Page 14 - 40

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (36)

Сећање једног Мурџомалца
Када сам се оженио, призетио сам се у У Сједињеним Америчким Државама, 1993. има да ме алалите. Да не забравим шта сам
Динарској 3 у Београду. године је, у књизи назива „Coherence and Time хтео да истакнем. Несам ја крив што памтим
Кућу у Динарској је 1938. године купио Delay Estimation“ скупљено 100 најзначајнијх шта је све било у Лесковац. Увек су се паре
је мој таст Божидар Антонија Величковић, радова из те области. Од стране 389 до стране ваљале низ Балканску улицу у Београд,а наши
дипломирани инжењер агрономије, од пара 395 штампан је њен рад „Local Steam Transit руководиоци су зборили: „Нећемо паре, јер си
које му је, у мираз, донела моја ташта Софија Time Estimation in a Boiling Water Reactor.“ имамо фабрике, имамо си људи, за нас не треба
Драгутина Стаменковић, унука Јована Стаменка Објавио сам само три научна рада, која паре за нову производњу. Дајте на другога теј
Стојковића Луковца, народног посланика прилажем. Стицајем разних околности, најмање паре да и они имав фабрике као што имамо
из Врања. Те чувене Луковце је уништио сам времена радио оно што сам највише волео. ми у Лесковац, и штофаре, и за црепови, и за
комунизам. Све су им узели у Врању и Куманову. Овде не мислим само на флуиде. Желим да ми цигле, и за остало.“ Други узедоше паре, а ми
Једино је остала кућа у Динарској, која личи се ово поверује. постадосмо сиротињка. И једини који је узеја
на куће у Мурџој мали. Могуће да су Луковци Нешто размишљам. Мом оцу Тодору је паре бија је Боце Кукар. Чим сазида „Здравље“
једино кућу у Динарској зарадили поштено, и било јако тешко да прескочи границе Доњег и стави га на ноге, руководиоци из Лесковац му
да је Божа Кец био у праву када је газда Лази Трњана и дође у Лесковац. Мени је било лакше дадоше шут карту. Је ли тако? Тако је. Живели
диванио о Лазиној кући у Лесковцу. да из Лесковца дођем у Београд. Мојој ћерки сви ми на чело са нашега домаћина Рајка, мог
Једино наша кућа нема прозор ка улици, Јелени није баш било лако да из Београда оде исписника из школу и из војску. Да се скупимо
- само један зид од собе, мале ширине. Ипак, у Америку. Мом унуку Марку ће, можда, сви и идућу годину, али пре тога да на сина му
тај зид заслужује једну плочу са пригодним путеви бити лако доступни. Душка исцепимо кошуљу. Даће Бог, дај Боже
текстом, али Величковићи то нису хтели да Прошла зима је била оштра и дуго је и били весели и без муку и са муку. Жено, не
ставе. Мерак ми је да ставим плочу са одређеним трајала. У нашим смрекама није било врабаца. ме сапињај, имам још нешто да кажем. Друга
текстом, да пролазници застану и прочитају. Сваке зиме дођу на жито и мрвице хлеба, али те ствар зашто треба да кривимо руководиоци
Овај текст би био следеће садржине: зиме их није било. Нису дошли ни ове зиме, која од Лесковац. Само је друг Баја бија министар
У овој кући, захваљујући подршци и је била блага. Две зиме без врабаца. Одлетели су у српску владу, и то кратко време. Одатле па
разумевању значаја образовања од стране од нас. Можда ће доћи следеће зиме. Не волим до сад, чекам да неки Лесковчанин постане
домаћина Божидара Величковића и његове да и тада кажем: Зима без врабаца. министар и да могу да отиднем код њега у
супруге Софије, становали су и дипломирали: Вита јела зелен бор, чекам брзи одговор Београд, у посету. Да му се пожалим, да га
Бранко Драгутина Стаменковић, на Твој, Страхиња Костић молим, да га оговарам по кафане у Лесковац,
Пољопривредном факултету; да га гласам кад је на власт, а не кад га собале с
Добривоје Драгутина Стаменковић, на P.S. Ово писмо сам послао неким својим власт. Браћо и сестре, немамо читав век нашег
Ветеринарском факултету; рођацима, друговима, пријатељима и бившим човека за министра, а за тој време само онај ко се
Светислав Стојана Станковић, на сарадницима. Мора да ти кажем да сам од неје родија у Ужице или Чачак, или Крушевац,
Геолошком факултету; неких добио и похвале, истина усмене. Неки неје бија министар, а ми из Лесковац, Ниш,
Милован Стојана Станковић, на су ми послали и своја писма. Одлучио сам да Пирот немамо свог министра да нас сачека,
Медицинском факултету; ти их у целости доставим, па ти оцени шта је почасти и испрати из свој кабинет. Врањанци
Властимир Душана Ристић, на Правном за штампање, а шта за одбацивање. имав, они су попаметни од нас. За тој су криви
факултету; Прво писмо сам добио од мог баткета наши руководиоци из Лесковац, јер се не бунив
Драги Душана Ристић, на Вишој економској Цонета. где треба и мутави су у Београд, а у Лесковац
школи; се чапате. Жено, не ме терај да идемо код нас.
