Page 12 - 40
P. 12

НЕДОПУСТИВО ПОНАШАЊЕ ОДГОВОРНИХ


         Више  пута  смо  писали  о  стању                                      Време је да поведемо рачуна о споменицима
     споменика  и  спомен  обележја  на                                         и  спомен  обележјима,  јер  њиховим
     територији  Скупштине  града  Лесковца.                                    нестанком  нестајемо  и  ми  и  нико  нам  у
     Сретали  смо  да  се  споменици  руше  због                                будућности неће опростити на такав однос.
     атмосферских  прилика  као  и  небризи                                     Карактеристика власти ће се и према томе
     одговорних по Закону о њиховој заштити,                                    оцењивати, а ми данас као да се такмичимо да што
     али  се  ништа  не  предузима.  Упозоравали                                више споменика уништимо, вероватно је и нас
     смо  да  се  нешто  предузме  на  њиховој                                  захватио албански синдром, с тим што они руше
     ревалитизацији  и  реконструкцији,  али  од                                српске споменике а ми наше што је несхватљиво.
     тога нема ништа. Скуштина града се понаша                                  Да раније својевремено није било Народног
     неодговорно  и  не  спроводи  обавезу  којој                               музеја и њеног директора ми данас не бисмо
     налаже Закон о заштити споменика културе.                                  имали стару цркву са којом се град поноси,
     Зар је могуће да град не реагује чак и на                                  а поносио би се и са кућом народног хероја
     неколико  објекта  који  су  у  центру  града,                             Косте Стаменковића, ако би имали мало слуха
     распадају се, дају лош изглед граду и људи                                 и не дозволимо њено уништење, јер се та кућа
     туристи не могу да се начуде да је такав однос                             на срамоту грађана и власти урушава, кров је
     Лесковца према споменицима и спомен обележја                               пао и ако тако дочека и зимски период остаће
     (културног блага). Град које се улепшава, улице                            град без још једног знчајног објекта и такво
     сређују и град добија леп и пристојан изглед.                              понашање говори да Лесовац никада неће
     Међутим,  споменици  културе  и  спомен                                    имату туристе и развој туристичке привреде.
     обележја у центру града могу посетиоце само да                             Предлажемо да Градска управа одреди једну
     разочарају, јер не може да се схвати такав однос                           личност која ће се бавити споменицима и спомен
     надлежних органа према нашој прошлости.                                    обележјима. Ми смо покушали и ревитализовали
     Годинама  кућа  у  улици  Јосифа  Костића   и  кукастим  крстовима  у  нашем  граду.   споменик  у  Манојловцу  и  Белановцу,  али
     полако нестаје и то у центру града, која је   Још је тежи и незамислив однос према кући   покушај да то урадимо и са спомеником у
     под заштитом и нико не реагује и представља   која је истурено одељење Народног музеја у   Винарцу, иако смо на конкурсу тражили средства
     рушевину, У тој кући за време Другог светског   Лесковцу. Кућа је саграђена у 19. веку и по својој   колико нам извођачи траже, Комисија нам даје
     рата  су  боравили  Светозар  Вукмановић   архитектури је врло значајна и јединствена је у   четвртину потребних средстава и ми смо ове
     Темпо-члан  Врховног  штаба  НОВЈ  и   нашем граду. У којој се налази ћерана и данас   године одбили та средства, јер су недовољна,
     ПОЈ  ЈУГОСЛАВИЈЕ,  Видо  Смилевски-   може да се прави ужад, то треба омладина да   а  ми  та  средства  трошимо  за  одређену
     секретар Окружног комитета Комунистичке   види, јер је Лесковац у 19. веку био велики   намену,  а  не  као  неки  да  добије  средства
     партије Југославије за Лесковац, а била је и   извозник те робе. Кућа је поклоњена Народном   преорјентишу  за  посету  неке  туристичке
     пункт за везу са Покрајинским комитетом   музеју у којој је музејска поставка са предметима   дестинације, али због тога немају последица.
     КПЈ за Србију, а у дворишту куће ухваћен   из тог периода. У њој је рођен народни херој   Градски одбор СУБНОР-а са Народним музејем
     је  Благоје  Ристић-Раде  Металац,  секретар   Коста Стаменковић, трибун радничке класе   су одштампали књигу са подигнутим спомен
     Окружног  комитета  Савеза  комунистичке   који је поштован не само од радника, већ и од   обележјима и споменика тако да ће из ње
     омладине за Лесковац, који је том приликом   капиталиста. Био је учесник Првог и Другог   видети колико је споменика и спомен обележја
     дао отпор, али су га фашисти љотићевци убили.   светског рата и дао живот за слободу српског   разрушено за време мандата партије на власти.
