LESKOVČANI NEZAINTERESOVANI ZA ODLAGANJE PLAĆANJA PORESKOG DUGA

LESKOVAC

Poreski obveznici koji su podneli zahtev, njih 784, imaju mogućnost da glavni dug plaćaju u više rata, a nakon njegovog izmirenja kamata za 2016. godinu se otpisuje

Iako je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji dao najpovoljnije do sada mogućnosti za plaćanje poreskog duga na rate, interesovanje za ovu olakšicu u Leskovcu nije bilo veliko, kaže šef Odseka lokalne poreske administracije Goran Pejić. Naime, ovim zakonom data je mogućnost za odlaganje poreskog duga, a rok za podnošenje zahteva bio je 4. jul. Do tog datuma Lokalnoj poreskoj administraciji u Leskovcu pristiglo je 784 zahteva.
-Naša očekivanja su bila veća, smatrali smo da će veći broj obveznika pokrenuti inicijativu za odlaganje plaćanja poreskog duga, jer je ono što je članom 10 zakona propisano daleko prihvatljivija i bolja varijanta u odnosu na onu koju smo po odluci Skupštine grada sprovodili prošle godine. Koji je razlog nedovoljnog interesovanja ne znamo. Činjenica je da svakom od obveznika nismo slali na kućnu ardresu obaveštenje o tome, ali smo ta obaveštenja na lokalnim televizijama objavljivali u nekoliko navrata, kaže Pejić.
Odluka Skupštine grad o otpisu kamata donete je 17. septembra prošle godine, a uslov je bio da se glavni dug uplati u celosti, dok se po podnetom zahtevu vrši otpis kamata. Po ovoj odluci doneto je čak 6.500 rešenja. Ono što je sada država propisala bitno je povoljnije, zato što se plaćanje glavnog duga može obaviti u nekoliko rata, kod fizičkih lica najviše do 30, a kod pravnih lica do 60 rata, u zavisnosti od visine glavnog duga koji je predmet odlaganja, odnosno reprograma. Tako poreski obveznik ima mogućnost da dug plaća u nekoliko rata, a nakon izmirenja glavnog duga kamata koja je evidentirana 2016. godine se otpisuje.
Zakonom nije definisan minimalni iznos rate, ali se to utvrđuje na osnovu limita koji je propisao zakonodavac, objašnjava Pejić. Visina rate se određuje na osnovu visine glavnog duga, pri čemu se vodi računa da ona ne bude neko značajnije opterećenje za obveznike, kako bi oni to mogli da izmire.
Lokalna poreska adminsitracija svake godine donosi 40.000 rešenja za porez na imovinu, odnosno 44-45.000 kada je u pitanju naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Razlog zbog koga se za eko taksu donesi veći broj rešenja, kako objašnjava Pejić, je u tome što Zakon o porezu na imovinu u članu 12, koji se odnosi na oslobađanja, određuje neke limite. Ovim članom je predviđeno da se svi poreski obveznici čija ukupna imovina u osnovici za oporezivanje ne prelazi iznos od 400.000 dinara, ne oporezuju, odnosno poreska obaveza se ne utvrđuje. U planinskim i seoskim predelima postoji sijaset objekata koji su starijeg datuma, koji su sagrađeni od slabijeg materijala, koji dobijaju mali broj bodova sa velikim koeficijentom korekcije. Za takve objekte rešenja se ne donose, odnosno oni se ne oporezuju. S druge strane, odlukom Skupštine grada kojom se definišta naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, nisu predviđene olakšice, odnosno sve nepokretnosti koje postoje na teritoriji grada Leskovca predmet su utvrđivanja naknade. Ona se utvrđuje na osnovu korisne površine nepokretnosti, bez obzira na to koliko je stara, od kakvog je materijala napravljena i slično. Naknadu u gradu plaćaju svi, i otuda se javlja razlika u nekoliko hiljada rešenja kada je reč o porezu na imovinu i eko taksi.
Od ukupnog broja poreskih obveznika, polovina svoje obaveze izmiruje na vreme, kažu u Lokalnoj poreskoj administraciji u Leskovcu.
S. Petrović