Page 11 - 40
P. 11

Они који се памте и чувају срцем
      ФУДБАЛСКЕ ЛЕГЕНДЕ ДУБОЧИЦЕ


         Ко  не  памти  те  године  када  су  фудбалери  Дубочице  тресли
      противничке мреже и били понос спортског Лесковца а страх и трепет
      за тимове с којима су се такмичили – тај вероватно не може ни да замисли,
      а данас и да не поверује, да је  на стадион Дубочице знало да се окупи
      и по 8.000 гледалаца. Такав случај био је када је  27. јуна 1949. године
      у Лесковцу  гостовала фудбалска репрезентација Војводине и одиграла
      пријкатељску утакмицу са екипом тада  синдикалног фискултурног
      друштва „Коста Сатеменковић“ пре тога Дубочица). Хроничар Драгољуб
      Милосављевић Странац је забележио да је утакмицу пратило преко
      8.000 гледалаца. На  овој утакмици победио је  тим Косте Стаменковића
      са 5: 2. Голове су постигли Лука Јовић Пачавра у 17. и 78, и Светозар
      Трајковић Заре  у 27, 54. и 71. минуту. За госте стрелци су били Гемери   На фотографији су, стоје с лева на десно:
      у 70. и Велкер у 87. минуту. За екипу „Косте Стаменковића“  наступили    Драган Станковић Бељајац – голман, Бранислав Цветановић – Бане,
      су Драгољуб  Стојиљковић Антон, Банковић, Антић, Илић, Дискић – као   шустер  ( с  главу возија лопту од гол до гол ), Светозар Трајковић
      гост, иначе тада играч Сплитског Морнара, Бранко Јовановић Џеља,   – Заре  - центарфор ( не се знаје Заре игра ), Лука Јовић – Пачавра,
      Петровић, Петар Јовић, Заре Трајковић, Станко Филиповић Цуле и    лево крило, Драган Лазић ( Ћујка под които ) – десни бек, Љубиша
      Лука Јовић Пачавра..
         Ради подсећања - Лесковачки спорт – клуб Дубочица је 28.јануара   Стефановић Цивун – десно крило и десна полутка, Петар Јовић –
      1945. године одржао своју прву послератну годишњу скупштину. Тада   Малинац, десно крило, Крста Тасић Кумаревац - десно крило (млађи
      је донесена одлука  да Дубочица промени назив у Раднички спорт-клуб   ветеран ), Момчило Анђелковић – Моња, десна полутка, Граде Цекић
      „Коста Стаменковић“. А када је  Коста Стаменковић проглашен за   Пики -  бек, Петар Гичић – Гича – голман, Тихомир Живковић – Тице
      народног хероја – 14. децембра 1949. године – крајем исте те  године   – десна полутка, Миле Николић звани Кофа –легендарни спортски
      клуб је донео је  одлуку да се Синдикално фискултурно друштво „Коста           новинар.
      Стаменковић’’  убудуће поново зове - Дубочица.                             Клече с лева на десно:
              Градски фискултурни одбор, фискултурна секција Градског одбора   Тома Илић Киза – лева полутка ( млађи ветеран ), Станко
      Народног фронта   и управу фудбалског клуба ,,Коста Стаменковић’’ су   Филиповић – Цуле – лева полутка, Здравко   Камненски - десно
      1948. године покренули акцију  за изградњу новог фудбалског стадиона.
      Градња стадиона завршена је  веома брзо и то на месту ондашњих   крило ( млађи ветеран ), Милун Николић Шијафино – лево крило,
      игралишта Момчила и Јосифа.                                           Драган Голубовић – центархалф.
         По сећању некадашњег фудбалера Дубочице Момчила Анђелковића
      Моње, ова фотографија је снимљена  у Лебану на утакмици између   – радио је у продавницу Обућа, а касније био директор испоставе
      ветерана Радана и Дубочице,   одигране 8. новембра 1974. поводом   „Борбе“, Светица Јовановић комерцијални у Тргопромету, Лука Јовић
      -  Дана ослобођења Лебана.                              Пачавра – продавао грађу у Лески, Малинац је такође  продавао грађу
         Према речима Момчила Анђелковића – Моње, некадашњег играча    у Лески,  Петар Јовић – Тице био је берберин и Момчило  Анђелковић–
      легендарног тима Дубочице који је жарио и палио по фудбалским   Моња комерцијалиста.
      стадионима у Србији  - сви  фудбалери Дубочице су били запослени:          На стадион су долазили да тренирају – после радног времена.
      Антон Стојиљковић – директор штампарије Напредак и циглане Победа,   Да би имали за ПОЈАЧАНУ исхрану од клуба су добијали – хранарину,
      Заре је био комерцијалиста  - шеф продаје у Тргопромет, Цуле – шеф   тачније – бонове с којима су ручали  у Спортски бифе ( касније Мала
      продавнице Спорт,  Лечић – потпуковник у ЈНА, Тричковић – потпуковник   Дубочица ), а повремено  су  од Летекса добијали штоф за одело као
      у ЈНА, Банковић је радио у Тргопромет као радник,       награду за добре резуилтате..
         Риче је био комерцијалиста у Рулу,  Миле Чајко -  био је столар,
      Бранко Јовановић Џеља – шофер у Комитету, Бане Цветановић, шустер    (Наставиће се)
                                                                                                    Сава Димитријевић
         У Удружењу књижевника Србије у Београду промовисан
                 РОМАН О ФАТАЛНОЈ ВЛАСОТИНЧАНКИ


