MENADŽER EVROPSKOG PROGRESA GREM TINDAL : LOKALNI LIDERI DA STANU IZA PROJEKATA

LESKOVAC

Nekako se čini ovih dana da postoji masovno nerazumevanje načina  finasiranja projekata evropskim novce, jedan od  donatora je Evropski PROGRES koji je dao novac i za Zelenu zonu, pa , razumevanja radi, objavljujemo ponovo intervju sa menadžerom ovog velikog programa Greemom Tindalom koji su Regionalna informativna agencija JUGpress i leskovački nedeljnik Nova Naša reč več objavili krajem februara ove godine.

  • Zašto je „Zelena zona“ pored Leskovca, u koju je zvanično uloženo oko milion i dvesta hiljada evra para iz EU i Švajcarske, i dalje samo 100 hektara oranica na kojima se seje žito, umesto da bude jedan od najvažnijih centara za organizovano prikupljanje, preradu i distribuciju poljoprivrednih proizvoda u jugoistočnoj Evropi, kako je planirano?
  • Da li sudbina velikih i skupih projekata zavisi od političke volje i promena ili od ekonomskog i društvenog interesa grada i opštine na čijoj teritoriji su ulagane pare za dobrobit građana i ekonomski razvoj?

Menadžer Evropskog PROGRES-a  Grem  Tindal   kaže  za Novu Našu reč da su prvi utisci po početku ovog programa, koji finansiraju EU i Vlada Švajcarske u 34 opštine jugoistočne i  jugozapadne Srbije,  „dobri i pozitivni“. „Mi smo u ovom programu dobili još devet opština tako da su programom obuhvaćene ukupno 34 opštine. Program smo počeli da sprovodimo u aprilu 2014. godine, tako da sad imamo jedan već prilično dug period realizacije projekata i, da, Vi ste u pravu, ovaj program jeste na neki način nastavak prethodnog programa EU PROGRES. A EU PROGRES se takođe nadovezao na program PRO. Doduše on je bio samo za jugozapadnu Srbiju“, kaže  Tindal.

„Mi se nadamo da ćemo ovaj zamah, koji smo ostvarili u okviru EU PROGRES-a, uspeti da prenesemo i u Evropski  PROGRES i da ga nastavimo i u okviru tog programa. Što se tiče opština, želim da kažem da su voljne da sarađuju, da im je zadovoljstvo da sarađuju i da se svi zajedno radujemo koristima koje će ta saradnja doneti“.  “Što se tiče problema u sprovođenju ovog programa i projekta, problema uvek ima u svakom projektu i svakom programu“, rekao je Tindal.

Pitanje na koje, kaže „moramo da obratimo pažnju oko ovog programa, je upravljanje očekivanjima“. „Mi smo dobili jedan određeni iznos za ovaj program i on je toliki koliki je, tako da ne možemo sve da uradimo za svakoga. I ono što smo mi započeli u programu PRO i nastavili i EU PROGRES-u i sada preneli u Evropski PROGRES je taj sistem konkursa, odnosno takmičenje između opština. Dakle, opštine moraju da shvate da moraju biti konkurentne i efikasne, da moraju da se takmiče za sredstva jer prosto to je premisa na kojoj funkcioniše Evropski PROGRES“, rekao je Tindal.

Dodaje da je uneta i jedna inovacija u Evropski PROGRES, kada je u pitanju  infrastruktura. „MI sada pružamo tehničku podršku opštinama kako bi mogle da se pripreme za konkurisanje, ali projektima i ovim procesom upravlja Ministarstvo finansija. Mi više nismo ti koji upravljaju i to je bitno da opština razume. Do sada smo imali četiri javna konkursa. Jedan je bio posvećen unapređenju rada poreskih uprava, drugi  je bio u okviru Fonda za učešće građana. Jedan je bio vezan za pripremu projektne dokumentacije, koji je inače zatvoren i četvrti veliki projekat vezan je za odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu. Dakle, to su te četiri ključne oblasti u kojima radimo“, rekao je Tindal.

