LESKOVAC
Za Novu Našu reč govori Nenad Stefanović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe i predsednik Udruženja pčelara Leskovac.
„Prinos kod voćarske i vinogradarske kulture umanjen je za 30 odsto. Kvalitet, takođe, neće biti na zadovoljavajućem nivou, ali zbog većeg broja sunčanih časova procenat šećera će biti veći. Sve u svemu, celokupna slika naše poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini neće biti ružičasta. Nadamo se, da će se sledeće godine to popraviti“, kaže Nenad Stefanović.
NNR: Kako su loše vremenske prilike i velika suša uticale na poljoprivredne kulture na području Jablaničkog okruga?
N. Stefanović: Ove godine se ne možemo pohvaliti kako kvalitetom tako i kvantitetom odnosno prinosom kod svih, i voćarskih i vinogradarskih i povrtarsko – ratarskih kultura. Sigurno, kao posledica i kao uzrok je, pre svega, bio uticaj loših vremenskih uslova u prolećnom periodu tj. uticaj kasnih prolećnih mrazeva. Taj uticaj se odrazio i na nizak prinos i kod voćarskih i vinogradarskih kultura gde je došlo do umanjenja. Prinosi su umanjeni za čak 30 odsto, jer su u punom cvetu, hladno vreme i loši vremenski uslovi sa obilnim padavinama uticali na takav način da je došlo do lošeg oprašivanja, a samim tim i do oplođenja. Sve u svemu prinos kod voćarske i vinogradarske kulture umanjen je za 30 odsto. Uskoro će poćeti i berba grožđa, ali kvalitet neće biti na zadovoljavajućem nivou. Međutim, zbog većeg broja sunčanih časova, procenat šećera će biti veći.
NNR: Kakvo je stanje kod ratarskih kultura? Da li se i kod njih javlja umanjenje prinosa?
N. Stefanović: Kod ratarskih kultura, takođe će biti umanjenja od 30 ili 40 odsto u zavisnosti od lokaliteta. Moram da spomenem silne poljoprivredne proizvođače koji su iskoristili savremenu tehnologiju i prihvatili savete i sugestije stručnjaka iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe, ali i resornog ministarstva u vezi navodnjavanja. Primenili su navodnjavanje u svojim, ne samo zasadima, nego i usevima, tako da mogu da očekuju solidne prinose. Tendencija našeg ministarstva je da se povećaju površine pod navodnjavanjem, jer po službenim podacima vrlo mali broj površina, ne samo u Jablaničkom okrugu, već i na celoj teritoriji Srbije se navodnjava. To je zbog toga što nije ulagano u infrastrukturu i u sisteme navodnjavanja. Resorno ministarstvo se bori protiv toga nizom subvencija koje će u narednom periodu na neki način stimulisati naše poljoprivrednike kako bi uveli sisteme za navodnjavanje.
NNR: Koliko je zapravo kukuruz stradao?
N. Stefanović: U zavisnosti od sorte koja se koristila i ukoliko su poljoprivrednici prihvatili naše sugestije, imaće dobar prinos. Međutim, i pod uslovom da su koristili sisteme za navodnjavanje umanjenje će biti sigurno oko 40 odsto. Loši vremenski uslovi i visoke temperature, takođe, su se negativno odrazile na tu kulturu, tako da su naši stručnjaci, izlaskom na teren, uvideli da slika nije baš najbolja.
NNR: Da li je formirana komisija, na nivou grada, za procenu štete od suša?
N. Stefanović: U narednih desetak dana očekujemo sve relevantne podatke od resornog ministarstva, kao i formiranje komisija koje će izlaskom na teren dobiti kompletnu sliku trenutnog stanja u poljoprivrednoj proizvodnji.
NNR: Koliko hektara je u Jablaničkom okrugu pod voćnjacima?
