TUŽILA DIREKTORA JER JOJ NE DOZVOLJAVA DA RADI

LESKOVAC

Ivana Trajković tužila je direktora ALER-a BojanaTojagu zbog mobinga, a
on joj poslao predlog za raskid ugovora o radu

IvanaTrajković je zaposlena u Agenciji za lokalni ekonomski razvoj
Leskovca (ALER). Zlostavljanje na poslu, kaže, trpi unazad četiti
godine, ali je ono posebno intenzivno u poslednje dve godine. Navodi i
da je pokušavala da problem sa direktorom ALER-a BojanomTojagom,
protiv kogа je, na kraju, podnela tužbu za mobing Višem sudu u
Leskovcu, koja je i prihvaćena, reši mirnim putem ali on, tvrdi, nije
pokazao interesovanje za to.

Ivana Trajkovic
Posle njene tužbe za mobing, uručen joj je anketni listić da se
izjasni da li želi, po osnovu tehnološkog viška, da ode iz ALER-a,
čiji je osnivač grad Leskovac. Očekuje da je to samo uvertira pred
otkaz i sigurna je da je sve posledica njene tužbe.
-Radim u Agenciji za lokalni ekonomski razvoj grada Leskovca kao
referent za odnose sa javnošću i promotivne aktivnosti skoro deset
godina. U mom rešenju doslovce piše da bi trebalo da radim na
poslovima referent za odnose sa javnošću i promotivne aktivnosti.
Kažem ‘trebalo’, zato što mi je već godinama onemogućeno da radim svoj
posao. Svojevrsni mobing trpim četiri godine, a on je naročito
intenzivan u poslednje dve, priča nam Ivana Trajković.

Ivana govori ravnim glasom, bez mnogo emocija. Kaže da godinama, otkad
traje zlostavljanje na njenom radnom mestu, pokušava da bude smirena,
ali da ta njena prividna smirenost u zdravstvenom kartonu pokazuje
nešto sasvim drugo.
-Direktor ALER-a Bojan Tojaga uskraćuje mi pravo na rad, isključuje me
iz posla, umanjuje moj doprinos na radu, ne poziva na sastanke,
izričito zabranjuje učestovavanje i prisustvovanje ni u jednoj
aktivnosti ALER-a, sindrom ‘praznog stola’, što ima za cilj
diskreditaciju, omalovažavanje i socijalnu izolaciju. Poslovi, koje
treba da obavljam po opisu mog radnog mesta, dodeljeni su drugoj
koleginici koja nije komeptentna za te poslove, niti joj je to u opisu
poslova. Službeni računar ne dobijam, a 95 odsto mojih kolega imaju
računare, dotrajali se menjaju po treći put. Dobijam dozvolu da
koristim računar kolege, koji naravno ima prioritet i sindrom ‘punog
stola’“, objašnjava Ivana.
Kaže da dobija indirektne pretnje otkazom i da Tojaga mesecima unazad
odbija da je primi na razgovor.
-Manipuliše preko pojedinih neposrednih rukovodilaca, koji po
hijerarhijskoj lestvici ne pripadaju sektoru u kome ja radim.
Uskraćuje mi napredovanje, kao diplomirani ekonomista, na poslove
referenta za odnose sa javnošću i promotivne aktivnosti sam
raspoređena sa srednjom školom, uputila sam zahtev za promenu radnog
mesta i priznavanje diplome, što naravno nije učinjeno, za razliku od
troje mojih kolega koji su dobili nova radna mesta u skladu sa
stručnom spremom i to za period od godinu dana. Za dve godine koliko
sam izložena ‘sindromu praznog stola’, direktoru Bojanu Tojagi
obraćala sam se nebrojano puta putem dopisa, odnosno molbi da mi ne
uskraćuje pravo na rad i da mi obezbedi sredstva rad. Nekoliko mojih
molbi, sekretarice nisu protokolisale, uz obrazloženje da im je
direktor Bojan Tojaga zabranio da primaju moje dopise, te sam bila
primorana da ih šaljem poštom, a one su vraćane nazad na moju kućnu
adresu. Tek kada sam podnela zvaničnu prijavu za mobing, nakon pune
četiri godine slanja molbi, dobila sam jedini odgovor u vidu dopisa
direktora Tojage koji ne osporava da ja ne posedujem računar i da
nikad nije bilo, niti će biti sporno da izrazim svoje profesionalne
sposobnosti. Pomenutog dana kada sam dobila odgovor, dodeljena su dva
računara, bilo je posla koje je trebalo završiti, a ja sam preskočena
po ko zna koji put,- objašnjava Ivana.
Usled zlostavljanja na radu, zbog produženog stresa usled
nepodnošljivih uslova rada, zamora, iscrpljenosti i narušavanja ličnog
i profesionalnog integriteta, zdravlje joj je, kaže, narušeno.
-Sve je to dokumentovano i u mojoj tužbi, dodaje.
-Pre podnošenja tužbe, kako Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu
(ZSZR ) predlaže, obratila sam se najpre gradonačelniku, još maja, a
njegove reakcije do danas nema. Obratila sam se i Agenciji za mirno
rešavanje radnih sporova, u čijoj nadležnosti su isključivo sporovi iz
javnog sektora. Međutim,  direktor Tojaga je odbio saradnju sa
Agencijom. Za pomoć sam se obratila i sindikalnoj organizaciji čiji
sam član. Sastanak koji je zakazan sa sindikatom je u poslednjem
trenutku otkazan. Obratila sam se Udruženju Stopmobing Srbija, Centru
za ljudska prava Čačak, Zaštitniku građana, nabraja Ivana.
Mesec dana nakon što je zatražila sudsku zaštitu od zlostavljanja na
radu, direktor Bojan Tojaga joj je ponudio sporazumni raskid radnog
odnosa uz otpremninu, što je odbila.
-Nakon ovoga mogu da se nadam jedino otkazu Ugovora o radu i da sud
usvoji moj tužbeni zahtev, kaže Ivana, koja dodaje da „nijednog
trenutka nije tražila privilegiju, već jednak tretman, dostojanstven
rad koji stvara osećaj pripadnosti i povećava produktivnost kod svakog
od nas, jer pravo na dostojanstvo, po Ustavu u odredbama o zaštiti
ljudskih prava stoji pre prava na život“.