Predhodni program, EU PROGRES, trajao je  3-4 godine a Tindal kaže da je „dosta naučeno iz njega“.

„Učili smo u hodu i glavna stvar koju smo naučili iz dosadašnjeg rada vezana je za odnos između lokalnog nivoa vlasti i centralnog nivoa vlasti i uloga civilnog društva u tome. Postoje neki propusti, praznine ili nedostaci u komunikaciji. Nedostaci su vezani za rad na terenu. Čini mi se da, kada se radi o nerazvijenim opštinama, centralni nivo ne sprovodi dovoljno aktivnosti na terenu u ovim opštinama, a s druge strane lokalni nivo ne uspeva da na pravi način da prenese centralnom nivou šta su potrebe i prioriteti. Tu postoji jedan jaz, ali mislim da on može da bude premošćen“, objašnjava.

„Drugo  važno pitanje, i lekcija koju smo naučili, vezana je za pitanje kapaciteta i mi o tome stalno govorimo. Vidimo da ima malih opština koji imaju problema sa terenom na kome se nalaze, sa geografijom, imali smo i ove nedavne poplave koje su pogodile čitavu Srbiju, ali te male opštine imaju probleme stalno sa poplavama ili sa drugim nekim nepogodama tako da je to još jedna oblast na kojoj treba raditi. Mi imamo opštine koje se suočavaju sa ovim raznim pitanjima i to u situaciji kada se suočavaju sa finansijskim problemima, odnosno sa nedostatkom sredstava, s obzirom da znamo da Srbija još uvek nije izašla iz finansijske krize. Takođe se sučavaju sa problemom odliva mozgova i zato se postavlja pitanje upravljanja projektima i njihovih kapaciteta da upravljaju projektima i da, zapravo, sprovode ove projekte koje dobiju“, dodao je on.

On je kao projekte koji „prušaju odlične mogućnosti“, a realizoavni su u okviru EU PROGRES-a, naveo Zelenu  zonu u Leskovcu, projekat „Agrobiznis“ u Sjenici, projekat u oblasti drvoprerađivačke industrija u Medveđi, projekat na jugu Srbije namenjen proizvođačima voća.

„To su sve projekti koji pružaju ogromne mogućnosti i imaju ogroman potencijal za otvaranje novih radnih mesta i za ekonomske koristi koje bi doneli stanovništvu“, precizirao je Tindal. Međutim, jedan od projekata koji je dobio najviše novca iz fonda EU PROGRES-a  je upravo projekat Zelena zona u Leskovcu, koji nije zaživeo niti ispunio svoju namenu. Tindal kaže da se „kod svih ovih projekata radi o aspektu dobrog upravljanja“.

ZELENA ZONA

„Uzmimo za primer Zelenu zonu u Leskovcu. Pre dve godine, sada već i više od dve godine, došlo je do promene vlasti i nova vlast je, naravno, imala neke druge prioritete. Tako da je to malo usporilo aktivnosti vezane za sprovođenje akcionog plana za Zelenu zonu za upravljanje. To jeste bilo malo razočaravajuće čuti. Međutim, nedavno je ambasador EU Majkl  Devenport bio u Leskovcu i razgovarao o tome. Imali smo jedan sastanak sa gradonačelnikom i sa njegovim timom,  razgovarali smo o ovom pitanju. Na žalost, malo je razočaravajuće videti da neki investitori koji su bili spremni da uđu u Zelenu zonu, pre godinu dana su se na neki način povukli. Bilo je pre godinu dana otprilike pet investitora, od toga bar tri su bili zaista ozbiljno zainteresovani, međutim nije se ozbiljnije poradilo na definisanju ugovornog odnosa i investitori su otišli. To je biznis, posao mora da bude zaključen“, rekao je on.