N. Stefanović: Pod voćnjacima imamo oko 8.000 hektara. Dominantna je jabuka na 500 hektara, kao i kruška. Javila se i tendencija podizanja novih zasada maline, gde je od nekih 250 hektara, ta cifra otišla do 800 hektara. Oko 1.600 hektara je pod višnjom, međutim, podižu se i novi zasadi, ali se revitalizuju i stari. Nekad je pod višnjom bilo i oko 2.000 hektara, ali je zbog loše cene krčeno na samo 900 hektara i to zbog uticaja parazita žilogriza koji je dovodio do sušenja korena i samih biljaka. Ljudi su sada ponovo počeli da podižu nove zasade. U poslednje dve godine, namera malinara bila je da, takođe, podignu nove zasade, ali loš sadni materijal i neadekvatna agrotehnika uticali su da dođe do smanjenja prinosa i sad im se masovno isušuju zasadi, što je i bila naša prognoza.
NNR: Postoji još jedan problem kod malinara. Tokom kupovine sadnica, kako kažu, zapravo im prodaju dve vrste malina i zbog toga imaju problem sa izvozom. Da li je to tačno?
N. Stefanović: Tako je. Dominantna sorta u našem kraju je sorta vilamet. To je američka sorta, introdukovana pre dvadesetak godina. Međutim, osim vilameta često im prodaju i američke sorte miker, polku i polanu koje kasnije rađaju. Naši hladnjačari to odmah uvide, pa ne žele da izvrše otkup.
NNR: Pčelari su se, takođe, žalili na gubitak velikog broja košnica nakon prethodne zime. Šta je prouzrokovalo taj gubitak?
N. Stefanović: Loše zazimljavanje, uticaj pčelinjeg krpelja i niz drugih faktora, takođe, su uticali na to da stanje pčelarstva i naših pčelinjih društava nije dobro ove godine. Jablanički okrug je poznat po izuzetno kvalitetnom medu. Međutim, poslednje tri godine su bile katastrofalne za pčelarsku proizvodnju. Prinosi su se kretali od 5 do 7 kilograma, što svakako nije zadovoljavajuće i veliko je pitanje kako če pčelari dočekati novu vegetacionu sezonu.
NNR: Zašto se to desilo u poslednje tri godine? Da li je možda bagremova paša bila loša?
N. Stefanović: U Jablaničkom okrugu dominantna je bagremova paša, za razliku od Vojvodine koja ima uljanu repicu i suncokret. Bude li podbacila svake godine, naši pčelari ne mogu da očekuju prinose, zato što se livadska paša što se tiče prinosa meda u poslednje vreme izuzetno loše pokazala.
NNR: Da li bagrem loše cveta zbog kišnih dana?
N. Stefanović: Zbog kišnih dana i hladnih noći. Noćne temperature bi trebalo da budu preko 18 stepeni i upravo zbog tih hladnih dana i dolazi do spuštanja sokova do korenovog sistema bagrema. Potrebno je da prođe neko vreme da bi se taj proces ponovo aktivirao, što utiče i na smanjenje lučenja nektara. Sve to dovodi do smanjenja prinosa.
NNR: Da li je tačno da je livadska paša loša zbog, kako tvrde stručnjaci, sve manjeg broja goveda i stajskog đubriva?
N. Stefanović: Tačno je. Međutim, resorno ministarstvo setom raznih subvencije utiče na to da se stočni fond uveća i poboljša, ne samo u našem kraju, već i na celoj teritoriji Srbije. Nadamo, se da će se stanje promeniti.
NNR: Kakva je procena Vaše službe za 2017. godinu?
N. Stefanović: Celokupna slika naše poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini neće biti ružičasta. Nadamo se da tako neće biti i sledeće godine i da će se to popraviti.
Antrfile
N. Stefanović: Poljoprivredna savetodavna stručna služba pokriva ceo Jablanički okrug i kao produžena ruka Ministarstva poljoprivrede, uvek nastojimo da naši poljoprivredni proizvođači dobiju blagovremene informacije iz svih grana poljoprivredne proizvodnje.
Razgovarala Ljiljana Stojanović
Priredila: Sanja S. Stevanović
Leave a Reply