Da li smo rodno ravnopravni?

LESKOVAC

Rodna ravnopravnost u javnom političkom delovanju i odlučivanju je
definisana zakonskim okvirima u Srbiji.
Uvršćivanje rodnih stavova u sve aktivnosti lokalne i regionalne uprave
je neophodno u procesu poboljšanja ravnopravnosti između žena i muškaraca.
Rodna ravnopravnost je sadržana i u poglavljima koja se odnose na
proces pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.
Prioriteti rodne senzitivnosti u javnom životu jesu : učešće žena u
odlučivanju, poboljšanje ekonomskog položaja žena, jednako učešće žena u
obrazovanju, poboljšanje zdravlja žena, borba protiv seksualno i rodno
zasnovanog nasilja i predstavljanje žena u kulturi, sportu i medijima.
Sve ovo treba da bude definisano i gradskim akcionom planovima .
Prema poslednjem popisu održanom 2011 godine, od ukupnog broja stanovnika u gradu Leskovac bilo je 71.632 (49,67%) muškaraca i 72.574 (50,33%) žena.
U 144 naselja na teritoriji grada Leskovca registrovano je oko 10.000
poljoprivrednih gazdinstava. U najvećem broju su muškarci vlasnici ali
i nosioci domaćinstva. Od 75 odbornika u lokalnoj Skupštini grada 21
je žena, što pokazuje ispunjenje forme o rodnoj ravnopravosti u
zakonodavnim telima. Međutim, u stvarnosti, reč odbornica, barem onih iz vladajuće strukture, se vrlo retko čuje. Ista je situacija u Gradskom veću, gde su žene fomralno zastupljene u traženom broju. Bolja situacije je u kabinetu gradonačelnika, prisutan je veliki broj žena jedna je zamenica. Ali, javnost stuče utisak da su one, zapravo, samo dekor, a da suštinski odlučuje o svemu, ali o tome gde će one da idu i šta da rade, muškarac. Među direktorima žene su na toj poziciji u ustanovama kulture.
Kao dominantni razlog za nedovoljno prisustvo žena u politici se ipak smatra tradicija, ali i porodične obaveze i briga o deci, što sve skupa obeshrabruje žene da učestvuju aktivno u javnom životu, koji se ogleda i kroz politiku.
Prioriteti Lokalnog akcionog plana za unapređenje rodne ravnopravnosti na području lokalnih samouprava bi trebalo da bude : povećanje učešća žena u procesu odlučivanja o javnim poslovima; osnaživanje uloge žena i unapređenje rodne ravnopravnosti radi doprinosa u uspostavljanju ravnoteže među polovima i izgradnji harmoničnih odnosa na dobrobit društva; jačanje preduzetničkih kapaciteta žena radi ekonomskog osamostaljivanja i samozapošljavanja; omogućavanje lakšeg pristupa žena resursima, zapošljavanju, tržištu i trgovini; obezbeđivanje poslovnih usluga, obuka, pristupa tržištima, informacijama i tehnologijama, posebno ženama sa niskim primanjima; promovisanje usklađenih radnih i porodičnih obaveza žena i muškaraca, i očuvanje zdravlja žena.
U ovom procesu i primeni deklarativnog zalaganja za rodnu ravnopravnost
posebna je uloga medija, koji imaju odlučujući uticaj na formiranje
javnog mnjenja, i da se preko njih reflektuje slika o ženama, odnosno
slika koju o rodnim ulogama imaju i žene i muškarci, veoma je važno da
se žene i njihove aktivnosti i potrebe prikazuju na ozbiljan i adekvatan
način.

N.

Ovaj tekst je deo projekta koji sufinansira grad Leskovac

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*