„Zapravo, ovde se radi o lokalnom liderstvu, prosto lokani lideri moraju da stanu iza svakog velikog projekta, svaki veliki projekat mora da dobije njihovu podršku da bi bio uspešno sproveden“, dodao je on. Za projekat  „Agrobiznis“ u Sjenici, koji je takođe dobio značajnu količinu novca iz EU PROGRES-a, kaže da je to „zaista jedan veoma dobar regionalni projekat“. „Obuhvata gradove Sjenicu, Novi Pazar i Tutin. Oni su uključeni u ovaj projekat agro-biznisa. To je jedno pretežno poljoprivredno područje. Sjenica je bila idealno pozicionirana za izgradnju jednog takvog centra i tamo je on i sagrađen i uz značajno sufinansiranje od strane opština. Projekat ima mogućnosti i za testiranje kako tla, tako i voća. Radi sa klasterima, klasterima za mleko, radi se na brendiranju sjeničkog sira, radi se i sa velikim i sa malim poljoprivrednim proizvođačima. Mislim da smo uspostavili efikasan rad ovog centra. Naravno, uvek ima i pitanja koja se pojavljuju, ovde je pitanje koje se pojavljuje pitanje odnosa između ove tri opštine. Bilo bi pošteno reći da ovde imamo nešto što se javlja svuda u Srbiji, a to je ta nesposobnost da se politika ostavi sa strane u interesu razvoja. Ali, mi ćemo prosto raditi sa našim partnerima da to toga dođe“, rekao je on.

PORODILIŠTE

Za njega je, kaže Tindal „veliko razočarenje“ vanbolničko porodilčište u Preševu, u čijem opremanju je učestvovao EU PROGRES. „Mislim da je fer reći da smo sproveli jedan ozbiljan i veoma složen tender kao EU progres i da smo to veoma uspešno uradili za opremanje porodilišta u Preševu. I, osim toga, treba reći i da su značajna sredstva u izgradnju uložili i Koordinaciono telo, opština i država. Mislim da je cifra koja je uložena oko milion evra. Ulagali su sredstva i Evropska unija i švajcarska vlada. Mi smo organizovali taj veliki tender, mislim da je bilo oko 150 ili 200 stavki opreme, jer to je bio naš deo posla da sprovedemo tender za nabavku opreme za porodilište. To je sve vrlo savremena oprema i mi smo zaista ponosni na to kako smo sproveli taj tender, tako da ovo što smo sada čuli o trenutnom stanju u vezi sa porodilištem je veliko razočarenje. Mi smo verovali da, na osnovu onoga što su nam rekli Vlada na centralnom nivou i lokalne vlasti da će porodilište biti i kadrovski osposobljeno, odnosno da postoje doktori i sestre koji će početi da rade u ovom porodilištu. Mi smo mislili da je sve spremno za početak rada, međutim došlo je do promene ministra i ispostavilo se da nije sve spremno. I  sada sva ta najsavremenija oprema stoji i ne koristi se, a građani ne dobijaju uslugu koje je porodilište trebalo da im pruži. Sada je na centralnom i lokalnom nivou vlasti da nađu rešenje za ovu situaciju. Koliko smo mi obavešteni, radi se na tome i traži se rešenje, međutim izvukli smo i neku važnu pouku iz svega ovoga, jer mi smo u sprovođenju ovog projekta verovali u ono što nam je rečeno, u uveravanja koja su nam data“, objasnio je Tindal.

Kaže da,  u budućnosti,  Evropski PROGRES „neće prihvatati takve stvari zdravo za gotovo, nego ćemo pre nego što preporučimo Evropskoj uniji i Vladi Švajcarske da daju sredstva za određene namene, tražiti  garancije,  bilo da je u pitanju centralna ili lokalna vlada ili bilo koji korisnik našeg projekta,  da postoje planovi za realizaciju projekta koji će dovesti do njegovog uspešnog početka“. „Vode se razgovori sa centralnom vladom, sa republičkom vladom i sa ministrom, jer suština je da porodilište treba da počne da pruža usluge građanima. Ono je zato tu. To je nešto od čega će svi građani imati koristi, bez obzira da li su Bošnjaci, Albanci, Srbi, Romi i zato smo moje kolege i ja razočarani i, u krajnjoj liniji, imamo odgovornost prema evropskim poreskim obveznicima čiji je novac uložen u ovaj projekat, da on  bude i doveden do kraja“, kaže Tindal.

