Leskovački pisac Aleksandar Stojanović Kan promovisao je svoju drugu knjigu u Beogradu. Čitalaštvo srpske prestonice je imalo priliku da sazna više informacija o zbirci pesama “Pobuna u doba samoće”, rukopisu koji je, prema piščevim rečama, nastajao pet godina.
Autor je odgovarao na brojna pitanja posvećena pisanju i odnosu koji ima prema poeziji i prozi, budući da je, pre objavljivanja knjige pesama, publikovao proznu zbirku “Male leskovačke priče”, o kojoj je u toku večeri takođe bilo reči. Pisac je na početku iskazao zahvalnost prisutnima što su došli da, zajedno s njim, razgovaraju o, kako je istakao “najtrajnijoj magiji od svih”, što je po njemu književnost.
– Ovo je ukupno moja peta promocija, druga kada je u pitanju “Pobuna u doba samoće”, i na svakoj sam isticao da ovakva okupljanja treba da se protumače kao odavanje počasti pisanoj reči, pa tek onda konkretnom piscu – istakao je u uvodnom izlaganju Stojanović.
Autor je ukazao na neobične početke njegovog bavljenja poezijom, iako sebe smatra, primarno, proznim piscem.
– Poeziju sam, na moju veliku radost, počeo da pišem sasvim slučajno, i to u najmanje poetskim u uslovima od svih. Bilo je to u jednoj kladionici, dok sam sedeo u društvu drugova. Bez jasne ideje kako sam se tu zadesio, odjednom sam osetio potrebu da napišem pesmu. Tu su nastali stihovi ljubavne pesme “Ženi koja ćuti”, moje prve ikad napisane, a za koju sam, kasnije, dobio nagradu u Mrkonjić Gradu. Tog dana je, praktično, počeo rad na knjizi “Pobuna u doba samoće”. Tokom godina koje su usledile, potreba da svoja razmišljanja iskažem kroz poetski izraz je dolazila periodično, ali se ja nje nikad nisam odricao niti plašio. Uživam u pisanju i nikada se nisam bojao kreativnih avantura koje podrazumevaju takvu vrstu izražavanja. Poezija je intelektualni i kreativni izraz mojih misli, a duboko emotivno, potreba da komuniciram sa svetom – kaže Stojanović.
Pisac je sa publikom podelio i njegovo viđenje značaja ovog književnog dela.
– Knjiga “Pobuna u doba samoće” je neobična knjiga po mnogo po čemu, pa i po tome što se u poslednjoj četvrtini knjige nalaze kratke priče, tako da se radi o poetsko-proznom hibridu. Kako pričama, tako i pesmama, pokušavam da bacim svetlo na razne oblasti naše stvarnosti. Poeziju čitam neuporedivo manje nego prozu i stručnu literature, ali izrazito poštujem klasike poput Sergeja Jesenjina, Laze Kostića i Mike Antića. Rukopis koji je pred vama je pisan na takav način da ga svako može razumeti u skladu sa svojim afinitetima, ali držim i da se čitavim njegovim ritmom proteže poruka koju sam, sebi i drugima, hteo da pošaljem. Danas, dok ovde govorim pred vama, dragi prijatelji, smatram da je taj moj poriv, koji me prati kao neprolazna navika, doživeo svoju najlepšu materijalizaciju. Čuvajte i negujte svoj talenat – zaključio je pisac.
NNR
Biografija
Aleksandar Stojanović je rođen u Leskovcu, 14. maja 1994. godine. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a osnovne i master studije je kompletirao na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Još tokom studija je počeo intenzivno da piše književne forme, ali i stručne tekstove bezbednosne i političke prirode za štampana i onlajn izdanja Nove Naše reči i Regionalne informativne agencije JUGpress. Maja 2021. je osnovao Centar za istraživanje bezbednosti (CIB). Pet godina je saradnik “Frankfurtskih vesti”.
Književna priznanja
Stojanovićeve priče i pesme objavljene u preko dvadeset književnih zbornika. Dobitnik je prve nagrade za najromantičniju ljubavnu pesmu u Mrkonjić Gradu, trećeg priznanja za priču na konkursu Prosvjete u Srebrenici, kao i treće nagrade na Osmim Drinskim književnim susretima u Zvorniku za neobjavljenu zbirku priča.
Leave a Reply