PROMOVISANA KNjIGA PESAMA „SVETLOST ZABORAVA“ NEBOJŠE ĐOKIĆA

LESKOVAC

U hol na spratu LKC-a održana je promocija knjige leskovačkog pesnika Nebojše Đokića „Svetlost zaborava“ („Čigoja“, Beograd, 2015). Autor za Novu Našu reč kaže da knjjiga objavljena početkom godine, a promocija malo kasnije jer smo čekali na dolazak prof. dr Ratka Božovića, recezenta i urednika edicije, koji je, uzgred, trebalo da održi i tribinu u LKC-u. Kad smo spojili lepo i korisno, eto i promocije ove knjige pesama, gde su pesme podeljene po ciklusima, ima rodoljubivih, elegičnih, ljubavnih… Nastajale su godinama, polako se sklapale u jednu celinu, inspiracija i motivi su bili raznovrsni. Na pitanje kad, kako i zašto je počeo da piše pesme, Đokić ispriča legendu o Grku Katonu, koji je, zbog nesrećne ljudavi, hteo da skoči sa neke stene. Popeo se, pogledao sa vrha i rekao „Ne luduj Katone, bolje sedi i piši pesme!“ Tako neke svoje traume izbacujem iz sebe, jer poezija je neko kretanje bez nekog posebnog zakona i pravila.
Prof. dr Ratko Božović, urednik edicije, za ovu zbirku pesama kaže da je najbolje ostvarenje u stvaralaštvu ovog plodnog liričara sa južnosrbijanskog Helikona. Zbirku karakteriše motivska razuđenost, specifičan eliptički pesnički iskaz, minimalizam sveden do afrističke sažetosti, ali uvek u lirizovanom prosedeu. Njegove sažete lirske refleksije utemeljene su na pitanjima o smislu u besmislu istorijskog bitisanja, a lirizovane ljubavne slike o ženi koje ima (i) nema deluju kao šapat iskrenih ispovesti u apsolutnoj tišini duše. Osnovno pesnikovo zagledanje je možemo li ostvariti krhki smisao u besmislu postojanja?
Jovica Stojanović, recenzent, takođe smatra da je ovo najbolje Đokićevo ostvarenje, a da par pesama zaslužuje naziv antologijskih.