EVROPSKI PROGRES

Aktivnosti Evropskog PROGRES-a, programa koji doprinosi održivom razvoju 34 opštine južne i jugozapadne Srbije, do kraja 2017. godine Evropska unija i Vlada Švajcarske podržaće sa ukupno 24,46 miliona evra.   U program Evropski PROGRES su uključene  34 lokalne samouprave – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

UNOPS U SRBIJI

U okviru odgovora na posledice poplava mi smo takođe zamoljeni da se uključimo,  i do juna smo investirali oko milion evra u ugrožena područja. Radimo na sanaciji javnih zgrada i sarađujemo sa vladinom Kancelarijom za sanaciju poplavljenih područja. Naš rad su pomogli Norveška, Kanada i Francuska, trenutno razgovaramo i sa Velikom Britanijom, koja takođe ima želju i nameru da se uključi kroz obezbeđivanje manje sume novca, tako da smo radili i radimo na mnogim velikim  velikim konkretnim projektima. Sa gradom Beogradom sprovodimo projekat koji finansira Evropska unija, projekat socijalnog stanovanja za Rome. Pričali smo o problemima sa kojima se suočavaju manje razvijene opštine kada su u pitanju kapaciteti razvijenosti i mogu da kažem da čak i Beograd ima probleme.

Imamo,  takođe,  jedan projekat za socijalnu koheziju koji je baziran u Beogradu i koji je orijentisan na aktivnosti vezane za ostvarivanje prihoda. Sa Svetskom zdravstvenom organizacijom sprovodimo projekat vezan za informacione sisteme u bolnicama. To je jedan IT projekat i namera je da se u do 19 bolnica informacioni sistemi usavrše. Mnogo stvari se događa u ovom trenutku i moram samo da napomenem da se mi sami finansiramo, dakle ne dobijamo od Ujedinjenih nacija nikakav novac, sve nam dolazi iz projekata i mi nastojimo da sve svoje projekte sprovodimo na partnerskoj osnovi. Sarađujemo i sa drugim agencijama u sistemu Ujedinjenih nacija,  sa agencijom UN za osnaživanje i unapređenja položaja žena, sa kancelarijom UN za ljudska prava, prosto po prirodi onoga što radimo mi smo partneri. Imamo saradnju i sa Međunarodnom organizacijom rada, sa USAID imamo dobru saradnju, sa republikom Češkom smo u okviru EU progresa sarađivali. Kroz ova partnerstva na principu sufinansiranja nastojimo da pružimo podršku vladi i našim partnerima, tako da smo vrlo zadovoljni onim što se događa. Pred nama su uzbudljivi zadaci ali mi se njima radujemo. Srećni smo i što imamo podršku delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Devenport se veoma interesuje za naš rad, obrazložio je Tindal rad Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u Srbiji.

DOBRO UPRAVLJANJE

Svetska banka je razvila 21 indikator dobrog upravljanja. Mi smo razvili pet, od kojih su neki transparentnost, participativnost, delotvornost, efikasnost. Tako da smo nastojali da naučimo naše partnere kako da konkurišu za naše projekte u okviru ovog našeg programa. Neki su brže napredovali u tome, ali neki još uvek nisu savladali i usvojili sve te projekte, ali mi prosto nastojimo da te principe uključimo i da budu deo svih naših projekata i da to bude nešto što se zaista radi na terenu, da ne ostane samo u sferi teoretskih razmatranja.

 

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*