LESKOVAC
Jedino što se treba odupreti zloupotrebi policije kojoj se neretko teži, ali i neretko postiže doziranim i prilagođenim informacijama. Kada nema pravih, policija postupa po bilo kakvim pa i doziranim informacijama. To je prilika da se ko može okoristi, ko nešto zna, on bi da time profitira koliko može, sedeći na dve stolice. Za svaki slučaj bilo je dobro u dobrim odnosima sa policijom biti, nikada se ne zna kada nam može zatrebati.
Drugi krug izbora za predsednika države se približava, vreme nam curi, grozničavo se traže dokazi protiv opozicionog kandidata. Akcija se mora privesti kraju. Završni udarac biće sinhronizovano privođenje najsumnjivijih – svih pet čistačica osnovne škole. U tom cilju izrađuje se poseban plan dejstva, planiraju se potrebna materijalno-tehnička sredstva i ljudski resursi. Inkriminisana lokacija je osnovna škola. Sve čistačice će biti prepadnute na licu mesta. Svaka će biti posebno privedena, svaka će biti posebno kriminalistički obrađena. Kolona policijskih vozila i krem kriminalističke policije obavljaju svoj zadatak perfektno.
Ja nisam imao čast da budem učesnik u tako važnoj policijskoj akciji. Nju je vodio lično rukovodilac. Uostalom, kao i celu akciju „Metla.“ Kriminalistička policija bila je na domak tako željenih dokaza, ali iz nekih razloga nije ih našla. Drugi krug izbora za predsednika Republike stigao je brzo i sve je prekinuo.
Pitam se da li neka od spremačica ima spisateljski dar? Da ima, mogla bi da sastavi memoarsko delo sa naslovom „Kako smo hapšene“, ili teorijski rad na temu „Mesto, uloga i uticaj rukovaoca službenom metlom na drugi krug izbora za predsednika Republike Srbije 2012. godine.“
Iako su izbori prošli, iako je izabran novi predsednik Republike, iako je stari „predsednik“ krajnje džentlmenski priznao izbornu pobedu svom protivniku („Videćemo se u nekom drugom filmu.“), mi i dalje radimo. I dalje tražimo dokaze protiv predsedničkog kandidata gospodina Nikolića, ali sada i protiv predsednika Republike. Šta li time želimo da postignemo, pitam se! Niko da nam javi da je svemu kraj, ili možda početak. Malo po malo ipak se došlo do delimičnog scenarija krađe glasačkih listića u kojem je jedan policajac imao, ili navodno imao, značajnu ulogu.
Važnost provere, a posebno ekstremna važnost predmeta, uslovila je da se u obavljanje razgovora sa potencijalno osumnjičenim kolegom lično uključim. Kolega iz jedne od brojnih beogradskih stanica bio je u neformalnom svojstvu lica koje je imalo veze sa pronađenim glasačkim listićima, pa je time pomogao gospodinu Nikoliću da na izborima pobedi. Nakon početnog formalnog ispitivanja i utvrđivanja nekih nespornih veza koje bi kolega mogao da ima sa sudbonosnim džakom sa glasačkim listićima, nije mu bilo jasno ni za šta se ispituje, a naročito za šta se sumnjiči. Imajući u vidu činjenicu da je tada gospodin Nikolić postao predsednik Srbije, sve je to delovalo pomalo tragikomično. Kolega celu situaciju prihvata začuđujuće mirno. Izgleda da se više ja čudim njegovom položaju nego on. Razgovor je bio takav da je više on nas ispitivao nego mi njega, jer na skoro svako pitanje, on je nas o tome pitao. Kako ništa nisam mogao da saznam, dobijam odlučnu komandu – da se malo pritisne! Poznato je koliko volim takve „principijelne“, „neutralne“ i iznad svega zakonite naloge. Šta reći o meri „pritisnuti“? Rezultatkoji se od takve mere očekivao trebao je valjda da poništi izbor gospodina Nikolića za predsednika Srbije, ili šta drugo!? Da vrati točak istorije par dana unazad? Potpuno besmislene provere i sumnje koje sve i da ih dokažemo, mogu da posluže jedino ničemu. Da budu deo izveštaja za tužilačku arhivu i ništa drugo. Sa takvim nalogom postupam po pravilu službe. Ako u njemu postoji mera „pritisnuti“, primeniću je. Kako ne postoji, naći ću drugo rešenje, neko najsličnije. Kada je šou, neka je Mapet šou. Sa maksimalnom dozom ozbiljnosti i profesionalizma obraćam se osumnjičenom kolegi rečima:
–Vi ste osumnjičeni da ste svojom radnjom pomogli gospodinu Nikoliću da postane predsednik Srbije!
–Stvarno?Ja? – sav nasmejan kaže kolega u maloj neverici, ali prihvata nametnutu ulogu i pita – A jel’ Toma to zna?
–Ne znam da li zna, ali Vi ste sa njim u vezi pa mu to sami recite – i dalje sam maksimalno ozbiljan.
Ne vredi, neće kolega da na to pristane:
–Molim vas da mu vi kažete da sam mu od srca pomogao. A kako sam mu to pomogao?Šta treba da priznam?
Nedam se ni ja, ozbiljno tražim da sam sve prizna. Kolega odgovara da traži suočenje sa svojim saučesnikom predsednikom Srbije:
–Ne može– kažem, ali kolega insistira.
–Pitajte bar Tomu za mene, neka kaže kakav sam čovek.
Tada je smeh obuzeo i njega i mene ijoš jednog prisutnog kolegu. Siti se ismejasmo. Bio mi je to jedan od dražih trenutaka za ceo radni staž. Ko zna dokle bismo se mi dogovarali ko će Tomi da javi da se nije uključila i kolegina supruga. Time je Mapet šou bio kompletiran. Prekinula nas je očigledno ne znajući kakvu poziciju njen muž ima kod novog predsednika Srbije:
–Jel’ gotovo to vaše rešavanje kriminala?Treba da idemo na slavu – žena očito neupućena u rolu svog muža prekida teško ispitivanje i grubo nas onemogućava da rešimo misteriju izbora predsednika.
–Samo da rešimo izbor predsednika Srbije – odgovara joj suprug.
–Ljudi nas čekaju na slavi, rešićete predsednika drugi put – zna žena da je red da se na slavu kod domaćina ne kasni i od toga ne odstupa. Nikakav predsednik Srbije u tome je neće omesti.
Tako i bi. Obojica smo se povinovali njenom zahtevu. Šta sada da radim? Niti sam šta novo saznao, niti sam kolegu pritisnuo (ako se pritisak smehom ne računa), niti se dogovorismo ko će Tomi da javi. Ispitivanog kolegu ne znam da li da hapsim, da li da ga predložim za odlikovanje, da li da sačekam da Toma lično dođe da ga spasi, da li da nastavim sa teškim ispitivanjem? Imao sam važnija posla od rešavanja misterije pod šifrovanim nazivom akcija „Metla“, kolega osumnjičeni i njegova supruga takođe, te smo se rastali. Osumnjičeni kolega ode. Nije ga spasio pajtaš kojeg je na vlast doveo – predsednik Republike Srbije, ali ga je rođena žena spasila. Tek izabrani predsednik Republike nije urgirao za čoveka koji mu je pomogao da to postane, a baš sam bio rad da mu izađem u susret. Znači li to da će nam novi predsednik biti drugačiji od ostalih, da će mu urgiranja i uticaji na krivične predmete biti strani, upravo onako kako je to izjavljivao u predizbornoj kampanji? Ili će se Mapet šou nastaviti?
(Nastaviće se)
Leave a Reply