SPISAK POSLOVA

Na spisku poslova Ivane Trajković  piše da su to: priprema analize o
medijskom praćenju ALER-a, učestovavanje u planiranju medijskih
nastupa i prezentacija ALER-a, kontaktiranje predstavnika javnog
informisanja i održavanje kontakata sa medijima, vođenje okruglih
stolova, konferencija i drugih javnih skupova ALER-a, pripremanje
materijala i obaveštavanje javnosti u obezbeđivanju transparentnosti
rada ALER-a, rad na organizaciji promotivnih manifestacija,
učestvovanje u organizaciji sajmova i privrednih izložbi… i drugi
poslovi po nalogu neposrednog rukovodioca i direktora.

DIREKTOR ČEKA SUD

Bojan TojagaDirektor ALER-a Bojan Tojaga rekao je za Novu Našu reč da ne želi da
komentariše ove navode, niti čitav slučaj i da čeka da sve reši sud.
On tvrdi da ponuda za sporazumni raskid radnog odnosa nije ni u kakvoj
vezi sa tužbom za mobing, koju je Trajkovićeva podnela protiv njega. A
nju optužuje da je tužbu podnela jer je znala da će joj biti ponuđen
ugovorni raskid radnog odnosa.
-Uostalom, nije samo njoj ponuđena ta mogućnost, isto su dobila još
dvojica njenih kolega,  kaže Tojaga i objašnjava da su ove ponude “deo
procesa racionalizacije viška zaposlenih“.

IVANA TRAJKOVIĆ: NISAM JEDINA

IvanaTrajković kaže da nije jedina koja trpi mobing u ALER-u, ali da
se drugi ne usuđuju da reaguju.
-Ja se iskreno nadam da će i drugi smoći hrabrost da progovore o tome
šta im se događa i kakvi različiti kriterijumi se primenjuju prema
ljudima u ovoj agenciji. Jer, svi smo mi ovde došli da radimo i to
treba i da nam se dozvoli i omogući, smatra ona.
Ukazuje da postoji svakodnevno zlostavljanje zaposlenih, čak i po
kriterijumu kad se dolazi na posao pa se neki, tvrdi, kažnjavaju zbog
nekoliko minuta zakašnjenja, a drugi redovno dolaze na svoje radno
mesto u 10 sati i niko im ne kaže ni reč.
-Uostalom, Leskovac nije veliki grad i mnoge od tih stvari vidite i
znate i  vi novinari,  dodaje.
Po njenim saznanjima, ovo je prva tužba za mobing u lokalnom javnom
sektoru koju je sud prihvatio .

ŠTA KAŽE ZAKON?

U članu 6 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu navodi se:
„Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno
ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se
ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva,
ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja
zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko,
ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili
dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu
inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi
ugovor.
Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste i podsticanje ili navođenje
drugih na ponašanje iz stava 1. ovog člana.
Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog
lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica,
zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vršizlostavljanje
iz st. 1. i 2. Ovog člana.

NAČELNIK FINANSIJA: NEMA VIŠKA ZAPOSLENIH

Načelnik  Gradske uprave za finasije Dalibor Tričković, pak, kaže da u
lokalnom javnom sektoru koji se finansira iz budžeta grada nema viška
zaposlenih. On je u intervjuu za Novu Našu reč, između, ostalog
objasnio sledeće:  „Odlukom od 2. februara 2016. godine utvrđen je
maksimalni broj zaposlenih 2.246. Grad Leskovac je tom prilikom doneo
odluku na 2.234, tako da smo tom inicijalnom odlukom već smanjili 12
upošljenika od onoga što koju nam je zakon dao. Od tih 2.234,  grad
Leskovac je ispod tog broja. Samo postoji jedno preduzeće koje još
uvek nije završilo postupak i nije ušlo u proceduru za smanjenje
zaposlenih, to je JP ‘Dom’, koje objektivno ima velike probleme u svom
funkcionisanju i nemoguće je obezbediti sredstva za isplatu otpremnina
u postupku racionalizacije. Tražimo odgovarajuće rešenje za to, jer
budžet ne može da javnom preduzeću da sredstva da bi ono uradilo
postupak racionalizacije. ‘Pijaca’ je uspela da taj posao uradi, i ona
je 14 upošljenika smanjila sporazumno, kao i SRC ‘Dubočica’ pet
upošljenika. Tako da je Leskovac sada ispunio generalno ovaj uslov“.
Da li to znači da nema viška zaposlenih, insistiramo.
„Nema viška zaposlenih, sva javna preduzeća, odnosno budžetski
korisnici čiji osnivač je grad Leskovac, ukupno imaju manje od 2.234
upošljenika“, decidan je Tričković.

Ekipa Nove Naše reči

Ovaj tekst je proizveden u okviru granta koji finansira Evropska
unija, dodeljenog u okviru Medijskog programa 2014. Sadržaj teksta je
isključiva odgovornost medija koji objavljuje tekst  -Nove Naše reči
i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.

Projekat se realizuje u okviru programa podrške: „U vašem Ffokusu“
koji izvode Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje
Lokal pres i Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, u okviru
Medijskog programa 2014.

 

zakraj

1 Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*