LESKOVAC
Možda ćete se pitati, ako uopšte čitate moje tekstove, zašto pišem ovakav tekst?, pita profesror dr Vjačeslav Nešić u auroskom tekstu u poslednjem broju leksovačkog nedeljnika Nova Naša reč, koji će na kioscima biti od sutra.
Odmah da vam kažem, iz dva razloga. Prvi razlog je zabrana mogućnosti kritike pojedinih novinara i medija, pa samim tim i medijska ili novinarska tortura; drugi razlog je ponovna pojava nacionalističkih natpisa u leskovačkim medijima.
“Mediji, odnosno novinari ili najblaže rečeno pseudonovinari zamišljaju, puštaju filmove, da mogu sve, jer im je po njihovom ličnom sudu, sve dozvoljeno: pa pišu o vama šta im je volja; da vas razvlače po kaljuzi; da vas mažu blatom; da vas čereče uzduž i popreko; da vrše vivisekciju, kako im volja – vas i cele vaše porodice; da nasrću na vaše dostojanstvo i poštenje, na vaš lik i delo; da ulaze u najimtimnije detalje vaše ličnosti; da vas nazivaju najpogrdnijim imenima i daju vam prideve kako im volja; da vas privezuju na stub srama kad im se prohte; da vam sude i presuđuju bez imalo moralnih skrupula i bez bilo kakvih osnova, a još manje znanja i obrazovanja. Oni, novinari, sve to mogu i smeju jer, bože moj, tako se umišljaju uposlenici javne reči, sve što rade, rade za dobrobit javnog mnjenja tj. građana Leskovca; oni su ti koji stoje na braniku javne sfere (ali ne i Javnosti, od koje beže kao đavo od tamnjana), pa samim tim i na braniku Istine, kao da su, bože mi oprosti, sam Isus Hristos?! , smatra Nešić
Kompletan tekst u Novoj Našoj reči .
Leave a Reply