NEGA ZEMLJIŠTA

LESKOVAC

Stajnjak treba rasturati neposredno pred osnovnu obradu zemljišta i odmah ga treba zaorati . na odgovarajuću dubinu Đubrenje stajnjakom treba organizovati tako da izvoženje, rasturanje i zaoravanje budu sinhronizovani. Stajnjak po parceli rasturiti što je moguće ravnomernije. Ako se stajnjak izveze na parcelu u vreme kada se neće zaoravati treba ga ostaviti na gomili na kraju parcele i pokriti slojem zemlje do vremena zaoravanja. Vrednost odmah zaoranog stajnjaka, posle rasturanja, je 100%; Vrednost stajnjaka zaoranog 6 sati posle rasturanja je 80%; Vrednost stajnjaka zaoranog 24 sata posle rasturanja je 70%; Vrednost stajnjaka zaoranog 4 dana posle rasturanja je 50%. Na teškim zemljištima dejstvo stajnjaka u proseku traje 4-5 godina, na ilovačama 3-4, a na lakim zemljištima 2-3 godine.

Količina stajnjaka zavisi od  kvaliteta stajnjaka i zahteva useva,količine raspoloživog stajnjaka na gazdinstvu, od osobina zemljišta i klime.Na zemljištima gde dugo vremena nije đubreno organskim đubrivima, siromašnim  u hranivima i u humusu, zatim na glinovitim i peskovitim zemljištima treba đubriti obilnije.  Stajnjak popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta, povoljno deluje na toplotni režim zemljišta do izvesne granice utiče na  brže zagrevanje zemljišta.

Unošenjem organskih đubriva u zemljište unose se i korisni mikroorganizmi. Aktiviranjem nihovog  rada, razgradnjom, uneta organska materija se delimično mineralizuje a iz produkata razgradnje se sintetizuju nova visokomolekularna organska jedinjenja – humusne materije. Humus je izuzetno značajan u zemljištu. Đubrenje organskim đubrivima ima puno prednosti. Utiče na  osobine zemljišta i zato se  naziva regulatorom plodnosti zemljišta. Posebno je značajan njegov uticaj na sposobnost zemljišta za bolje primanje i zadržavanje vode, zatim uticaj na strukturu, na vodni, vazdušni i toplotni režim. Povoljni uslovi omogućavaju bolji rad mikroorganizama, što opet povoljno deluje na dobro usvajanje hranljivih elemenata. Povoljno utiče na fizičke, hemijske i biološke procese zemljišta, a preko njih i na visinu i stabilnost prinosa gajenih biljaka. Pod uticajem stajnjaka, naročito svežeg, teška zemljišta postaju rastresitija, zemljište se lakše obrađuje.