LESKOVAC
U oba časopisa uočio sam nekoliko naučnih radova na temu vladavina prava, ali nijedan stručni.To daje pravo, ali i obavezuje na konstataciju:Na temu „Vladavina prava u Srbiji na primeru MUP-a, fenomenološki aspekt“, ne postoji stručni rad.1Ta činjenica se kao ključni kamenčić uklapa u mozaik koji sastavljaju zloupotrebljena politička moć i politička korupcija. Da je to ispravno potvrđuju Milosavljević i Radosavljević:
U političkim naukama nije retko, reklo bi se čak da je čećše nego u drugim naukama, da se društveni značaj određenih problema i istraživanja negira, prećutkuje ili ignoriše pod uticajem politike.2
Da li je to slučaj sa narušenom vladavinom prava u Srbiji i unapređenom političkom korupcijom?
Oni koji o vladavini prava imaju saznanja, i kada bi se latili pera, posezali bi za naučnim formama. Mogao bi neko pomisliti: Eto, ima ko hoće da piše, ali o čemu? Zaključili bi: da imaju o čemu, oni bi pisali. Time su događaji dodatno prikriveni. Imajući u vidu upravo stanje u kome se nalazi vladavina prava, nerealno je očekivati da joj naučna misao dodeli pažnju koju zaslužuje. S tim u vezi pitam i ostavljam nauci da odgovori: Da li je dužna da se bori protiv političke korupcije?3Da je pitanje ispravno, dokazuje i Zekavica kada kaže:
Ključno je pitanje da li pravnici žele da budu posvećeni umnosti. Da li pravnici u svojoj težnji ka „naučnosti“ pravne nauke treba da prestanu da razmišljaju kao etičari i filozofi? Da li takva ambicija može i treba da oslobodi odgovornosti pravnike za stvaranje pogubnih zakona koji vode ka destrukciji jednog društva i negaciji umnosti?4
Kada je u pitanju naučna misao na temu političke korupcije i organizovanog kriminala, stanje je bitno drugačije. Sudeći po broju radova i naučnih događaja moglo bi se pomisliti da smo po tom pitanju brižni ipoprilično organizovani, kako to i dolikuje demokratskom društvu. Naučnu misao o političkoj korupciji dopunjuju i oni koji nemaju reference da to čine. Mnogi bi da u vezi sa njom kažu šta znaju, izjave što misle, saopšte štogod (zanimljivog), jer će baš to biti od krucijalnog značaja. Izneti stavovi kreću se u rasponu od apsolutne štetnostido korisnosti.Priličan je broj i onih koji imaju ličnu formulu za borbu protiv nje i koji precizno znaju šta je uzrokuje. Samo još da to čujemo i vascela će korupcija sa lica zemlje Srbije nestati. Ali, kakav smo mi narod, prvo što malo ko umne ljude sluša, a i kad ih lepo saslušamo, mi sve to još lepše zaboravimo i dalje radimo po svome, jer ko drugi zna bolje od nas? Niko. Tako sve izrečeno i predloženo ostane neostvareno.
Lično osećam da smo, kao ostrvo morem, okruženi mudrim, učenim i zvaničnim mislima, izjavama, stavovima – o korupciji. Toliko ih je da čovek ne zna kojoj bi pre posvetio pažnju. U tom moru umnosti, posebno su zanimljivi stavovi zvaničnika MUP-a. Da vidimo šta je zvanično o korupciji rečeno.
„Nulta tolerancija na korupciju“ naslov je pod kojim je MUP 28.5.2013. godine objavio vest o održanom naučnom skup „Suprotstavljanje organizovanom kriminalu, pravni okvir, međunarodni standardi i procedure“.Prisustvovali su mu domaći i inostrani eminentni stručnjaci u oblasti pravne, kriminalističke, bezbednosne i policijske teorije i prakse u organizaciji Kriminalističko policijske akademije i Fondacije Hans Zajdel, u hotelu „Omorika“ na Tari. Skup je otvorio državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije mr Vladimir Božović te je istakao značaj organizovanja naučnostručnih skupova o suzbijanju organizovanog kriminala, korupciji i terorizmu.Jedan od najvažnijih ciljeva naše Vlade –istakao je u svom govoru Božović – jeste snažna i odlučna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Državna politika koju vodi Vlada Republike Srbije, orijentisana je na bezuslovnu borbu protiv organizovanog kriminala i promovisanja principa nulte tolerancije na korupciju.5 Državni sekretar Božović nije propustio da izlaganje upotpuni i značajem načela vladavine prava u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.6
Da li je obraćanje Božovića naučni ili politički stav, ili miks to dvoje? Ako je to mišljenje i „eminentnih stručnjaka u oblasti pravne, kriminalističke, bezbednosne i policijske teorije i prakse“, onda je bolje da se ne izjašnjavaju. Ovde bi se moglo postaviti i pitanje da li nauka i oni koji u njeno ime govore uopšte znaju kakvo je stanje organizovanog kriminaliteta, a posebno kako se u praksi sprovodi „nulta tolerancija na korupciju“?
Ne samo naučno, nego uopšte životno pravilo je da ako nešto ne znaš, ako nisi pouzdano utvrdio, onda se o tome ne izjašnjavaš. Ako pak moraš nešto da kažeš, onda kao političar, kažeš nešto, a ne kažeš ništa.
Čekajte, čekajte malo. Niste vi jedni, i mi imamo neko pravo,oglasila se Vedeta7 i nastavila:Pravilo po kome se moja branša vlada malo je drugačije, ono glasi:Što se god više politička korupcija razvija, javno treba govoriti da se suzbija. Što je god više razbuktavamo, da smo rešeni da se protiv nje odlučno borimo i iskorenimo je. Što je god više štitimo,da se i za njen najblaži oblik primenjuju najstrože represivne mere.Oni koji to slušaju, a ne znaju, poverovaće i biće nam zahvalni. A onda učiniti sve da istina o političkoj korupciji ne stigne u javnost. Njeno mesto popuniti redovnim aktivnostima na planu suzbijanja kriminaliteta, glorifikovati ih i medijski maksimalno eksploatisati.
. . .
(Nastaviće se)
Leave a Reply