Vlajkova ulica (11)

LESKOVAC

       Dana, žena Svetislava, zvanog Mića Bliznak, kaže:  -  Bliznaci su  po svom pretku Kosti poreklom iz Preševa. Po njemu im je i prezime – Kostić. Kosta je prebego iz Preševo zato što mu je neki Šiptar silovao ćerku.  Kosta je ubio tog Šiptara i onda su pobegli iz Preševo u Leskovac i naselili se pozadi bolnicu. Tuj su kupili malu kućicu i čuvali su krave i koze.  Po njima se  deo Leskovca pozadi bolnicu i sad zove Bliznački sokak. A Bliznaci su gi zvali zbog toga što je Kosta imao brata bliznaka.  

Pored ćerke koju je silovao Šiptar, Kosta je imao i sina Milana. Milan Kostić Bliznak, žena Darka, ćerka na Magu vračaricu. Milan i Darka, deca Jordan, berberin, Milan, Aleksandar, Svetislav, zvani Mića, nada, Radosav zvani Doja, i Dobrivoje.
Jordan Kostić Bliznak, frizer, žena Olga Mađarica, decu nesu imali. Bora, zvani Nače, isto frizer, deca Đorđe i Miodrag. Aleksandar se banjao u reku i dobio upalu mozga i od toga umro. Svetislav zvani Mića, prva žena Radmila, zvana Mica, sestra na Jocu glumca, deca Gordana i Snežana. A kad je Mica umrela Svetislav se oženi s Danicu zvanu Dana. Nada se odala za Miluna Petrušića, sin Zoran.
Radosav Kostić zvani Doja Bliznak, žena Persida, zvana Perka, ćerka na Aleksu Kaspara, deca Darinka, Milan i Aleksandar. Dobrivoje – Dobri Kostić Bliznak, žena Milica od Grubanovići, deca Vladimir zvani Lale Guzica i Ljiljana, udata za Ljubišu Stamenkovića Mančića.
U Vlajkovu ulicu od reku do Podvrce imali su po sedam decu – Argirovići, Ersenovci, Bliznaci i u porodicu na Dinu Kaplara isto – sedam deca i toj je u Štukinu familiju. Pa kad toj iskoči na ulicu da se igrav ne mož se prođe od nji kolko ti je i od galamu ne mož se uspiješ kad uveče igrav jurenke, prolazite prolazite i koje ti ne druge igre.. Vrčkom deca.
Vlada Prokić je rođeni brat na na Dragi Štuku. Dragutin – Dragi Štuka ima prezime Jović jer gim se majka Roksanda iz Vlasotince 1913. godine preudala za Kostadina – Dinu Prokića Kaplara i iz prvi brak dovela sina Dragoljuba, a Dragoljub je doneo svoje prezime Jović. I tako su Vlada i Dragoljub braća po majku. Dragi Štuka rođen je u Todinu furnju u Murdžu malu, jer su u Todinu furnju stanjuvali Kostadin Jović iz Nakrivanjski Čivlk i Kostadina iz Vlasotince. –Kostadin – Dina Prokić, poreklom iz Stajkovce, prva žena Cana, deca Dušan zvani Dune, poginuja na Kajmakčalan, Persa, Jagoda, Dana i Stojan zvani Crni. A s drugu ženu Kostadinu prirodili su decu – Slavko zvani Dina, Mile, zvani Jera, i Vlada zvani Jera. A Kostadina je u brak sa Dinu dovela sina Dragi zvani Štuka.
Vlada Jera žena, Ljubica, deca Prvoslav, zvani Prke, Svetislav, zvani Dina Četka, žena Jelena, ćerka Mira zvana Top, i sin Vasilije – Vasa.
Zatim Dragi Jović,zvani Štuka, žena Milunka, deca Brana i Miomir.
– A za koje su me vikali – Štuka? Pa, mi smo se sobirali ovde kude Đoku šuštera. I beše sin na Dušana pekara – Pašić, a mi smo ga vikali Paša. I slali smo mi Pašu da ni kupuje doručak. A taj Paša kazuje:
– Ebem vi majku! Pa dosta više s tj doručak! Kad će ednput da štuknete da ve ne slušam više!
I pošto sam ga ja najviše teraja da ide da ni kupuje doručak – mene prekrstiše u Dragi Štuka!
Mile i Vladu vikav – Jera. A vikav gi takoj jer su kude Dinu Kaplara dolazili Jercini. Dina je gore u Arapovu dolinu na Isar posedovao veliko imanje. On je toj imanje prodao na Jerci što su imali vodenicu na Veternicu kude Donju Jajinu poznatu kao Jerina vodenica. I po toj su Dinu Kaplara vikali i Dina Jera, a nadimak Kaplar si mu je bija od ranije kao vatrogasca.
Dina Kaplar je bija prvi vatrogasac u Leskovcu. I sve je po njegovo išlo – on je delija imanje u Vinaračku Miru, on je bija “inženjer’’ , on je sve bija. Kd neko pravi kuću Dina izmeri plac i odredi kude će kuća da se napravi.
Dina je imao kačket i trubu. S njega su i dva vatrogasca – oni nosiv puške. Kad je uzbuna za požar Dina Kaplar sviri u trubu, a onija dva vatrogasca pucav iz puške – kad je uzbuna za požar! Dina je bija i namajstoričav – opraljaja je i ručne pumpe za gašenje požara na dva klipa!
Dina je spavao u prvu sobu s leve strane kad se ulegne u opštinu kude je posle drugog svetskog rata neko vreme bila kancelarija na načelnika. U tuj sobu. Tuj je krevet imaja i bija je ko gazda u opštinu. Onija što džepariv i radiv druge radnje koje nesu dozvoljene, žandar gi odvede u opštinu, a Dina gi uvede u ednu sobu u pomoćnu zgradu odma do opštinu i tuj gim se – natepa! Dina je bija “rement delo’’ – sila za tepanje. I kad gim se natepa – pušti gi! Ne moraju uopšte na sud da idev da gi tam sudiv i presuđujev! Jer, kuga Dina tepa – taj uopšte u apsu niti pa na sud treba da ide! Dina ga sudi, Dina ga tepa, Dina ga pušti da idev doma. Ako može da odi od ćutek što ga je izeja. Tolko!… Al, Dina nema nikakvo sredstvo za tepanje – motku el bič el korbač! Bože sačuvaj! Ništa od toj! Samo s ruke! Tolko je njegovo tepanje bilo …
Bija je krupan i jak! Imaja je – golemu glavu! Za ručk izede jedan cel leb i pola jagnje. Pola za njega, a za ženu i sedam decu – druga polovina! Doma neje ručaja. Njemu se ručak odnese tamo u opštinu. On doma dođe samo da se ujutru umije i po niki put prespije. A sve drugo je u opštinu bija.
-Tamo smo mu ručak nosili, a neje mnogo večeraja – za večeru je jea samo sutlijaš i mleko, a ujutru izede edn leb kupen u pekaru kod Gramadu i po 50 ćebapa i uz toj kilo vino popije – na eks!
Za ručak povremeno lakša hrana – puna šerpa kuvani čkembići, el pa tefteri! Tefteri nema mnogo da gi čistiš, nego se onoj što je u tefter samo istrese i malo opere, promućka u vodu i baci na ckaru da se ispeče na žar! Toj se i ne zna kolko Dina može da izede tefteri pečeni na žar..
I posle toj za večeru –sutlijaš pola šerpu izede el pa popije edno kilo vino.. Tolko od Dinu Kaplara…

( Nastaviće se )
Sava Dimitrijević