Љиљана Божидара Величковић, на Здраво Батке! Седи си овде мирна и убава. Живели на многаја
Електротехничком факултету; Има већ два месеца како ми је Воја љета. Упамтија сам шта говори на славе поп
Љубиша Божидара Величковић, на Смејурија донео твоју књигу. Не пита ме Миле из Турковце.“
Пољопривредном факултету; како сам поднео операцију кука, већ са врата Каква је он мустра да иде код министра.
Јелена Страхиње Костић, на поручује: „Поздравио те Стракиња и послао Али ајде де! Колико ја знам, у Лесковцу се само
Електротехничком факултету; Становали су ти ово његово писување са посвету да га добро Васа Џон, учитељ из Мрштана, хвалио да је
и магистрирали: прочиташ и допуниш ако оћеш и ако имаш био код Баје у Београду, говорећи како је Баја
Љиљана Божидара Величковић, на жељу. Мило му је што његов батка Цоне има редовно слао државну лимузину са возачем да
Електротехничком факултету; завршену трговачку академију и да је више од га превезе од железничке станице до кабинета
Страхиња Тодора Костић, на петнаест године био у државну службу, па је, министра Ристе Антуновића, званог друг Баја.
Природноматематичком факултету; Становали за тој време, набраја памет и писменост. Много „Не млатим се ја по београдски трамваји док
су и докторирали: те фали Стракиња.“ имам Бају у Београд“,- кочоперио се Васа
Љиљана Божидара Костић, на Да ти кажем, поштено, батке, не знам како Џон пред колегама учитељима. Васа Џон
Електротехничком факултету; те је пронашао мој пашеног Воја Смејурија. Он, узјаше рано ујутру бицикл и у седам сати је
Страхиња Тодора Костић, на Машинском као и твоја баба Настасија, уместо слова х каже већ у Лесковцу. Маје се цео дан по чаршији,
факултету; к. Значи, Воја Смејурија је један застарео тип. А обилази другаре и пријатеље, ћевапе једе само
Тринаест диплома је изнедрила ова кућа. друга ствар, о мојој памети и мојој писмености код Лалета Гузицу, а за то време ђаке му учи
Има их још у Београду и Србији, само су мале ниси требао пред њим, јер он, пошто је лак на његова жена учитељица Вера. Твој отац Тодор
и непознате. Молим путнике намернике да их пићу, оде у кафану и све изврне, па могу да ми је причао једну смешку. Као наставник,
пронађу. испаднем и глуп и неписмен. предавао је француски језик у осмолетки.
Господа и даме, чија су имена са поносом Тако је, на слави код Рајка Киселог, држао Лекција се односила на часовнике и одређивање
наведена, радили су и раде у Србији, Словенији, здравицу у пијаном стању: „Браћо и сестре, времена. Једна девојчица није знала да каже
Либији, Немачкој, Швајцарској, Енглеској, сви бивши и садашњи руководиоци од град колико је тада било сати на зидном часовнику.
Чилеу и Сједињеним Америчким Државама. Лесковац треба да се изведев пред суд. Питујете Тоша је упитао: „Где си завршила основну
Наиме, мој таст је потекао из старе ме зашто? Жено, не ме ударај по ноге! Несам још школу?“ „У Мрштане.“ „Код учитеља Васе или
градске породице у Врању, али је тај Божа луд. Ако не знајете, моја жена воли да скупља учитељице Вере“, - испитивао је Тоша. „Код
Барутанац одлучио да прими бесплатно на рецеписи по славе и по свадбе. Те од посне учитељице Вере.“ „Учитељица Вера је одлична
стан у Динарској 3 и пружи подршку младим палачинке, те од разне салате, те од јагњеће и учитељица,“ – констатовао је твој отац Тоша.
људима да студирају оно што желе. друге сармице, те од проју, те од баклаву, те од Девојчица је, кроз плач, наставила: „Таман нам
Моја супруга Љиљана Костић је скромна воћне торте,те од разни штапићи, и шта ти још је учитељица Вера почела да прича од сат, кад
особа, па је покушала да ме зарази том не. Једино неје преписала рецепис за свињско учитељ Васа удари с ногу у врата и рече: „Веро,
скромношћу, али сам се ја одупро. Ја сам печење. А зашто? Затој што тај рецепис држим зајеби ђаци, идемо у Лесковац.“ И после нам
био научни сарадник, па се хвалим, а она је ја у главу и на мога Рајка печем прасенце већ учитељица Вера више није причала од сат.“
научни саветник Института нуклеарних наука дванаесту годину. Погледајте каква је боја од
Винче, па се не хвали. Мора ја да је хвалим. моје печење, а кад почне да вам крцка у зуби (Наставиће се)
14 Нова наша реч