LESKOVAC
U Leskovačkom kulturnom centru Hranislav Rakić je promovisao svoju knjigu „Naličje zlatnog doba Leskovca 1918.-1941.“ Reč je o reagovanju na knjigu „Zlatno doba Leskovca 1918.-1941.“ autora Zvonimira Šimuneca, Veroljuba Trajkovića i Mire Ninošević. Rakić tvrdi da pomenuti preiod ne može biti nazvan „zlatno doba“, jer su u to vreme postojale velike afere u Leskovcu, kao i da su se ljudi koje „oni idealizuju, kapitalisti, bogatili eksploatacijom radnika, dece od 8-12 godina, a ne svojim radom. Bilo je i velikih demonstracija i štrajkova radnika, jer ljudi nisu bili materijalno obezbeđeni. Govoriti o tom dobu da je zlatno je nemoguće. Da su autori rekli samo da ne govore o zlatnom dobu, nego o građanskom sloju između dva rata, jer su oni uglavnom obrađivali građanski sloj, a ne radničku klasu i druge društvene slojeve, ne bi bilo reagovanja.“
Rakić priznaje i da su kapitalisti onog doba, bez obzira na sve, stečeni kapital i sredstva utrošili i ugrađivali u fabrike, a naročito u tekstilnu industriju, zbog čega je Leskovac i nazvan mali Mančester.
Pored autora, prisutnima su se obratili i recezenti knjige, prof dr Dragomir Radovanović i Živojin Stefanović. Radovanović je rekao da je dobro što su se pojavile ove knjige, jer svaka na svoj način opisuju to vreme, a iz sučeljavanja različitih stavova i viđenja mogu se doneti relevantne ocene o jednom vremenu.
„Ne želeći da se upuštam u motive objavljivanja prve knjige, koja je po meni vrlo pretenciozno nazvana „zlatnim dobom“, moram da primetim da su se sagledale sve okolnosti, ona ne bi smela da nosi taj naziv. Knjiga Hranislava Rakića ne negira navode iz prve knjige neko dokazuje da nije sve bilo belo nego da je tu bilo i dosta crnog ili u najmanju ruku sivog.“ Radovanović je dodao i da pretpostavlja da je prva knjiga nastala kao plod jedne kontinuirane svetske politike koja je više godina na delu i koja treba da glorifikuje kapitalizam i to onaj liberalni ili onaj koji se u teoriji naziva prvobitnom akumulacijom kapitala, kao nešto što je jedino ispravno i čemu leži budućnost država i sveta.
Živojin Stefanović je, pre nego što je rekao nešto o knjizi, napomenuo da je organizator imao problema da dobije prostor za promociju, pa je bilo u planu da se, ako nikako drugačije, promocija održi u parku, jer „tu nam ne mogu zabraniti okupljanja.“ Stefanović je upitao do koje mere istoričari i oni koji pokušavaju da se bave istoriografijom imaju slobodu i pravo da pojedine periode nazivaju imenima koja ne mogu biti primenjena istorijskoj nauci. Autori su trebali da istaknu na osnovu kojih kriterijuma su to zaključili.
„Taj naziv „zlatni“ se odnosi na vrlo mali broj bogataša koji su to bogatstvo sticali besomučnom eksploatacijom dece, žene i muškaraca koji su činili radničku populaciju. Daleko od toga da im možemo osporiti snalažljivost i sposobnost da razviju posao, da Leskovac obogate fabričkim dimnjacima, da uglavnom razvijaju tekstilnu industriju, ali da bi jedan grad bio u zlatnom dobu svoga razvoja to podrazumeva ekonomsko blagostanje i visoku razvijenost svih oblika društvenog i političkog života. To znači i slobodu misli, organizovanja i napredak u svim sferama života, jednom rečju punu demokratiju.“
Iako je bio prisutan i Veroljub Trajković, jedan od autora knjige koja je i izazvala ovo reagovanje, „Zlatno doba Leskovca 1918.-1941.“, on nije dobio priliku da nešto kaže, jer je obrazloženo da „je ovo promocija knjige, a na promocijama nisu predviđene diskusije.“
Leave a Reply