Medijske slobode u svetu: Gde je tu Srbija?

Reporteri bez granica u Svetskom indeksu medijskih sloboda 2023. Srbiju svrstavaju među “problematične države”. Dok su medijske slobode u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj na višem nivou nego u SAD, na Balkanu od Srbije gore stoje Albanija i Grčka. Prijatelji srpskih vlasti, Ujedinjeni Emirati, Rusija i Kina, i dalje među najmračnijim državama sveta kada je odnos prema novinarima u pitanju

U upravo objavljenom, 21. godišnjem Svetskom indeksu medijskih sloboda (The World Press Freedom Index) ReporterA bez granica (RBG), Srbija je u odnosu na prethodnu godinu doživela najveći pad među zemljama članicama Evropske unije i Balkana – za 12  mesta. Sa 79. u prošlogodišnjem Indeksu, sada je dospela na 91. mesto među 180 država.

Srbija je ostala u društvu zemalja u kojima je položaj medija i novinara ocenjen kao „problematičan”. Jedan od razloga za ovakav pad, prema Reporterima bez granica, je i to što u Srbiji „provladini mediji šire rusku propagandu“. RBG porede tu činjenicu sa državama u istočnom delu Evropske unije, u kojima nezavisno novinarstvo predstavlja „bedem protiv propagande koja stiže iz Kremlja“.

Severna Makedonija, Crna Gora i Hrvatska bolje ocenjene od SAD

Iako nisu sve zemlje u okruženju bolje rangirane od Srbije, države regiona su ove godine ipak prošle bolje i napredovale na listi RBG. Najveći skok doživele su Severna Makedonija, koja se sa 57. popela na 38. mesto, i Crna Gora (sa 63. na 39). One su sada među državama u kojima su medijske slobode i položaj novinara ocenjeni kao „zadovaljavajući“, dok su prethodne godine bile u društvu „problematičnih“.

Hrvatska je ostala napredovala za jedno mesto (43-42), dok je Slovenija sa 54. došla na 50.

Sjedinjene Države su ove godine pale za tri mesta i sada su na 45. mestu, dakle iza nekolicine bivših jugoslovenskih republika. Kao neke od razloga ovakvog stanja medijskih sloboda u SAD, Reporteri bez granica navode nepovoljan pravni okvir na lokalnom nivou i porast nasilja, koji je doveo i do ubistva dvojice novinara.

Iza Srbije samo Albanija  i Grčka

Iako i dalje u grupi „problematičnih“, Kosovo se sa 61. mesta popelo na 56, Bosna i Hercegovina je sa 67. došla na 64, Bugarska sa 91. na 71, a Mađarska sa 85. na 72.

Medijske slobode su, prema Reporterima bez granica, lošije nego kod nas u Albaniji (96) i Grčkoj (107). Albanija je ipak napredovala sa 103. na 96. mesto, dok je Grčka ostala najgore rangirana balkanska zemlja, što  Reporteri objašnjavaju i „špijuniranjem novinara od strane obaveštajnih službi i putem špijunskog softvera Predator“.

POLITIČARI STVARAJU I ŠIRE DEZINFORMACIJE I PROPAGANDU

Reporteri bez granica ističu da je većina ispitanika navela da su politički akteri u njihovim zemljama vrlo često uključeni u širenje dezinformacija i propagandne.

„Sve su manje jasne razlike između istine i laži, istinitog i veštačkog, što ugrožava pravo na informisanje. Pojavila se do sada neviđena mogućnost falsifikovanja sadržaja, što potkopava one koji se zalažu za kvalitetno novinarstvo i oslabljuje novinarstvo kao takvo“, ističu iz ove organizacije.

Reporteri bez granica su posebno označili petu verziju programa veštačke inteligenicije „Midjourney“ koji pravi uverljive lažne fotografije koje realistično prikazuju Donalda Trampa koga zaustavlja policija ili komatoznog Džulijana Asanža u ludačkoj košulji.

Uz Telegram, Reporteri bez granica su istakli i da vlasnik Tvitera Ilon Mask „do ekstrema forsira proizvoljan pristup informacijama zasnovan na njihovom plaćanju“, zaključivši kako i ovaj primer potvrđuje da su „platforme živi pesak za novinarstvo“.

Ometanje ukrajinskih TV kanala, lov na novinare, Asanž i dalje u zatvoru

Reporteri bez granica su posebnu pažnju posvetili situaciji u Ukrajini (79. mesto) za koju se konstatuje i to da Rusija širi svoju propagandu čim njene jedinice osvoje neko mesto, uz ometanje ukrajinskih TV signala kao i „lov na ukrajinske novinare“.

Što se same Rusije tiče (164. mesto), Reporteri bez granica primećuju je da je „sistemska cenzura i prisilni egzodus nezavisnih ruskih i stranih novinara dovelo do stvaranja pogodnog tla za širenje koordinisane propagande od strane provladinih medija“.

Ističe se i da je „zabrana zapadnih društevih mreža pogodovala rastu Telegrama, platforme čija se upotreba u Rusiji udvostručila.“

„Upotreba Telegrama predstavlja način na koji nezavisni mediji zaobilaze cenzuru, ali je na ovoj platformi primetno povećana Putinova propaganda, kao i kanali koji prate kretanje stranih novinara, koji se smatraju špijunima“, ističu iz ove organizacije.

Blagi pad medijskih sloboda je zabeležen i u Velikoj Britaniji (sa 24. na 26 mesto), koji se dovodi u vezu sa činjenicom da je osnivač Vikilliksa Džulijan Asanž još uvek u zatvoru, čekajući ekstradiciju u SAD.

Najbolje je u Norveškoj, a najlošije u Severnoj Koreji

Globalno posmatrano, situacija je ocenjena kao „veoma loša“ u 31 zemlji,, „loša“ je u 42, zemlje, „problematična“ u 55, dok je „dobro“ ili „prilično dobro“ u 52 zemlje.

Sedmu godinu za redom, na prvom mestu tabele se nalazi Norveška. U stopu je prati  Irska (sa 4. došla na 2. mesto), dok je iza nje Danska (pad za jedno mesto). Holandija je sada šesta, što predstavlja skok od 22 mesta u odnosu na prethodnu godinu, kada je Indeks „reagovao“ na ubistvo istraživačkog novinara Petera R. de Frisa.

Na poslednja tri mesta Indeksa se nalaze zemlje iz Azije – Vijetnam (178.), koji je „skoro istrebio nezavisne novinare“, Kina (pad za 4 mesta, sada pretposlednja – 179), koja je ocenjena kao „najveći svetski zatvor za novinare i jedan od najvećih izvoznika propagandnog sadržaja) i tradicionalno poslednja Severna Koreja (180).

Izvor: Cenzolovka

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*