LESKOVAC
Načelnik Gradske uprave za finansije Dalibor Tričković u intervjuu za leskovački nedeljnik Nova Naša reč kaže da će Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, koji je još uvek u formi nacrta, gradjani u gradoviam i opštinama ostati uskraćene za četiri posto prihoda po osnovu poreza na zarade, što će na nivou Srbije iznositi 4,8 milijarde dinara.
“U slučaju Leskovca to je skoro 41 milion dinara. Ta sredstva naći će se u Fond za kapitalne investicije, kod koga će naš grad konkurisati projektom izgradnje obilaznice u vrednosti od 180 miliona dinara”, rekao je Tričković.
NNR: U drugoj smo polovini godine i pitanje budžeta postaje sve aktuelnije. Kako se pravi budžet grada i ko sve daje predloge za njegovu izradu?
TRIČKOVIĆ: Ovo je pravo vreme za intervju na temu izrade budžeta za narednu budžetsku 2017. godinu, jer od 1. septembra počinju procedure, koje pokreće Gradska uprava za finansije, na osanovu smernice i uputstava za izradu lokalnih budžeta koje daje republička Vlada u memorandumu za 2017. i naredne dve fiskalne godine, 2018. i 19. godinu.
U tom uputstvu Vlada daje smernice i okvire u kojima mogu da se kreću lokalni budžeti i kako treba planirati određene rashodne pozicije, ali daje i smernice šta će se u zakonskoj regulativi menjati za narednu 2017. godinu, kako bi mogli na odgovarajući i adekvatan način da sagledamo i prihode, pošto u zavisnosti od prihoda koje gradski budžet ubere u toku godine mogu da se prave i rashodi u tom nivou.
Predloge za izradu bužeta daju svi budžetski korisnici, udruženja građana, mesne zajednice, nevladine organizacije. Oni to rade na sledeći način. Direktni budžetski korisnici su uslovljeni Zakonom o budžetskom sistemu i postoji put i procedura na koji način oni daju predloge za izradu budžeta za 2017. godinu, tako što indirektni korisnici, a to su mesne zajednice, agrencije, Direkcija, ustanove kulture, osnovno i srednje obrazovanje, dečji vrtić, i svi oni u svojim predlozima i finansijskim planovima predlažu svoje prioritete za narednu budžetsku godinu.
U proteklim godinama grad Leskovac velika sredstva rezerviše i za konkurse u oblasti socijale, sporta i kuture, tako da daje priliku i udruženjima građana i neformalnim grupama da konkurisanjem mogu da daju adektvatne predloge i projekte, da bi mogli da povuku određena sredstva iz budžeta grada i da ono što misle da je prioritetno u njihovoj sferi delovanja bude sastavni deo bužeta za narednu godinu.
KAKO SE UTVRĐUJU BUDŽETSKI PRIORITETI
NNR: Kako se utvrđuju budžetske linije i prioriteti?
TRIČKOVIĆ: Postoji Strategija razvoja grada i ona je definisna do 2020. godine. Postoji Savet za razvoj grada koji takođe daje predloge koji su to projekti koji na osnovu opredeljenih budžetskih sredstava mogu da se troše. Postoji i ono što se zove život, ono što je u određenom trenutku neophodno sagledati u budžetu za 2017. godinu, kako bi se stvorili elementarni uslovi za život i kako bi mogle da se poboljšaju određene sfere društvenog života.
NNR: Da li i kako u pripremi budžeta učestvuju korisnici, javna preduzeća, mesne zajednice, udruženja osoba sa invaliditetom, mladi…
TRAJKOVIĆ: Posle izbora 2013. godine, kada su formirani novi saveti mesnih zajednica kao organi na određenoj teritoriji mesne zajednice, ti saveti su počeli da u razgovoru sa ljudima koji žive u toj mesnoj zajednici određuju prioritete, odnosno ono što je neophodno za tu mesnu zajednicu u određenom vremenskom periodu. Po donošenju odluka o prioritetima na savetima mesnih zajednica, mesne zajednice te svoje zahteve prosleđuju Direkciji za urbanizam i izgradnju u sferi komunalnih pitanja,“Vodovodu“, „Toplani“, Agenciji za lokalni ekonomski razvoj, ako su u pitanju škole svoje zahteve upućuju Gradskoj upravi za društvene delatnosti. Prema Zakonu o budžetskom sistemu definisano je kome su upućuje zahtev da bi se određeni program realizovao.
