LESKOVAC
Duži kišni period u vreme žetve kukuruza može uticati na širenje gljivičnih bolesti na klipu kukuruza. Plesni su primarno saprofiti koji koriste organsku materiju kao izvor hrane za reprodukciju i život. Toksini koji nastaju kao sekundarni metabolit plesni nazivaju se mikotoksinima. Ljudi i životinje ih unose u organizam putem hrane, disanjem ili preko kože. Mikotoksini su stabilne supstance, tokom prerade se ne menjaju niti se mogu uništiti, samo se ravnomernije raspoređuju u proizvodu. Mikotoksini kod čoveka i životinja izazivaju veoma teška obolenja kao što su unutrašnja krvarenja creva, povraćanje, dijareja, mučnina, glavobolje, krvarenja iz pluća, oštećenja bubrega, sterilnost, osipi, oštećenja imunog sistem i dr.
Osnovna mera koja daje najbolje rezultate u proizvodnji na polju je primena svih agrotehničkih mera u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom. Pridržavanje plodoreda i plodosmene je mera kojom se smanjuje mogućnost da se kukuruz poseje na poljima na kojima je predhodne godine gajen kukuruz ili usev koji je bio zaražen gljivama koje luče toksine. U biljnim ostacima prezimljava većina toksigenih gljiva. Dobra osnovna obrada zaoravanjem žetvenih ostataka, direktno utiče na uništavanje zaraženih biljnih ostataka i samim tim i smanjenja zaraze. Izbalansirano đubrenje je preduslov za otpornost useva na bolesti, poleganje, garantuje ujednačeno zrenje što sve doprinosi smanjenju mogućnosti za razvoj patogenih gljiva.
Izbor hibrida koji su tolerantni na patogene gljive i insekte je jedna od vrlo značajnih mera u sprečavanju pojave truleži na klipovima. Hibridi sa tanjom komušinom, koja ne štiti ceo klip, gde su vrhovi klipa goli, ili je komušina slepljena na zrna osetljiviji su na pojavu plesni. Skladištenje zrna sa što manjim procentom vlage je osnov za bezbedno čuvanje kukuruza kako u zrnu tako i u klipu. Srednje rani hibridi imaju vremena da potpuno sazreju i da se žetva uradi sa optimalnom vlagom.
Korovske biljke su podložne oboljenjima koje izazivaju gljive, moguće je da se zaraza prenese sa korova na gajenu biljku. Korovske biljke menjaju mikroklimu u usevima, duže se zadržava vlaga, stanište su za štetočine koje oštećuju klip, u toku žetve povećavaju procenat vlage i primesa što sve utiče na stvaranje povoljnih uslova za razvoj toksigenih gljiva. Svojim delovanjem štetočine oštećuju zrna kukuruza na klipu, praveći ulazne rane i idealna mesta za ostvarivanje zaraze toksigenim gljivama. Štetočine koje se moraju u toku vegetacije pratiti i po potrebi suzbijati su kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) i kukuruzna sovica (Helicoverpa armigera). Početak žetve odrediti kada je vlaga u zrnu kukuruza manja od 20% ukoliko se kukuruz suši, a za čuvanje u ambarima sačekati da vlaga bude oko 15%. Da bi se smanjio lom zrna na najmanju meru, potrebno je pravilno podesiti mehanizaciju za ubiranje. Lomljena zrna su podložna naseljavanju potogenih gljiva u skladištima.
Gljive koje u našim uslovima proizvodnje i skladištenja uzrokuju zarazu kukuruza i sintezu toksina su Aspergillus spp. koja sintetiše aflatoksin, a može se naći kako u mleku, mesu, jajima i drugim biljnim i životinjskim proizvodima. Gljiva formira žutu miceliju, javlja se nekih godina u polju, ali je to prvenstveno gljiva koja se razvija u skladištima.
Gljive iz roda Fusarium spp. se nalazi svuda, najčešće se javlja na kukuruzu, pšenici i mnogim drugim biljnim vrstama u toku vegetacije. Svoj razvoj gljiva nastavlja i nakon unosa u skladišta, prenosi se sa bolesnih na zdrava zrna. Žarišta zaraženih zrna su neravnomerno raspoređena po masi što otežava uzimanje uzoraka za ocenu prisustva. Sintetiše veliki broj fuzariotoksina i smatra se da oko 25% svih biljaka koje se koriste za ishranu ljudi sadrži mikotoksine koje proizvode gljive iz ovog roda.