     Уколико  се  и  даље  према  споменицима  и   народа. Однос који се испољава данас према   ВРЕМЕ  ЈЕ  ДА  ЈАВНИ  ТУЖИЛАЦ  ИЛИ
     спомен обележјима из Другог светског рата и   тој личности и његовој кући је непримерен.   ЈАВНИ ПРВОБРАНИЛАЦ ПО СЛУЖБЕНОЈ
     даље тако понашамо испашће да оправдавамо   Лесковац треба да учи од Врања и других градова   ДУЖНОСТИ  ПРЕДУЗМУ  НЕКЕ  МЕРЕ
     фашистичку окупацију, а убеђен сам да није   како се поштују народни хероји, а њихове куће   ПРЕМА  ОНИМА  КОЈИ  УНИШТАВАЈУ
     тако. Јер, ако срушимо све споменике који   служе као музејске установе и грађани и власт се   ДРЖАВНУ ИМОВИНУ.
     чувају традицију антифашистичке борбе онда   поносе тим личностима за разлику од Лесковца у
     ће испасти да револуционарни Лесковац није   којој продиру фашистичке идеје. Немам намеру         ПРЕДСЕДНИК
     дао значајан допринос антифашистичкој борби   да спомињем бисту Јована Дискића, стање   ГО ОДБОРА СУБНОР-А ЛЕСКОВАЦ
     у Другом светском рату, што оживљава остатке   споменика стрељаних Срба, Јевреје и Рома,         Хранислав Ракић
     фашистичке идеологије, који се ето оглашавају   споменик  у  Винарцу  и  друге.
                                                                 -Ово је једно топло и предивно вече у Клубу књижевника, где
           У Удружењу књижевника Србије представљен           се глумци оживели дух врањанске чаршије, музике и речи.  Аутори
         ЗБОРНИК “ЕТЕ                                         песама су живом речју разгалили нам душу, насмејавши нас до суза,-
                                                              пренела је своје утиске једна госпођа из Београда.
                                                                 -Ова промоција је круна вишегодишњег рада, посебно песника
                     ТАКОЈ”                                   југа Србије, да се дијалекатска књижевност постави на место које
                                                              јој припада. Удружење књижевника Србије, као најстарија је и
                                                              највећа књижевна организација у Србији, на овај начин наградило
                                                              је наш колективни труд. Велика је част бити у просторијама где су
          У пуној сали Удружења књижевника Србије представљен је   боравили Бора Станковић, Иво Андрић, Исидора Секулић, Десанка
      међународни зборник дијалекатске поезије “Ете такој”.  Ова књига је   Максимовић, Милош Црњански, Бранко Ћопић, Данило Киш... Велико
      идеја уметнице Слађане Недељковић из Врања, а у њој су уврштене   је задовољство бити окружени људима са којима делиш љубав према
      песме аутора из Србије, Хрватске, Македоније и Црне Горе.   књижевности и језику. Доказали смо да је небитно за добру песма да
          У име домаћина промоцију је отворио Миљурко Вукадиновић   ли је писана на дијалекту или стандардном језику. Неке ствари немају
      захваливши свима песницима и гостима. Посебно је похвалио неговање   цену, а неки тренуци се памте вечно. Што се тиче Јабланичог округа,
      народног језика и велики труд који је уложен приликом стварања књиге.  четири песника су читала своје стихове. Петар Такић, ђак генерације
          -Добро вече, Београде! Ево нас у Удруżењу књиżевника Србије са   власотиначке гимназије, био је најмлађи учесник и представник
      књигом «Ете такој», ауторима и глумачком екипом «Оптимисти», који   Власотинца, уз моју маленкост. Мирослав Костић Коле и Милко
      ће извести одломке из  «Коштане» и «Вечитог пољупца» нашег Боре   Стојковић пишу црнотравским говором, мада живе у Београду, односно
      Станковића,- овим речима почела је обраћање Слађана Недељковић.  Смедеревској Паланци. По мом мишљењу недостајали су лесковачки
          Потом су говорили сарадници на књизи, професори Ана Митић   песници заступљени у зборнику, али верујем да биће прилике за њих
      Стошић и Саша Станковић, који су истакли значај овог пројекта не   на наредним промоцијама,- изнео је своје утиске Саша Станковић,
      само за Врање и Србију, него и за цео простор бивше Југославије.   професор Гимназије “Стеван Јаковљевић” у Власотинцу.
          У централном делу промоције своје стихове је казивало је 11 аутора
      из Београда, Врања, Ниша, Власотинца, Бујановца и Смедеревске                                           В. Ст.
      Паланке. Нажалост, многи песници нису били у могућности да дођу
       због приватних и пословних обавеза.
      12                                                                                               Нова наша реч
   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17