NNR: Da li se striktno poštuje način trošenja novca iz budžeta po određenim programima, ko vrši tu kontrolu, i ima li slučajeva prebacivanja sredstava sa jedne budžetske stavke na drugu?
TRIČKOVIĆ: Od pre dve godine grad Leskovac je krenuo sa programskim budžetiranjem gde se mnogo i jasnije i transparentnije vide projekti koji će se realizovati u toku jedne budžetske godine. Saglasnost na trošenje budžetskih sredstava daje prvo Gradsko veće, a onda i Skupština, ali saglasnost na svaki od finansijskih planova tih budžetskih korisnika daje kako upravni i nadzorni odbor preduzeća, tako i Skupština usvajanjem finansijskog plana. Kada se javi potreba za nečim što možda nije dovoljno planirano u određenom iznosu, ili kada se javi potreba da se određeni projekat realizuje, a nije bio planiran, tada postoji mogućnost da se iz tekuće budžetske rezerve, gde se prilikom usvajanja budžeta planiraju određena sredstva, ta sredstva prebace određenom budžetskom korisniku kako bi mogao da reguliše taj svoj zahtev. Ili, pak, odlukom o izmeni i dopuni odluke o budžetu, odnosno rebalansom, sagledavaju se prihodi i rashodi. Ako su prihodi bili veći od planiranih, onda se odobravaju i veći rashodi, ako su prihodi bili manji od planiranih, onda se određeni rashodi koji se planiraju za tu budžetsku godinu u toku godine smanjuju jer prihodi nisu bili na onom nivou na kome su planirani. Može da dođe i do preraspodele sredstava kako unutar određenih budžetskih korisnika, tako i čitavog budžeta, gde jednostavno nešto što je planirano da se radi u toj budžetskoj godini iz određnog razloga ne može da se realizuje, zato što nije sprovedena javna nabavka, nije rešeno pitanje imovine, što predstavlja veliki problem. Jedno je plan šta će da se radi u toku godine, a onda kada se krene u implementaciju, odnosno u sprovođenje određenog projekta, vidi se da je imovina nerešena, da postoji više vlasnika, da je vlasnik nezadovoljan ponuđenom cenom, recimo za ekspopriaciju. Mi smo, opet, zakonom tu vezani, nama procenu vrednosti određenog zemljišta daje Poreska uprava. Ako je vlasnik zemljišta nezadovoljan cenom koju mu grad ponudi, on može da ne prihvati to i ulazi se u sudski postupak. Nije dovoljno samo da sredstva budu isplanirana, već je potrebno da budu isplanirani i preduslovi, zakonski , postojanje građevinske dozvole, rešeno pitanje imovine, odnosno odrađena ekspopriacija da bi određeni projekat mogao da se realizuje.
NNR: Što se tiče krupnih infrastrukturnih projekata, ko odlučuje o tome koji će od njih ući u budžet?
TRIČKOVIĆ: Kao što sam rekao, postoji Savet za razvoj grada, postoji Strategija za razvoj Leskovca u periodu od 2015. do 2020, to je okvirni dokument koji određuje infrastrukturne projekte koji će da se realizuju u određenom vremskom periodu. Međutim, kada se pojavi određni konkurs, kako preko IPA fondova tako i konkurs kod određenog Ministarstva koje sufinansira ili finansira određene projekte, to koristimo kao varijantu da takavom projektu koji možda i nije bio planiran u opdređenoj budžetskoj godini damo prioritet, da bismo mogli iz drugih izvora, a ne iz gradskog budžeta da finansiramo tako nešto.
U BUDŽET MANJE 41 MILION U NAREDNOJ GODINI
NNR: Za 2017. godinu najavljeno je smanjenje lokalnih budžeta za 4 posto. O kojoj sumi je reč u našem slučaju i kako će se to odraziti na naš grad, kako će se ta sredstva nadomestiti?
