Kako je jedna ceduljica srušila MUP (26): Kako je Hrkalović napredovala u službi

LESKOVAC

Napredovanje u službi kao vid podizanja profesionalnog kapaciteta MUP-a odvijalo se po dvostrukom sistemu. Jedan je karijerni razvoj zasnovan na dokazanim radnim sposobnostima i ostvarenim rezultatima. Drugi je zasnovan na zavičajnim i kumovskim vezamaili ličnim poznanstvima. Najgore je bilo napredovanje onih koji to ničim pozitivnim nisu zaslužili. Njih je podobnim učinila poslušnost i nezainteresovanost za posao. Poslednjih godina u MUP-u je vidno postavljanje neadekvatnih kadrova po čitavoj dubini organizacionih jedinica. Dovedeni su ljudi najrazličitijih profila obrazovanja, uglavnom srednjoškolci. Njihova odlika je da „blage veze sa policijom nemaju“, ali sa vladajućom strankom imaju. Kao deo nekog projekta, za par godina pribavljali su fakultetske diplome i zaposeli odgovorna radna mesta čijim zahtevima ni izbliza ne mogu da odgovore.

Primer nad svim primerima je javnosti opšte poznata gospođa Dijana Hrkalović koja je sa samo šest meseci prethodnog radnog staža u BIA-i postala sekretar UKP-a. Kakvo je to radno mesto i koji je njen zadatak u MUP-u? Što se tiče samog radnog mesta, sve je potpuno jasno. Ono nije rukovodeće već izvršilačko. Znači, ne može nikome osim kafe kuvaricama i sekretaricama da izdaje naloge. Uz to, nema nikakva operativna, policijska ni bilo koja druga izvršna ovlašćenja. Jednostavno,samo administrativna zaduženja.

Međutim, ona je raspolagala neviđenom moći koju je očigledno odnekud crpela. Primena takve moći je pogazila sve policijske vrednosti, standarde i običajedo te mere da su se policajci zgražavali, neverujući da se tako nešto dešava.Njen zadatak u MUP-u, imajući u vidu navedene činjenice, nikako nije mogao biti zakonit. Šta joj je tačno bio zadatak, možemo da pretpostavljamo sa velikim stepenom izvesnosti, ali je od toga mnogo važnije znatičija je to bila zamisao i po čijem nalogu je postupala.
. . .
Nauka nije poklonila posebnu pažnju reformama. Ipak, posvećen joj je naučni rad Svetlane Ristović „Reforma policije zasnovana na strateškim osnovama – osvrt na Predlog Strategije razvoja Ministarstva unutrašnjih poslova 2018-2023.“ U uvodu autor kaže: „Srpska policija sprovodi veoma složen i dugotrajan reformski proces koji ima za cilj stvaranje depolitizovane, decentralizovane, demokratske i profesionalne službe. MUP teži uspostavljanju i zaštiti društva u kome su pojedinac i njegova imovina sigurni, na osnovu vladavine prava. Cilj je stvaranje profesionalne, depolitizovane i efikasne institucije, podvrgnute demokratskoj spoljnoj kontroli i nadzoru, koja građanima pruža visokokvalitetne usluge i koja odgovara potrebama i zahtevima demokratskog preobražaja i razvoja Republike Srbije“.

Bez da ulazimo u dublju raspravu, na sva tri navedena stava moramo reći: Ne! Pojedinačno to glasi ovako: Ne, srpska policija ne sprovodi „reformski proces koji ima za cilj stvaranje depolitizovane, decentralizovane, demokratske i profesionalne službe“. Ne, MUP ne teži „uspostavljanju i zaštiti društva u kome su pojedinac i njegova imovina sigurni, na osnovu vladavine prava.“ Ne, cilj nije „stvaranje profesionalne, depolitizovane i efikasne institucije, podvrgnute demokratskoj spoljnoj kontroli i nadzoru, koja građanima pruža visokokvalitetne usluge i koja odgovara potrebama i zahtevima demokratskog preobražaja i razvoja Republike Srbije“.

