Baba Mara

Ivana Petrović: priča


LESKOVAC


A tatkova majka, naša baba Mara, bila ‘ajduk žena. U sred noć je još ko devojka gazila Maravu do gušu da ide na trlu da pomogne na kobilu da se oždrebi. Kad toj završila pošla na kladanče u Kumal’k da se izmije i okrepi, i tam zateče neki momci koji počeli da gu začikuju. Baba si ćutala sve dokle ne uvidela da se oni spremav da “upoganiv” kladanac, a on vrvat s’modre perunike i bistru i ladnu vodu, da  te preždreli. Baba,
onakoj namučena, ne bi lenja nego vati neku pritku, pa ovija bicmani udri po gole kriške, pa po grbinu… pa udri, pa udri… Pa ček da vidite poganije nijedne koja je Mara Barakova. Mogla sam u sred noć Maravu da pregazim do gušu i ždrebe s konopac da izvučem iz Kobilu, ta s vas barabošnjaci nemog da iskočim pod kraj. Oni videli da s Maru nema šala, przo navukli gaće i odustali od nameru da se iznuždiv u izvor. Dok sam izbro’ila do tri da ve nema, ama ne, t’j kladanac će vi je grobnica.

Za toj i za još mnoge druge situacije baba Mara beše iskočila na loš glas. Na živ zor se odala dek beše proglasena za kabadahiju. Nikoj gu neje prosija nego si ona isprosila našoga deda Trajka dok čuvali stoku… pod neku krušku. On još dete, a ona ko Milunka Savić. Tugo sinko, tugo sinko… negodovala prababa Kata, deda Trajkova majka. Pa kude Maru Dedelinsku, ona će ne svi potepa.

Baba Mara bila mlogo umejatna i rabotna žena, al obavezno stakle prepik u pazuho.
Ne samo ona, svi se na t’j način dopinguvali. Cvrsta rabota bila, trebalo se toj izdrži. Muži po zarade, na zgrađevine, po ‘melj, rezidbu… a one same dom, sve da srabotu. I stoka i njive i lojza… muke žeške. Neretko se zamuču u njivu, a same itke. Porodu se u brazdu, presečev pupče s rđav srp, turiv u vutaru i odnesev dom novorođenče. Podoju ga i nastavljav s rabotu. Čelične žene toj bile. Bez izuzetak, sve do jedna. Mojega tate Petra, baba je rađala 1944 godine, u podrum, dok je avlija bila puna s okupatora i domaćoga izdajnika. Morala ruku da mu drži na usta da mu zagluši plač da ga ne zakoljav ovija izrodi.
Imaja tuj u Guberovce neki Gute kuj je bija poznat po toj što je na krajnje svirep način klaja muški čeljad. Uzne ga na majku od sisku, vrlji ga uvis i dočeka na  andžar. Izvuče nož iz detinjo mrtvo telo i  obriše ga od krv od majkinu sisku i pa vu ga dade u naručje i tera gu da ga doji.


Odlomak iz knjige JEZIČARA Ivane Petrović koju možete naći kod autorke i u redakciji izdavača , Nove Naše reči

Neka Vaš komentar bude prvi

Odgovorite

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*