TRIČKOVIĆ: Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, koji je još uvek u formi nacrta, i koji će ići na Vladu Srbije, a kasnije i na Skupštinu Srbije, građani su ostali uskraćeni za 4 posto prihoda po osnovu poreza na zarade. U slučaju Leskovca to je skoro 41 milion dinara. Prednost će biti da će se te 4,8 milijarde, za koliko će gradovi i opštine i grad Beograd biti uskraćeni, naći u Fond za kapitalne investicije koji će biti formiran u okviru budžeta Republike Srbije, i gradovi će moći da iz tih sredsatva povlače sredstva za kapitalne projekte, tamo gde postoje preduslovi, odnosno gde je rečeno pitanje imovine i gde postoji građevinska dozvola. Grad Leskovac ima projekat obilaznice za čiji završetak je potrebno okvirno oko 180 miliona dinara, i grad će konkurisati ili čitavim projektom, ili faznim rešavanjem tog pitanja, pošto su to ogromna sredstva da bismo mogli sami da ih finansiramo iz budžeta. Ovim projektom ćemo konkurisati kod Vlade Republike Srbije da iz tog fonda od 1,8 miljrde dinara, koliko je na raspolaganju lokalnim samoupravama, i pokušati da dobijemo određena sredstva. To je dobar način da ne samo nadomestimo ovaj 41 milion dinara, koliko ćemo biti uskraćeni po osnovu prihoda od poreza na zarade, već da povučeno i znaćajnije veća sredstva, kako bismo sledeće godine mogli da deo obilaznice, ili celu obilaznicu, zavisno od toga kolika sredstva ćemo moći da povučemo, završimo.
NNR: Da li je to jedini projekat sa kojim će grad da konkuriše kod Fonda za kapitalne investicije?
TRIČKOVIĆ: Konkurisaćemo sa tim velikim projektom koji je vredan 180 miliona dinara, i pokušaćemo da povučemo čitav taj iznos. Ako ne bude bilo dovoljno sredstava, pošto 165 lokalnih samouprava može da konkuriše, pokušaćemo da fazno odradimo bar deo projekta. Mi smo imali dobru saradnju u toku prošle i ove godine sa Vladom Republike Srbije u tom smislu što je 90 miliona dinara preko Putreva Srbije povučeno za završetak dve rasksrinice na teritoriji grada, i uspeli smo da u određenom trenutku i deo sredstava, nenamenski, za deficit tekuće likvidnosti, dobijemo iz republičkog budžeta, iz tekuće budžetske rezerve.
NEMA VIŠKA ZAPOSLENIH
NNR: Koliko je trenutno ljudi zaposleno u gradskim upravama i agencijama, Direkciji, javnim preduzećima i ustanovama?
TRIČKOVIĆ: Odlukom od 2. februara 2016. godine utvrđen je maksimalni broj zaposlenih 2.246. Grad Leskovac je tom prilikom doneo odluku na 2.234, tako da smo tom inicijalnom odlukom već smanjili 12 upošljenika od onoga što nam je zakon dao. Od tih 2.234 grad Leskovac je ispod tog broja. Samo postoji jedno preduzeće koje još uvek nije završilo postupak i nije ušlo u proceduru za smanjenje zaposlenih, to je JP „Dom“, koje objektivno ima velike probleme u svom funkcionisanju i nemoguće je obezbediti sredstva za isplatu otpremnina u postupku racionalizacije. Tražimo odgovarajuće rešenje za to, jer budžet ne može da javnom preduzeću da sredstva da bi ono uradilo postupak racionalizacije. „Pijaca“ je uspela da taj posao uradi, i ona je 14 upošljenika smanjila sporazumno, kao i SRC „Dubočica“ pet upošljenika. Tako da je Leskovac sada ispunio generalno ovaj uslov.
NNR: Da li to znači da nema viška zaposlenih?
TRIČKOVIĆ: Nema viša zaposlenih, sva javna preduzeća, odnosno budžetski korisnici čiji osnivač je grad Leskovac, ukupno imaju manje od 2.234 upošljenika.
NNR: Koliko ima osoba angažovanih po ugovoru?
TRIČKOVIĆ: Po ugovoru ukupno je angažovano 80 osoba na određeno i ugovorom o privremenim i povremenim poslovima.
NNR: Kada je reč o zapošljavanju po ugovoru, kako se ono sprovodi, konkursa nema?