                                                                 Књижевница Даница Диковић Ћургуз изнела је поетско надахнут
                                                              осврт на роман са посебним нагласком на духовну блискост Ивановићаве
                                                              поетике са Селимовићем, Андрићем, Ибзеном и Борхесом.
                                                                 Ђорђе  Јанић,  књижевник  и  рецензент  књиге  „О  женкама  и
                                                              мужјацима“, који такође пореком из Власотинца,  објаснио је улогу
                                                              фантастике у роману.
                                                                 - Овај роман по много чему није реалистичан. У самој књизи се
                                                              дешава толико иреалних ствари, иреалних секвенци, доживљаја дежави,
                                                              нема који мистични елемент није виђен. Ми имамо све више осећај да
                                                              се ради о стварности док читамо роман. Главни јунак јесте био у једној
                                                              патологији. Прво ускакање у иреално догађа се у раној младости док
                                                              чита књигу Меше Селимовића, док се касније схвати да је та књига
                                                              доста касније преведена на норвешки језик од времена кад ју је он читао.
                                                              То је проблем који до краја романа аутор не решава. Ја сам предвидео
                                                              наставак романа, где ће он неке ствари довести до разрешења. Маријана
                                                              јесте стварност, али је и опсесија. Сви ти елементи чине роман тешким
                                                              за читање, - казао је Јанић.
                                                                 Професор Саша Станковић је објаснио да су ерос, танатос и логос
                                                              кључни за разумевање како Ивановићеве поетике,  тако и необичне
                                                              композиције романа „О женкама и мужјацима“.
         У Удружењу књижевника Србије одржана је промоције романа “О   - Ово дело је можда мали корак за др. Ивановића, али је велики
     женкама и мужјацима” др. Небојше Ивановића, пореклом из Власотинцу,   корак за његово родно Власотинце - закључио је Станковић с обзиром да
     иначе хирурга онколога и професора Медицинског факултета у Београду.   је главна јунакиња пореклом из Власотинца, па је делом радња романа
     На промоцији о књизи су говорили Радомир Андрић, почасни председник   смештена у тој вароши.
     Удружења књижевника Србије, књижевница Даница Диковић Ћургуз,   - Најзначајнија је похвала да се књига чита у даху. Многим читаоцима
     рецензент др. Ђорђе Јанић, Саша Станковић, професор књижевности   је било драго што књига нема позитиван завршетак, јер је досадно да све
     власотиначке гимназије, и аутор романа “О женкама и мужјацима”.  књиге имају срећан крај, мада ја мислим да књига баш има срећан крај.
         Програма је водила Милица Гацин, новинарка РТС-а.    Што се тиче лајтмотива романа, а то су мушко женски односи је тема
         Глумци Позоришта на Теразијама, Владан Савић и Кристина Савић,   која се стално намеће јер сваки однос излази из нарцистичких набоја.
     надахнуто су читали одломке из романа, а песме поменуте у књизи извеле   Сам наслов буди дилеме и има жељу да нагласи супротност нечег што
     су Јована Гацин на виолини и Ива Миланов на клавиру.     је улепшан и илузорни доживљај односа и онога што јесте природа и
         Радомир Андрић је поздравио све у име домаћина и прочитао своје   реалност - рекао је др. Ивановић.
     приказ „Роман снажног интелектуалног набоја“, где је говорио  углавном
     о писхолошком слоју Ивановићевог дела.                                                     Властимир Стаменковић
      Нова наша реч                                                                                               11
   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16