LESKOVAC
Na 33. sednici Skupštine grada usvojena je odluka o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave grada Leskovca za 2015. godinu.
Na osnovu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, započeo je proses racionalizacije, odnosno smanjenja broja zaposlenih na svim nivoima, sa vremenskim trajanjem od četiri kalendarske godine, zaključno sa 31. 12. 2018. godine.
Grad Leskovac, kao jedinica lokalne samoprave, obuhavećen je procesom racionalizacije, tako da za 2015. godinu treba da optimalizuje ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru na 2.246 zaposlenih, rekao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović i dodao:
-Radi se o teškom mukotropnom procesu, pogotovu imajući u vidu nasleđeno breme prekomernog zapošljavanja iz ranijeg perioda, otežane prethodne nesupele racionalizacije, koja je parcijalno zahvatila samo gradske uprave, a ne ceo lokalni javni sektor, sa povratnim efektom na budžet grada i nultim efektom na smanjenje broja zaposlenih. To je dug put, dodao je Cvetanović, ali moramo da napravimo prvi korak. Ne pravimo kompromise prostim krojenjem brojeva, tako da smo poklopili postojeći broj zaposlenih od 2.246 za 2015, već proces postavljamo imajući u vidu njegovu suštinu, i naš početni broj je 2.234, odnosno 12 manje.
Odluka mora biti sprovedena u roku od 60 dana nakon od njenog donošenja.
-Racionalizacija je jedna od najtežih tema sa kojom se susreće svako lokalno rukovodstvo. I baš u tome koliko se pošteno ona sprovodi opravdava se i njena neminosvnost. Ovu odluku karakteriše sledeće: relativno mali broj radnika koji će otići koji su prekobrojni u javnom sektoru, sprovedena anketa u upravama i javnim preduzećima koja je pokazala koliki je broj zaposlenih koji žele da odu uz otpremninu, određeni broj zaposlenih odlazi prirodnim odlivom, odnosno ispunjenjem uslova za penziju. Najvažnije je da pokušavamo, trudimo se i dajemo sve od sebe da zaposleni odu sporazumno, što je ogromna i suštinska razlika u donosu na sve prethodne racionalizacije. Maksimalan broj zaposlenih koji će ostati da radi u javnom sektoru je 2.234, rekao je Cvetanović.
čš
Odbornik Živojin Stefanović je imao primedbu da odlukom nisu utvrđeni kriterijumi po kojima će se sprovesti smanjeje broja radnika. Ukazao je da neke preduzeća, poput Direkcije, ALER-a, Turističke organizacija imaju preveliki broj radnika i postavio pitanje u čemu je njihov doprinos razvoju grada. Stefanović se založio za to da niko ne treba da ostane bez posla, već treba da se izvrši preraspodela ljudi između uprava i javnih preduzeća.
Dejan Mitić iz Reformističke stranke izneo je mišljenje da su brojke nerealne i zamerio da u odluci nije urađen uporedni spisak zaposlenih od 2000. godine do danas. Broj upošljenika u Turističkoj organizaciji narastao je od 3, koliko ih je bilo pre nekoliko godina, na 32, koliko treba da ih ima nakon racionalizacije – da li je zaista postignut napredak u razvoju turizma, upiitao je on. Mitić je ukazao da će veliki problem biti to što mnogi koji ostanu bez posla nakon racionalizacije neće moći u gradu da nađu drugi posao.
Aleksandar Pejčić je ustvrdio da je jedini kriterijum u sprovođenju prethodne racionalizacije bila partijska knjižica, i da ona nije bila zakonita jer takav zakon nije ni postojao. Za razliku od te, racionalizacija koja se sada sprovodi zasniva se na zakonu, a Pejčić smatra da će biti i mnogo manje bolna jer, prema njegovom mišljenju, kriterijum neće biti partijska pripadnost, već će se bodovati rad svakog upošljenika.
Na pitanja odbornika vezana za racionalizaciju odgovarao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.
On je podsetio da je kriterijum EU da na 1.000 stanovnika bude jedan zaposleni. U razgovorima sa Vladom i Ministarstvom, zbog veličene grada i razuđenosti, postignut je dogovor da to bude 13 uposlenih na 1.000 stanovnika, da bi se kasnije ipak došlo do broja od 15,6 zaposlenih na 1.000 stanovnika, što je, po Cvetanovićevim rečima, „fascinantno“ i što je veliki uspeh lokalne samouprave.
