Virus smeđe naboranosti ploda paradajza: O čemu se zapravo radi?

Ovaj visokoinfektivan i veoma postojan virus je prvi put registrovan u Izraelu 2014.
godine, a zatim u Jordanu 2015. godine. Njegova pojava uočena je nedavno u Kini, Meksiku,
SAD-u, i nekoliko zemalja EPPO regiona. Glavne biljke domaćini virusa su paradajz i
paprika. Virus utiče na smanjenje prinosa, i smanjenje kvaliteta plodova. Zbog
mogućnosti da izazove velike štete u proizvodnji paradajza, činjenice da poseduje
značajan fitosanitarni rizik za proizvodnju paradajza u zemljama EPPO regiona, virus
smeđe naboranosti ploda paradajza (tomato brown rugose fruit virus, ToBRFV) je 2020.
godine uvršten na EPPO A2 karantinsku listu štetnih organizama.
Virus smeđe naboranosti ploda paradajza se lako prenosi mehanički, međusobnim
dodirivanjem zaraženih i zdravih biljaka, kontaminiranim oruđem, obućom, odećom,
rukama, kao i drugom opremom prilikom izvođenja različitih mera nege useva. Prenosi se
i semenom. Seme, rasad, sveži plodovi paradajza i paprike, predstavljaju glavni put
unosa virusa u nove regione. Kod paradajza na listovima zaraženih biljaka uočava se
hloroza, blag do izražen mozaik, često i pojava smeđe boje, kao i sužavanje i naboranost
liski. Nekroza tkiva uočava se na stabljikama, čašici cveta, peteljkama listova i
plodova, a može doći i do redukcije broja cvetova. Na plodovima se pojavljuju žute ili
smeđe mrlje, pege. Zaraženi plodovi se naravnomerno razvijaju, naborani su,
deformisani, i nepravilno sazrevaju. Virus je dobio naziv po karakterističnim
simptomima na plodu zaraženih biljaka paradajza u vidu smeđe obojene i naborane
(smežurane) pokožice. Pored tipičnih simptoma smežuranosti, naboranosti pokožice
ploda, može se javiti i maramoravost plodova, koja podseća na simptom karakterističan
za zaraze izazvane virusom mozaika pepina. Na paprici su takođe registrovane promene u
vidu hloroze i mozaika na listovima, deformacije listova, deformacije plodova, pojave
plikova i ispupčenja na površini plodova, kao i žutih, ili crvenih pega i zelenih
pruga. Združena infekcija sa nekim drugim virusom roda Tobamovirus se ispoljava još
izraženijim simptomima, zbog sinergističnog dejstva virusa. Uzorkovanje biljnog
materijala i laborotorijska analiza u akreditovanoj laboratoriji omogućavaju sigurnu
identifikaciju virusa.
Najvažnija mera u kontroli oboljenja odnosi se na sprečavanje unošenja virusa primenom
zdravog sadnog materijala i primenu preventivnih sanitarnih mera. Kada je virus unet u
neko područje, mere suzbijanja su veoma ograničene, i odnose se na uništavanje zaraženih
biljaka i primenu strogih fitosanitarnih mera.
Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.