Značaj suzbijanja ove i drugih gljiva u proizvodnji i skladištima, ujedno je i prevencija pojave mikotoksina koje proizvode gljive, a koji uzrokuju pojavu teških bolesti kod čoveka i životinja. Zbog ovog saznanja proizvođači hrane zahtevaju da sirovine, zrno kukuruza, pšenice, ne sadrže fuzariozna, i zrna zaražena drugim gljivama.
Za pripremu skladišta pre prijema kukuruza u zrnu ili klipu potrebno je izvršiti popravke i sanacije na skladištima i čardacima, uraditi detaljno mehaničko čišćenje skladišta, oprati zidove i podove od prljavštine, izneti sve prošlogodišnje zalihe, odvojiti ih u posebne ćelije i ne mešati ih sa ovogodišnjim rodom, uraditi fumigaciju ili dezinsekciju praznih skladišta, obavezno uraditi deratizaciju skladišnog prostora.
Plamenjača korena maline
Plamenjaču korena maline izaziva gljivica Phytophthora fragariae var. rubi u toku vlažnih godina, naročito na težim zemljištima. Patogen se prenosi zaraženim sadnim materijalom i može naneti značajne štete u proizvodnji maline. Najpre se uočava na delovima parcele na kojima je zemljište nepropusno, odnosno na mestima na kojima dolazi do zabarivanja. U uslovima visoke vlažnosti zemljišta oslobađaju se zoospore i inficiraju koren. Bolest se pojavljuje jednako na rodnim izdancima, kao i na letorastima. Zaraženi rodni izdanci i letorasti napreduju sporije, dolazi do žutila, a zatim do uvenuća i sušenja biljke tokom leta. Ukoliko je infekcija jaka, rodni izdanci se suše pre berbe. Na preseku korena i korenovog vrata javlja se ružičastomrka promena boje između zdravog i obolelog tkiva. Ono što je bitno je da se ova gljivica stalno nalazi u zemljištu, ali da su za njeno aktiviranje potrebni da se stvore odgovarajući uslovi za razvoj. U ovom slučaju to je velika količina vode u zemljištu, odnosno tereni gde voda slabo otiče, pseudoglej i slična slabo propusna zemljišta. Druga veoma bitna stvar je zdrav i sertifikovan sadni materijal, jer je i to jedan od načina donošenja bolesti u proizvodni zasad. Zato prilikom podizanja malinjaka obavezno obratiti pažnju i otvoriti četvoro oči odakle i od koga uzimate sadni materijal, jer je to polazna osnova za razvoj budućeg kvalitetnog zasada.
Ima dosta sušenja malinjaka koji nisu posledica napada plamenjače korena, već jednog drugog patogena, a to je Verticillium albo-atrum i Verticillium dahliae, ili uvenuće izdanaka. U suštini dovode do istog ishoda i nije ih lako razlikovati, ali postoji pouzdan način. Naime, ukoliko biljka krene da se suši i iz zemlje na mestu sušenja stare biljke izađu novi izdanci, ako se desi da se taj novi izdanak povije ka zemlji kao da je ostao bez vode, najverovatnije je u pitanju plamenjača korena.
Sprečavanje pojave bolesti zahteva integrisan pristup koji obuhvata preventivne mere, i eventualne kurativne mere u slučaju pojave simptoma ove bolesti. Kao najosnovnija preventivna mera i dalje važi primena osnovnih agrotehničkih mera. Sanacija terena drenažom za ona mesta gde se voda zadržava i gde je problem aktuelan je obavezna, odnosno kopanje kanala za odvođenje viška vode. Vrlo bitna stvar je i pravljenje bankova jednoobraznim plugom i nabacivanje brazde sa obe strane reda. U ovom slučaju postiže se dvojak učinak, pravi se banak malini i daje se prilika korenu da se povuče naviše i pobegne od vode, a takođe pravi se i kanal za drenažu sa obe strane reda. Za podizanje malinjaka poželjno je koristiti sorte koje pokazuju veći stepen otpornosi, što ne važi za najzastupljeniju sortu Vilamet, koja je vrlo osetljiva. Kada je reč o hemijskoj zaštiti može se reći da primena fungicida na bazi aktivne materije metalaksila i fosetil-aluminijuma mogu dati zadovoljavajuće rezultate kod manje osetljivih sorti i u uslovima manje povoljnim za razvoj bolesti.
Mirjana Petrović, mast.inž.polj.
Leave a Reply