On smatra da problem nisu gradske uprave već javna preduzeća, u kojima u naredne četiri godine broj zaposlenih treba da se svede na optimalni, kako bi ona mogla da opstanu i tržišno posluju. U dužem izlaganju on je odgovorio na pitanje Živojina Stefanovića šta radi toliki broj zaposlenih u Direkciji, nabrajajući plansku i projektu dokumentaciju koja je urađena u poslednje tri godine, kao i veliki broj infrastrukturnih objekata.
- O LIKVIDACIJI RADIO LESKOVCA I „LESKOVAČKOM GLASNIKU“
O predlogu Odluke o prestanku izdavanja medija „Radio Leskovac“ i pokretnaju postupka likvidacije nad ovim javnim preduzećem odbornici su vodili dužu diskusiju.
Gradonačelnik Goran Cvetanović podsetio je šta se sve dešavalo sa ovom medijskom kućom od 2007. godine, kada je privatizacija prvi put sprovedena. Zbog negativnog kapitala od 12 miliona dinara na kraju 2014, ovo preduzeće nije moglo da bude predmet prodaje, niti su mogle da se uposlenicima podele besplatne akcije. U 2015. godini Radio Leskovac je uspeo da vrati dugove i pozitivno je poslovao, obezbeđena je otpremnina za 19 usposlenika koji su dobrovoljno otišli, dok je ostalo 11 novinara i tehničara. Veliki pomak je učinjen kada je tokom leta u Istorijskom arhivu pronađena dokumentacija koja potvrđuje da je sa 42 posto izvršena dogradnja zgrade u odnosu na površinu koju su naslednici Vlajčića trebali da naslede. To će gradu omogućiti da zadrži objekat, a da potomke finansijski obešteti. Za kupovinu je bilo zainteresovano više kupaca, ali Agencija za privatizaciju nije dozvolila novu procenu kapitala, epilog je prošlogodišnjih dešavanja u Radio Leskovcu.
Jelena Spirić iz DS-a je gradonačelniku postavila nekoliko pitanja, vezano za likvidaciju ove medijske kuće. Kako je rekla, gradonačelnik je omogućio Radiju kupovinu opreme i pokretanje televizije, uz objašnjenje da će se Radio tako bolje prodati. Šta je sa tim obećanjem bilo, upitala je ona.
Ona je ukazala na to da gradonačelnik krši član 32. Zakona o javnom informisanju i, dok se jedan mediji likvidira, osniva drugi, što lokalna samouprava po zakonu ne sme da čini. Reč je o „Leskovačkom glasniku“ za koga je iz budžeta izdvojeno 600.000 dinara. Zbog kršenja Zakona o javnom informisanju Jelena Spirić je pozvala javnog tužioca da reaguje i pod hitno zabrani distribuciju ovog medija.
Vezano za Radio Leskovac, Spirić je postavila pitanje da li će radnici dobiti plate od oktobra, kada je po zakonu lokalna samouprava morala da prestane da ga finansira, do danas, kao i kako je moguće da radnici budu preraspoređeni u okviru lokalne samouprave, kako stoji u odluci, kada je u toku proces racionalizacije broja zaposlenih. Odobornica DS-a je upitala i kako se došlo do sume od 7 miliona dinara, koliko će biti potrebno za likvidaciju preduzeća, kao i kako će taj iznos biti nadomešćen u budžetu grada.
Mirjana Perišić je upozorila da je grad o ovome trebalo da razmišlja pre dve godine, kada je najavljeno donošenje Zakona o informisanju, kako bi se još tada našao zainteresovan kupac. Gasi se medij koji postoji 45 godina, dok sa druge strane, u suprotnosti sa zakonom, grad osniva novo glasilo, „Leskovački glasnik“. Po njenom mišljenju, „Leskovački glasnik“ nije bilten, kako se predstavlja,već je to „Službeni glasnik“, dok je „Leskovački glasnik“ „bilten SNS-a“. Ona je predložila da se novinari iz Radio Leskovca angažuju na izradi „Leskovačkog glasnika“, jer treba zbrinuti 11 ljudi koji će ostati bez posla.
