Kako voleti svoj grad

LESKOVAC

Da bi se jedan grad voleo nije dovoljno da se čovek radi u njemu. Potrebno je da čovek i voli grad u kome se rodio. A da bi voleo svoj grad onaj ko se rodio u njemu mora o njemu da zna sve ili skoro sve, a pre svega – kako je grad u kome se rodio – nastao, odakle mu ime i koje sve vekove nosi na plećima kada je uspeo da opstane u vremenu.
Mora da zna kroz koje je sve srećne periode prolazio i koje nesreće pretrpeo. I da to nikad ne zaboravi. Samo tako se može voleti grad u koji smo se rodili i samo tako možemo biti ponosni na ovaj naš grad – ako znamo da je od Turaka oslobođen 11. decembra 1877, da je bombardovan 6.septembra 1944 godine od strane naših Saveznika na više puta ponovljeno traženje komandanta Glavnog štaba NOV Konstantina Koče
Popovića, da su partizani odmah po ulasku u Leskovac 11.oktobra 1944. godine masovno hapsili i zlikovački likvidirali najistaknutije građana Leskovca – “narodne izdajnike”, a potom, pod optužbom da se bave špekulantskim poslovima opljačkali zlato od industrijalaca, trgovaca i oterali ih na teške robije…..
Da bismo voleli grad u koji smo rođeni – moramo da znamo sve o njemu i da ne zaboravljamo! Da praštamo u ime Boga, ali da ne zaboravljamo zlo koje su nam učinili…
A da li je tako?!
Pokazalo se da veoma brzo zaboravljamo i praštamo ono što nam je učinjeno i to brže nego što pamtimo i što ne bismo smeli da to dozvolimo – da praštamo u ime Boga – DA! ali ne i da- zaboravimo!
Jer, nije ni ljudski, ni pošteno niti pravedno zbog onih čije su živote oduzeli, a mi ih i danas pamtimo i volimo! A desilo se da smo sva ona zla koja su nam se dogodila – bombardovanje i masovne likvidacije “narodnih izdajnika”, skoro preko noći stavili pod tepih vremena i decenijama pričali kako nikada nismo tako lepo živeli.. Da bi se jedan grad voleo nije dovoljno da se čovek rodi u njemu. Potrebno je da čovek voli svoj grad i uvek se pita – kako ćemo pamtiti sebe ako ne živimo zajedno mi i ovaj grad za koji kažemo da smo se rodili u njemu i da je naš!

Sava Dimitrijević

Sve priče Save Dimitrijevića o Leskovcu i Leskovčanima, možete pročitati u štampanom izdanju Nove Naše reči.