Lista reformatora nije iscrpljena. Videvši da se decenijama mučimo sa reformom policije, ponudila se „Vedeta“ da pomogne. I dok smo se mi, po običaju, snebivali, ona je stvari uzela u svoje ruke.

Sad izvinite, neće baš sve biti u skladu sa vladavinom prava, ali reformisaću MUP sto odsto. Dajte mi samo malo vremena, nigde ne žurimo. Trudiću se da to i ne osetite, sve dok ne bude kasno. Onda, od stramote to sebi nećete moći da priznate. Videćete, bićete mi još i zahvalni jer sam vam okončala tu reformu policije. Bar na to više da ne mislite… A, da, rešiću vam i još jedan gorući problem.Pogađate? Vladavinu prava. I nju ću da okončam, šta će nam? Vidite i sami da vam je više smetala nego pomagala. Sada ćete bar biti načisto, glava da vas ne boli. Samo me slušajte, a ja ću svakog bombonama nagraditi.

Da je „neophodna reforma policije“ nije propustio da kaže ni Vladimir Božović u svojstvu državnog sekretara u MUP-u. To je učinio 9.4.2014. godine. Rekli bismo u vreme kada je morala biti okončana. Tom prilikom pridružila mu se i šefica odeljenja za Srbiju u Generalnom direktoratu za proširenje EK Miriam Feram, sa kojom je razgovarao o važnosti reforme policije. „Na sastanku je istaknuto i da su prioriteti rada MUP-a borba protiv narkomanije i korupcije, sa jasno izgrađenim elementima jačanja mehanizama unutrašnje kontrole policije.“ Odlično je procenjeno gde su mogućnosti za vršenje krivičnih dela. Međutim, to je bilo poznato i potencijalnim izvršiocima krivičnih dela, oni nisu propustili priliku koja im se ukazala.Ostaje gorak ukus da MUP nije odgovorio ni na jedan od tri navedena prioriteta.

Da vidimo kako je sprovedena borba protiv korupcije na primeru javnih nabavki, pomoći će nam Toplički centar za demokratiju i ljudska prava. Na osnovu istraživanja sto najvećih javnih nabavki u 2019. godini, čija je ukupna vrednost 3,8 milijardi evra, utvrdili su da je u 72 predmeta bio samo jedan ponuđač.„Koristeći netransparentost kao neprobojni štit za aranžmane koji su u njenom, a ne u interesu građana Srbije, politička oligarhija kreira sistem koji generiše poslovne i političke monopole, opstruira slobodno tržište i etablira model koruptivnog fatalizma koji se nameće kao neminovnost i jedina moguća realnost. Najveći poslovi u Srbiji rezervisani su isključivo za najveće biznis partnere samog vrha vlasti“

Dodajem još nekoliko aktuelnih primera. Vlast je nabavku medicinske opreme u vreme početka pandemije Kovid-19 proglasila za tajnu. Koliko god to bilo u suprotnosti sa osnovnim načelima vladavine prava, mogli bismo i da prihvatimo takvu odluku. Međutim, vlast je za tajnu proglasila i javnu nabavku spomenika Stefanu Nemanji, što je neverovatno. Tako da smo se našli na samo jedan korak od odluke kojom vlast proglašava vladavinu prava tajnom! Javnost je ostala uskraćena za podatke o mnogim javnim nabavkama.

MUP ni u jednom slučaju spornih i značajnih javnih nabavki nije obavestio javnost o rezultatima. Možda jer nije ni bilo kontrola, pa su rezultati izostali?

Nije ni ministar 2017. godine propustio priliku da objasni kako stoje stvari sa reformom policije. Za to je iskoristio predstavljanje priručnika „Policijsko-obaveštajni model“ i dokumenta „Strateška procena javne bezbednosti“. Tom prilikom rekao je „da je MUP pokrenuo sveobuhvatne reforme koje će povećati efikasnost policije“. Verovatno ni sam nije bio svestan koliko je u pravu. Efikasnost policije vidimo i u navedenim predmetima iz 2020. godine, te joj posvećujem pažnju.

(Nastaviće se)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*