Gradonačelnik Goran Cvetanović je rekao da je budžetom za 2016. godine izdvojeno 10 miliona dinara i da će obaveze prema radnicima biti izmirene. On je rekao da za televiziju grad nije dao ni jedan dinar. Inače, na osnovu sprovedene javne nabavke za štampanje „Leskovačkog glasnika“ na godišnjem nivou, za 12 brojeva, biće izdvojeno 600.000 dinara. Novinu je uradila ekipa za informisanje pri kabinetu gradonačelnika, a plaćeno je samo štampanje 1.500 primeraka, dodao je on, i nabrojao primere gradova i opština u Srbiji gde su demokrate na vlasti, a gde se izdaju bileteni za interno informisanje. „Leskovački glasnik“ je pokrenut kako bi građani bili upoznati sa svim aktivnostima lokalne vlasti, sa time kako se troši novac iz gradske kase, a sve sa ciljem da bi se postigla transparentnost u radu, rekao je Cvetanović, i dodao da je bitno ostaviti pisani trag o radu lokalne vlasti.
Bratislav Ilić, koji je bio v. d. direktora Radio Leskovca, rekao je da će Radio Leskovac nastaviti sa emitovanjem programa i podsetio da je 34 medija u Srbiji koji nisu privatizovani u istoj situaciji. Proces likvidacije može da traje šest do osam meseci, u međuvremenu može da dođe i do promene nekih zakona, naglasio je Ilić, i dodao da 11 zaposlenih ne gubi posao.
Odbornici su usvojili odluke vezane za likvidaciju Radio Leskovca uz zaključak, a na predlog odbornice Mirjane Perišić, da se preuzmu sve potrebne mere i zaštiti fonoteka Radio Leskovca, koja je druga po veličini u Srbiji i broji preko 10.000 zvučnih zapisa.
- NOVA KADROVSKA REŠENJA
O izveštajima o radu gradskih uprava, godišnjem planu komunalne policije, Gradskog javnog pravobranilaštva i Službe za budžetsku inspekciju vođena je objedinjena rasprava. Odbornici opozicije su reagovali na ovakvu odluku skupštinske većine, uz primedbu da im je na taj način uskraćeno pravo na „kvalitetnu raspravu“.
Na ovoj sednici, bez diskusije ili uz kraću diskusiju, usvojen je predlog Gradskog veća za promenu tri člana Statuta grada Leskovca, radi usaglašavanja sa Zakonom o odbrani Republike Srbije. Usvojena je izmena i dopuna plana nabavki za 2016. godinu, kao i predlog odluke o raskidu ugovora o poveravanju obavljanja komunalne delatnosti prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju na teritoriji grada Leskovca između grada Leskovca i prevoznika DOO „Cvetković prevoz“.
Na 33. sednici grada dužnosti vršioca funkcije direktora Leskovačkog kulturnog centra, zbog podnošenja ostavke, razrešen je Slaviša Stevanović, dok je za novog v. d. direktora imenovana Sanja Conić. Ova ostavka izazvala je interesovanje odbornika opozicije, što je Stevanovć iskoristio da nešto više kaže o „uspešnom radu kulturnog centra u prethodnom periodu“, koji je, po njegovim rečima, postao brend Leskovca.
Odobornici su usvojili i predloge o izmenama pojedinih članova Gradske izborne komisije u stalnom sastavu. Usvojeni su prelozi SNS-a i Nove Srbije, ali ne i predlog opozicione DS da se umesto Zvonimira Ilića za člana komisije imenuje Zoran Žorić. Dušan Cvetković Lešnjak je obrazložio da je zahtev DS-a problematičan pa ga aministrativni odbor nije prihvatio, budući da „odbornička grupa nije usaglasila svoj status sa odredbama člana 32. stav 4. Poslovnika Skupštine grada, i nema pismenog zahteva Zvonimira Ilića da podnosi ostavku“. Ovu odborničku grupu napustilo je 16 odbornika. Na spisku je potrebno naznačiti predsednika odborničke grupe i njegovog zamenika, jer se status predsednika i zamenika odborničke grupe stiče potpisom članova odborničke grupe, rekao je Cvetković.
