Poezija na dijalektu

„Ima edna duma“ naziv je pesničkog druženja sa Radosavom Stojanovićem, jednim od najpoznatijih i najnagrađivanijih savremenih srpskih pesnika. Susret sa pesnikom organizovala je Narodna biblioteka „Desanka Maksimović“. Veče je bilo posvećeno poeziji na prizrensko-timočkom dijalektu i odisalo je spontanošću, pozitivnom energijom i simpatijama za poetsku, pre svega za zavičajnu reč. Poznati pesnik je čitao pesme iz svojih zbirki: „Ima edna duma“, „Staze i prtine“ i „Kad bi ljubavi bilo“. Najvećim delom pesme su pisane na prizrensko-timočkom dijalektu.

“Dok sam radio na „Crnotravskom rečniku“, upoznao sam dosta ljudi i čuo različite životne priče. Jednu ljudsku sudbinu sam pretočio u roman „Zemaljski dni Nade Kristine“. Većina pesama iz zbirke „Ima edna duma“, koja je večeras pred vama inspirisane su doživljajima konkretnih ljudi iz crnotravskog kraja”, pojasnio je prisutnoj publici Radosav Stojanović.

Radosav Stojanović stvara svestan odgovornosti očuvanja narodnog govora. On se trudi da kroz svoj rad i književni opus to kontinuirano čini. Od zaborava je veštom spisateljskom rukom sačuvao mnoge događaje i ljude crnotravskog kraja. Za očuvanje tog govora posebno je važan njegov „Crnotravski rečnik“, koji predstavlja jedinstveni dijalektološki rečnik i dijalektološku monografiju kakve nemaju druga područja srpskog jezika.

Pozdravljajući pesnika i publiku, Srba Takić, direktor biblioteke je izrazio zadovoljstvo zbog organizacije večeri sa pesnikom koji je, uz izraziti lirski talenat, sačuvao osećaj pripadnosti zajednici iz koje je potekao i koju slavi svojim pisanjem. On je podsetio na dosadašnju saradnju biblioteke sa književnikom Radosavom Stojanovićem, koji je nekoliko puta gostovao u Vlasotincu i predstavljao uglavnom svoje stvaralaštvo vezano za crnotravski kraj.

Radosav Stojanović rođen je u Parunovcu kod Kruševca, odrastao je u Mlačištu. Bio je glavni i odgovorni urednik prištinskog lista „Jedinstvo“, direktor Pokrajinskog pozorišta u Prištini i umetnički direktor Niškog narodnog pozorišta. Ni danas ne zaboravlja svoj rodni kraj i rado mu se vraća, crpeći iz njega inspiraciju za svoje stvaralaštvo. Na kraju su pesme na dijalektu čitali članovi Književnog kluba ,,Rosulja”. Zastupljen je u antologijama i zbirkama srpske poezije i proze u zemlji i inostranstvu. Danas živi u Nišu.

VS/SM