ŠEĆER MALA

LESKOVAC
(Nova Naša reč)

Strvi se vreme. Godine – ko troške.
I sve što idemo dalje – sve smo bliži početku.
Sokaci se pamtiv po ljudi, a ljudi po toj koji su i kakvi su bili.
U Ristićevu ulicu bili su industrijalci Milan Vlajčić i Hristodor Tasić i trgovci i bankari Svecovi. A vikali su gu Šećer mala po šićerdžije – pravili su oraslije, tresuljke, svilene bambone, čibuci, jabučiki natopeni u crveno ofarban šićer, liciderska srca i razni likovi od šićer…

– U našu ulicu, poznatu kao Šećer mala najinteresantniji je bija Ljuba Zavidojla. Taj Ljuba Zavidojla je bija šićerdžija, – bija je veseljak i voleo je da gu popije, kaže Mića Stojanović. Imao je edno magare Micu i kolica u koja je stavljao kantu sa sladoled. I s toj magare Micu ide po ulice i sokaci i kad prodade sladoled Ljuba svrne u kafanu, napije se i doma dođe s fijaker i muzikanti. Al, najčešće u kolica u koja prodava sladoled – natovari muziku! Pošto su kolica malečka ukači muzikanta – samo ednu trubu! El dva muzikanta trubači. Ako nema trubači – ukači gajdardžiju, a ako ni njega nema – ukači – kuga nađe od svirači. Al, uglavnom – bleh muzika ili gajde!
I Ljuba Zavidojla ulegne u ulicu otkud Karapandžini. I onoj mogare Mica vuče kolica za sladoled a u kolica mestom sladoled Ljuba Zavidojla s muzikanti. Kolica malečka al – oni se svi ukačiv i voziv.

(IZ KNjIGE ,,POSLEĐAN GROŠ” Save Dimitrijevića)