali.
Inače, fudbalski klub Jedinstvo osnovan je 1964.godine, i godinama se takmičio u okviru liga pod jurisdikcijom Fudbalskog saveza Jablaničkog okruga. Bilo je izleta i do zonskog takmičenja, a pre nekoliko godina Bošnjačani su svoje Jedinstvo gledali na svom bunjištu sa klubovima Srpske lige. Pre dve godine klub je posle mnogo muka bio
prvi u zoni “Jug” i tako je od tog vremena opet srpskoligaš, grupe “Istok”.


– Pre dve godine, posle mnogo muka i problema iz zone “Jug”, kao prvaci, vratili smo se na fudbalsku srpskoligašku pozornicu fudbalskog “Istoka”. I, nemamo namere da je napuštamo. Za nešto više nismo finansijski moćni, a u rikverc ne želimo nikako. Ovaj srpskoligaški rang za naš klub u ovom vremenu je prava mera, i ništa više, a ništa manje od toga. Imamo odličan tim, vredne i stručne trenere, verne i odane navijače, i sve to smo ukomponovali u jedan zdrav sportski kolektiv, koji odiše zajedeništvom i željom za fudbalskim dokazivanjem. Uspeli smo na kraju jedne izuzetno uspešne takmičarske sezone zauzmemo četvrtu poziciju i time smo ostavili iza nas klubove iz gradskih sredina i sa daleko većom fudbalskom reputacijom, a i sa daleko ozbiljnijim finansijskim mogućnostima – veli, očigledno, zadovoljan postignutim rezultatima u protekloj sezoni, Dragan Miljković, u fudbalskoj Srbiji poznatiji kao “Kempes”, inače potpredsednik kluba, a ustvari je čovek koji se u fudbalskom Bošnjacu
za sve pita.


Kako ste uspevali u prethodnom periodu da se snalazite kada su u pitanju finansijska sredstva ?
– Kad se pomene novac, to je glavni imenitelj svih problema u klubu. Nikad ga nema dovoljno, a snalazimo se kako znamo i umemo. Naravno, da najviše novca stiže iz opštinskog budžeta Lebana, a kad zagusti, a toga ima vrlo često, tu su oni koji znaju i umeju da daju sopstvene pare za život i funkcionisanje samog kluba.
Možete li nam reći, koji su fudbaleri bili nosioci igre i koji su najviše doprineli tome da je klub prvenstvenu sezonu završio na četvrtom mestu ?
– Nema tu posebno zaslužnih igrača za izdvajanje. Svi koji su bili na terenu, a i pored terena jednako su zaslužni za visoki plasman na tabeli. Uostalom, fudbal je kolektivan sport, i svi su podjednako zaslužni za rezultate koje ekipa postiže na terenu.
Ranijih godina bilo je puno primedbi na suđenje. Kako ste zadovoljni deljenjem fudbalske pravde u toku cele sezone, s obzirom na činjenicu da neki pojedinci u javnost iskazuju određena nezadovoljstva?
– Ko radi, normalno je, da taj i greši. Nema bezgrešnih. Sudijska lista je prilično podmlađena, po instrukcijama Fudbalskog saveza Srbije, i određenih organa UEFA. Mnogo je mladih sudija, neiskusnih da se odmah snađu na vrućim terenima i u uzavrelim
atmosferama. Naš klub želi da javno pohvali rad svih organa FSRIS, a nemamo nikakvih primedbi na suđenje u toku cele prvenstvene sezone. Mišljenja sam da su čelnici sudijske organizacije Bojan Stojanović i Milan Minić sa puno umešnosti i uspeha vodili brigu o kvalitetu suđenja.
U toku je letnja pauza i prelazni rok za fudbalere. Šta planirate da u ovoj pauzi uradite pred početak nove prvenstvene sezone ?
– Ne želim da previše planiram i kombinujem. Mnogo toga se uradi, kako to same okolnosti nalažu. Jedno je sigurno, a to je da svaki igrač koji ne želi da više bude naš član, može odmah da dobije ispisnicu. Nikog ne molimo, a još manje prisiljavamo. U naše redove mogu da dođu samo oni momci za koje naš stručni štab smatra da su nam
neophodni, a i koji mogu da donesu novi kvalitet u igri naše ekipe.
Posle prvoplasiranog Temnića 1924 imate, statistički gledano, najčudniji učinak ?
– Od 30 odigranih utakmica, u 12 navrata slavili smo pobede, isto toliko puta smo igrali nerešeno, dok smo teren pognutih glava napuštali u šest mečeva, isto kao niški Sinđelić, dok je prvak iz Varvarina u četiri navrata bio poražen. Imali smo stamenu i čvrstu odbranu, koja je iznela glavni teret u toku čitave sezone. Nismo nigde i nikad igrali kalkulantski, igrali smo uvek da od protivnika postignemo gol više. Ni najmanje nam bio problem da li igramo kući ili na strani, jer imamo veoma iskusnu i zrelu ekipu, koja je znala u svakom šta hoće i šta želi.


I na kraju, kad ćete početi pripreme i koja su vaša očekivanja u novoj prvenstvenoj sezoni ?
– Sa pripremama krećemo kad to odluči stručni štab. Ne želim da se bavim prognozama za novu sezonu, jer još uvek ne znamo sa kojim igračkim kadrom ulazimo u novu sezonu. Bitan faktor su i novčana sredstva, jer ona su osnovni problem u funkcionisanju kluba. bez obzira na sve što nas muči, uveren sam da nećemo razočarati naše verene navijače – optimista je Dragan Miljković “Kempes”, prvi čovek
srpskoligaša Jedinstva iz Bošnjaca.

Stručno rukovodstvo
ČETA MALA, ALI ODABRANA
Pečat sjajnim rezultatima ekipe, na sebi i na svojstven način dalo je i stručno rukovodstvo kluba na čelu sa mladim i perspektivnim stručnjakom Milanom Đorđevićem i njegovim prvim asistentom Igorom Pešićem, koji su donedavno bili aktivni igrači, i svoje fudbalsko znanje na pravi način demonstrirali na fudbalskom terenu. Poseban raritet je trener golmana Nenad Petrović “Persi”, koji je nedostatku
dovoljnog broja igrača bio na terenu kao aktivni fudbaler. Da se kojim slučajem ranije oprobao kao vezni igrač, ko zna možda bi imao daleko uspešniju karijeru, nego što ju je imao kao čuvar mreže.

Kempesove muke
HARMONIKO MOJA
”Kempes” sa svojim bendom “Pink”, vrlo često je na svirkama dok njegov klub igra važne utakmice. To su najduži trenuci za “Kempesa”, jer brine za ishod utakmice svog kluba. Neki kažu, kad njegova ekipa pobedi, skoro da mu nije potreban mikrofon i pojačalo.
Svira i peva da se čuje i čak preko pruge.

 

Vlastimir Stamenković

 

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*