Ljudi sa fasciklama u rukama: U čijem interesu (zapravo) rade?

Ljudi sa fasciklama u rukama koji traže novac- redovna pojava u centru Leskovca
Sa pojavom prvih lepih dana u našem gradu, pojave se i oni- ljudi sa fasciklama u
rukama koji zaustavljaju prolaznike uz čuveno: ,,Ćao, jel mogu da te pitam nešto?”
ili: ,,Dobar dan, da li imate malo vremena?”, uz objašnjenje glavnog razloga zašto
stoje tu i zaustavljaju ljude- u pitanju je, naravno, prikupljanje novca.

Gotovo da ne postoje, ili su barem veoma retki oni koji nisu barem jednom bili u situaciji da,
prilikom šetnje centrom grada, imaju neku vrstu razgovora sa ljudima za koje
mnogi smatraju da ,,rade za nekoga” ili da se ,,bogate na tudjoj muci”.
Svi znamo da se novac prikuplja za lečenje bolesne dece (barem tako kažu),
međutim, mnogi su sumnjičavi jer se nigde ne nudi broj tekućeg računa gde se
može uplatiti novac, nego se pare daju, narodski rečeno ,,na ruke”. Takođe,
mnogi se (možda i sa punim pravom) pitaju gde taj novac ide, odnosno kome i
koliki procenat zaista ode za lečenje nekog bolesnog deteta (ako uopšte i ode)?
Jasno je da ti ljudi ne stoje u centru reda-radi već to rade ispred neke
organizacije, za dnevnicu ili honorar (kako god).

Postoji veliki broj naših sugrađana koji tvrde da su informacije o bolesnoj deci koje ovi ljudi predoče ,,donatorima” na licu mesta apsolutno izmišljene, tj. da se izmišljaju ,,bolesna deca” kako bi se
došlo do para, što je kod mnogih naših sugrađana izazvalo veliki bes i revolt.
Kao što je većini poznato, najčešća mesta gde stoje su: Park u centru grada,
preciznije kod menjačnice ,,King”, ispred Idee u centru, kod prodavnice sportske
opreme ,,Đak”, kao i kod kafića ,,Bulevar”. Dešava se da se na potezu od nekih
200-300 metara prolaznici zaustavljaju po 2-3 puta, a neretko se dešava i da ljudi
namerno prođu nekom drugom trasom nego planiranom, sa ciljem da ih izbegnu.
Reakcije ljudi su različite: neko donira novac (kako kažu, nije bitno koliko će neko
da da, može da da koliko ima, pa neka to budu i 50 dinara), neko ih zaobiđe uz
ono klasično ,,izvini, žurim”, neko iz samo zaobiđe bez ikakvih komentara, a
postoje i oni koji im ,,ispale” u lice ono što mnogi misle- da su ,,prevaranti” i
,,lopovi.”
Neko donira i kaže kako je ,,čist pred Bogom, a njima neka je na časti ako taj
novac zloupotrebljavaju”, neko ne želi da daje svoj novac jer nema nikakvih
garancija da li će stvarno otići za lečenje bolesnog deteta. Mišljenja će uvek biti

podeljena, ali jedno će uvek biti sigurno- sa pojavom prvih lepih i sunčanih dana
gotovo sigurno pojaviće se i oni- ljudi sa fasciklama u rukama koji će ,,testirati”
našu humanost i empatiju.

Đorđe Stamenković