TRIČKOVIĆ: Konkursi se ne raspisuju jer postoji Zakon o zabrani zapošljavanja koji je na snazi od 6. decembra 2014. godine. U tom periodu nema zapošljavanja u stalnom radnom odnosu, može jedino uz prethodno dobijenu saglasnost komisije koja je u okviru Ministarstva finansija. Mi tu saglasnost niti smo tražili niti dobili za neko radno mesto, tako da u vremenskom periodu posle 6. decembra 2014. godine nije bilo zapošljavanja u stalnom radnom odnosu. Ima zapošljavanja po osnovu ugovora na određeno radno vreme i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, tu zakon dozvoljava da kada neko ode na bolovanje ili kada uzme neplaćeno odsustvo može da se angažuje lice na vremenski period do dve godine najviše. Za određeno radno vreme, kada se javila potreba, bilo je konkursa. Što se tiče ugovora o privremeno povremenim poslovima oni se koriste onda kada se na određenom radnom mestu javi potreba za većim brojem radnika nego što je sistematizacijom dozvoljeno. Takvih slučajeva ima jer ljudi odlaze u penziju, određena radna mesta se oslobađaju i ona ne mogu da budu upražnjena, jer taj posao neko mora da obavi. Za ugovore o privredmenim i povremenim poslovima nije potreban konkurs, zakon ne zahteva takvu vrstu procedure, naročito zbog toga što ovakav ugovor nije iz radnog odnosa nego je povremen, onda kada se javi potreba. Tako smo, konkretno, u Gradskoj upravi za finansije raspoređivali ljude na privremeno povremenim poslovima. Na osnovu mera aktivne politike zapošljavanja koje sprovodi grad Leskovac sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, gde postoji prosek za akademce 9 i više, ljudima koji su u tom programu prošli i odradili godinu dana stručne prakse u Gradskoj upravi za finansije, a posebno su se istakli i jako su kvalitetni, mi smo dali priliku i rasporedili ih ugovorom o privremeno povremenim poslovima.
NNR: U javnosti je pristuna priča da se ovim ugovorima angažuju članovi stranaka koje su na vlasti. Da li vi tvrdite da nema takvog stranačkog zapošljavanja?
TRIČKOVIĆ: Ova zakonska regulativa o zabrani zapošljavanja za stalno je donešena pre skoro dve godine i ona ne daje prostora za zapošljavanje za stalno. Što se tiče zapošljavanja na određeno ili na privremene i povremene poslove, opredeljenje svake osobe je da li je politički opredeljena i angažovana. To je individualno pravo sveke ličnosti da ima svoje mišljenje i svoje političko opredeljenje. Ja sam vam rekao o postupku što se tiče ljudi koji su zapošljeni u Gradskoj upravi za finansije, gde prosto za posao njih kvalifikuje prosek preko 9 u toku studiranja, vreme koje su proveli u Gradskoj upravi za finansije i šta su oni za tih godinu dana uradili ovde.
NNR: Da li je to tako i u drugim upravama i preduzećima, da li je svuda kriterijum kvalitet?
TRIČKOVIĆ: Ja znam da su i u drugim upravama zapošljavani isto ljudi sa prosekom preko 9, neki su ostajali neki nisu, to su kvalitetni ljudi, neki su i nas napustili i dobili mnogo bolje ponude kod drugih poslodavaca. Ne isključujem mogućnost da ljudi koji se zaposle imaju određeno političko opredeljenje i da su možda i članovi različitih stranaka, ali ovo je kriterijum po kome su ljudi angažovani kod nas.
NNR: Da li, kada govorite po proseku, postoji neki kriterijum da prvenstvo možda imaju ljudi koji završavaju državne fakultete, koje je ipak teže završiti?
TRIČKOVIĆ: Zakon to ne pozaje, zakon je u potpunosti izjednačio državne i privatne fakultete. Privatni fakultet koji ima akreditaciju ima sva prava i obaveze kao i državni fakultet. Ne bismo mogli da nekoga diskvalifikujemo samo zato što je završio privatni fakultet, ako je država stavila znak jednakosti između njih. Ljudi koji su angažovani u našoj upravi su, igrom slučaja, završili Ekonomski fakultet u Nišu.
RAZGOVARALE
Sonja Petrović
Ljiljana Stojanović
Leave a Reply