Ovakva odluka Administrativnog odbora izazvala je burnu reakciju Jelene Spirić, koja je to ocenila kao „sabotiranje opozicije od strane SNS-a“. Ona je istakla da SNS nema prava da procenjuje da li je neko u DS-u legitimno izabran ili ne.
Olivera Pešić je rekla da odbornička grupa podnosi zahtev za zamenu članova Administrativnom odboru, a zahtev treba da potpiše šef odborničke grupe. Takve zahteve su podnele i Nova Srbija i SNS. Problem je u tome što Jelena Spirić nije legitimno izabrana za predsednicu odboričke grupe DS, zbog toga što predsedavajućem Skupšinom nije dostavila potrebnu dokumentaciju, odnosno spisak odbornika koji čine odborničku grupu DS.
Gradonačelnik Cvetanović je konstovao da za „raspad u DS-u nije kriv SNS“ kao i za brojne ostavke, i prognozirao je demokratama da u Leskovcu na lokalnim izborima neće preći cenzus.
MIRJANA PERIŠIĆ NAPUSTILA DS
Nakon sukoba do koga je došlo na prethodnoj sednici Skupštine grada, oko toga da li će mesto predsednika odborničke grupe DS-a preuzeti dotadašnja zamenica šefa Mirjana Perišić, ili odobornica Jelena Spirić, priča je na ovoj 33. sednici dobila epilog.
Naime, Mirjana Perišić je na početku sednice obavestila odbornike da je napustila DS, i da će nadalje u Skupštini grada nastupati kao samostalna odbornica.
ANTRFILE 2
PROMENE U GRADSKOM VEĆU I PROMENE ODBORNIKA SNS-a
Skupštinska većina na ovoj sednici usvojila je predlog za razrešenje Gorana Stojanovića funkcije člana Gradskog veća, na stalnom radu, kao i predlog da se umesto njega za člana Gradskog veća imenuje dr Marija Stojiljković, doktor medicine, na stalnom radu. Inače, Goran Stojanović je član Gradskog veća bio oko pola godine.
Utvrđen je prestanak mandata odbirnika Dragoslava Tošića i Kostadina Stojanovića sa izborne liste Pokrenimo Leskovac – Tomislav Nikolić, zbog podnošenja ostavke, i potvrđen je mandat odbornicima Marjanu Milovanoviću i Miodragu Miljkoviću, prvim narednim kandidatima sa ove liste kojima mandat nije bio dodeljen.
Ove promene komentarisao je odbornik Živojin Stefanović, koji je konstatovao da je izborna kampanja u Leskovcu počela. On je izrazio čuđenje da se dva odbornika menjaju na poslednjoj ili pretposlednjoj sednici Skupštine u ovom sazivu.
Odgovorio je gradonačelnik Goran Cvetanović, i zapitao kome to smeta jak SNS. Prednost SNS-a upravo je u tome što pokazuje da su im svi odbornici, od 1 do 75, isti, i da šansu da sednu u odborničke klupe dobijaju svi. Cvetanović je naglasio da SNS na Tošića i Stojanovića tek računa nakon narednih izbora, jer su to ljudi koji donose glasove i koji uživaju poverenje u sredinama u kojima žive. On je najavio da će na sledećem skupštinskom zasedanju promeniti još četiri – pet odbornika.
ANTRFILE 3
CVETANOVIĆ: MOGUĆA POSTIZBORNA KOALICIJA SA SDS-om?
U popodevnom delu zasedanja, u okviru razmatranja izveštaja o radu gradskih uprava, diskusija je često dobijala političku konotaciju. Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekao je da SDS jedina prava ozbilja opozicija u Skupštini i da će SNS razmotriti mogućnost pravljenja postizborne koalicije sa ovom strankom. Šef odborničke grupe SDS Bratislav Perić odgovorio da ova stvanka ni u kom slučaju neće praviti koaliciju sa SNS-om. Na sugestiju gradonačelnika da je učestovao „u pravljenju SDS-a“, odgovorila je odbornica ove stranke Ana Volf. Ona je rekla da je ovakva izjava gradonačelnika data u kontekstu predstojećih izbora, i da se radi o apsolutnoj neistini, budući da je ona lično bila angažovana u osnivanju SDS-a u Leskovcu.
Leave a Reply