ŠTA JE MLADIMA 5.OKTOBAR (drugi deo)

LESKOVAC

 

Aleksandar Stojanović (21) student: Nemam nameru da dajem ovde neku svoju definiciju petog oktobra, jer polazim od pretpostavke da srazmerno broju doktora “za sve i svašta” imamo i znanja o opštim političkim pojavama i terminima kao što su “revolucija” i “demokratija”.

Duh jednog vremena i ideja jedne generacije je eskalirala u masovnim demonstracijama sa ciljem svrgavanja tadašnjeg predsednika koji je otišao u političku propast i zaborav, a koji se, ipak, često i dalje pominje u sporadičnom upoređivanju, kako je sada, a kako je onda.

Najveći značaj 5. oktobra je trebalo da bude ono što bi došlo posle njega, međutim, kako je taj famozni “6. oktobar” izostao, jer je platio ceh prošlih vremena i drevnih mana, vrednost ovog događaja je u njemu samom, u politici kao katalizatoru narodnog jedinstva i besa, koji je punu snagu po poslednji put pokazao tada.

Ne želim da 5. oktobar posmatram u domenu statističkog podatka, kao neku, u moru istorijskih činjenica koju će vreme samleti i koju će vetrovi odneti na neke druge rubove sveta. Za mene ideja 5. oktobra treba da živi i dalje, taj nepokolebljivi stav da svoju sudbinu treba uzeti u svoje ruke. Koliko je tog duha ostalo u venama novih generacija, koje vlastitu svrsishodnost traže u broju lajkova na društvenim mrežama ili u studioznom posmatranju rijaliti programa, ja to ne mogu da znam. Posle oseke dođe plima. Ostaje nada da će sprati ovaj talog.

 

Nikola Milović, učenik Škole za tekstil i dizajn: O 5. oktobru znam da su se građani pobunili zbog nepriznavanja Koštuničine pobede na izborima. Stoga je DOS ogranizovao proteste ispred Skupštine i širom Srbije.

Iskreno, životom u Srbiji nisam zadovoljan. Što se tiče toga da li svoju budućnost vidim ovde ili u inostranstvu, i pored svega ja ostajem ovde. Naravno, sa inostranstvom treba sarađivati.

Anđelina Petrović, student: Moja sećanja na 5. oktobar vezana su za to kako su me roditelji vodili kao malu devojčicu na građanske proteste. Meni je sve to bilo zanimljivo i uzbudljivo, ali naravno tada o tome nisam znala ništa.

Ono što sam kasnije shvatila i saznala je da je to bila revolucija protiv jednog diktatorskog režima. Ona je dovela do pada Miloševića i završetka decenijskog ratovanja. To je svakako veliki istorijski događaj. Ali, ono što je kasnije usledilo, narednih 15 godina, mogu da opišem kao „plivanje u mutnom“. Za mene, kao i za mnoge mlade ljude koje znam, to je velika tuga i razočarenje, jer 6. oktobar nikada nije došao.