Četiri sveta slova

LESKOVAC

Verovao sam da je istorija učiteljica života. Tako piše u knjigama i tako su nas učili – istorija je učiteljica života.

Mislio sam da ćemo poslušati učiteljicu života i da više nikada nećemo biti jedni drugima neprijatelji. Verovao sam da ćemo poslušati učiteljicu života i da više nikada nećemo biti – NAŠI i VAŠI. Da više nikada nećemo biti RODOLJUBI i IZDAJNICI. Da više nikada nećemo biti POBEDNICI i PORAŽENI. Da više nikada nećemo doživeti ono vreme besomučnog zla kada su POBEDNICI vršili masovne likvidacije PORAŽENIH.. Verovao sam da nas je s godinama učiteljica života naučila da su i POBEDNICI i PORAŽENI – isti narod. Da smo i PORAŽENI i POBEDNICI – MI! Mislio sam da smo jedni drugima pružili ruku, oprost i – srce!
I verovao sam da smo zauvek zapamtili i najvažniju poruku koju nam je učiteljica života stavila u nacionalni grb, da je stalno imamo pred očima i u pameti – poruku sa ona ČETIRI SVETA SLOVA koja kažu – SAMO SLOGA SRBINA SPAŠAVA!
I da ta sveta poruka na nacionalnom grbu ne traži od nas da imamo LIDERE. Da nam život i to kako ćemo živeti određuju SAMOZVANI SVEZNAJUĆI kao jedini kojima moramo verovati, da oni znaju sve. I da, prema tome, mi ne moramo da znamo – ništa! U našim glavama može biti sve prazno, da u našim praznim glavama duvaju njihovi vetrovi i da nam pune mozak kako su oni NEBOM DANI, da nam nikakvo drugo ni znanje ni saznanje nije potrebno osim jednog – da glasamo za njih, dakle – za one koji znaju – SVE pa i to – kako ćemo da živimo! I zato mi ne moramo ništa da brinemo o sebi i za sebe. A i zašto bi – oni će nam to OBEZBEDITI. I radna mesta za nas i našu decu koja će, sada KADA SU ZAPOSLENI moći da se žene i udaju i da imaju i oni svoju decu. Ne moramo, dakle, ništa niti o bilo čemu da mislimo jer – LIDERI misle za nas! Kada nam LIDER praćen SVITOM sveznajućih kaže– OVO ŠTO VIDITE JE FABRIKA KOJU SMO PODIGLI ZA VAS I U KOJOJ ĆETE RADITI I ZARAĐIVATI PREKO 500 EVRA MESEČNO – mi smo ispunjeni ponosom i aplaudiramo jer NEĆEMO da vidimo da ispred sebe gledamo u – ledinu!
U ona četiri sveta SLOVA na nacionalnom grbu pred kojima se klanjamo, zaklinjemo i pevamo himnu ne piše – ko treba da nam bude LIDER.. Piše samo da moramo biti – jedno i jedinstveni! Da to jedno mora biti – SLOGA! Da u svemu moramo biti jednaki i složni, da se samo tako složno može – napred!
A kuda mi to ovako raslojeni, podeljeni na NAŠE i VAŠE, RADOLJUBE i IZDAJNIKE, razbijeni i razbacani u jednu, dve, tri i ko zna u koliko još – do bola suprotstaljene kolone – idemo! I – da li idemo! Da li idući iza transparenta ŠIROKOG PET I VIŠE MILIONA ONIH ČIJE SRCE KUCA KAO JEDNO pružamo ruke i svoje srce onima koji stoje s druge strane transparenta ili uz ivičnjake i psuju one koji idu sredinom ulica i zvižde…Ko koga i zašto i zbog KOGA i ČEGA – psuje! Umesto da jedni drugima pružamo bratske ruke jer smo isto – jedan te isti narod – mi između sebe stavljamo mržnju. Zaslepljujuću koja ne trpi nikakav a najmanje razuman dijalog. Mržnju kao – BARIKADU ZLA! Za koga ili ZBOG KOGA se mi ne volimo! Zar smo zaboravili ili kako smo mogli tako brzo da zaboravimo one mostove kada smo sa njih, sa tih mostova vikali jedni na druge a iznad nas i između nas – leteli avioni sa bombama! I svi znamo kako se i šta se posle toga dogodilo. Zar nas i ti mostovi kao i one nerazumne ideološke likvidacije posle rata kada su POBEDNICI likvidirali na hiljade PORAŽENIH ,,NARODNIH NEPRIJATELJA” – NISU NIČEMU NAUČILI, makar – da ne zaboravljamo tako brzo, jer nas baš to što olako i brzo zaboravljamo može naučiti – da je upravo TO naša učiteljica života koja nam stalno upire prst na ona četiri sveta slova ispisana na našem grbu.
A treba nam tako malo – samo da se na trenutak osvrnemo i bolje pogledamo ispred sebe u ta četiri sveta slova –SAMO SLOGA SRBINA SPAŠAVA – od lažnih obećanja, od NESMENJIVIH i VEČITIH koji u svojoj slepoj narcisoidnosti i samoljublju, ali i iz koristoljublja ne mogu da se slože, ne mogu da postanu jedna stisnuta pesnica… I ne da ne shvataju nego ne žele ni da čuju da – LIDER SMO – MI! NAROD! A ne – ONI! Lider su i oni kojima narodna kuhinja pomaže u preživljavanju! Penzioneri za koje se tvrdi da su državu izvukli iz bankrotstva tako što im je država zakidala od penzija. I oni za koje kažu da su deo putujućeg cirkusa sa sendvičarima koji putuju autobusima po gradovima da aplaudiraju i skandiraju…I svi mi koji ne idemo ili idemo iza transparenta na kome piše jedan od pet miliona.. . I oni koji stoje sa strane, na balkonima, terasama i prozorima i viču, izvikuju pogrdne i vrlo pogrdne reči na one koji su skupili hrabrost da idu sredinom ulice, a oni komotno i bez straha da će ih neko videti i prepoznati stoje na trotoarima sa strane – i zvižde im!
A ko to i po koga viče, izgovara proste reči i izliva bes i mržnju? Zbog čega i zbog koga! Zar nam svima, bez obzira na KOLONE u koje su nas podelili – nisu isto velika i podjednako važna i prirasla srcu ona čertiri sveta slova nad kojima se zaklinjemo i pevamo svetu himnu!
Ako smo zaboravili čemu nas uči učiteljica života, umemo li bar da se postidimo – pred sobom…
Sava Dimitrijević