Iskustva suseda: Bugarska ekonomija pre i posle ulaska u EU

 

SOFIJA

Jasna je i vidljiva razlika u pozitivnom smislu u privrednom razvoju Bugarske pre i posle ulaska u EU, rekla je Olga Aleksandrova Čutenska, zamenica predsednika bugarske Trgovinsko-industrijske komore, u razgovoru za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress i Novu Našu reč. Po njenim rečima,  to se vidi kroz više primera.

-Ako uzmemo najglavniji pokazatalj vezan za bruto domaći prouzvod po glavi stanovnika, već u predpristupnom periodu Bugarska je dostigla 27% prosečnog nivoa EU. Kada je primljena u EU, 2007. godine dostigli smo 40%, a danas već 48 % BDP po glavi stanovništva u odnosu na prosečni nivo za EU,- objasnila je Aleksandrova Čutenska.

– Stvarno može da se vidi da beležimo rast dohodaka, ekonomski rast, tako da  članstvo Bugarske ima svoju vidljivu korist,- ukazuje ona.

EU finansira u Bugarskoj različite aktivnosti preko evropskih fondova i upravo ti transferi i doznake, koje dolaze iz EU,  prema različitim istraživanjima, dovodi do pozitivnih rezultata.

-Bugarska dobijajući ta sredstva od 2007.-2015. godine,  garantuje 9% veći BDP, oko 5% nižu

nezaposlenost i oko 4% veću zaposlenost. Ne smemo da zaboravimo jednu od najvećih koristi za bugarske firme, a to je olakšana trgovina, pristup velikom tržištu EU, naš izvoz koji se povećava brzim tempom nakon pristupanja. Iako je u 2008. i 2009.godine u svetskim razmerama  bila velika kriza, i pored toga kod nas je to bilo ublaženo zbog pristupanja Bugarske  2007. godine – podvukla je Aleksandrova Čutenska

–  Naš izvoz od oko 13 milijardi evra u 2006. povećao se na 23 milijarde evra u prošloj i pretprošloj godini. Na sledećem mestu je dotok stranih investicija u bugarsku privredu koji se povećao. Krajem 2016. godine se procenjuje na oko 40 milijardi evra. Samo u godini pristupanja EU je iznosio 9 milijardi i to je rekordan iznos stranih investicija,- obasnila je ona.

Kaže i da je  Trgovinsko-industrijska komora, čiji je zamenik direktora,  jedna  od onih organizacija koja brani članstvo u EU, proširenje evrointegracija.

– Kod nas čak i pre pristupanja EU i trgovinskoj komori je postojao 2000. godine evroklub. To mesto gde se sastaju različiti ambasadori, razmenjuju se iskustva vezana za članstvo u EU, diskutuje se oko koristi prioriteta svih zemalja EU, – rekla je Aleksandrova Čutenska i dodala da “to što podržavamo evrointegracije ne znači da ne kritikujemo neke stvari koje smo već primetili, koje se mogu svakako poboljšati”.

• ŠTA ZABRINJAVA BUGARSKE FIRME?

Bugarske firme, kaže,  najviše zabrinjava postojeće administrativno opterećenje.

– Mi vidimo da se još uvek u Evropi ne ulažu napori da se smanji to opterećenje. Previše je
regulativa, uredbi, naredbi. To je s jedne strane dobro, ali firme su previše opterećene. Ove javne konsultacije koje se događaju u toku izmene zakonodavstva,  one ne mogu da prate sve one zakonske promene i da ih uzimaju u obzir u svojem poslovanju,- objašnjava Aleksandrova Čutenska.

Kaže da je “još jedna okolnost”  koju su u komori  primetili u okviru evrointegracija i članstva Bugarske  u EU vezana za unifikovanje poreskog zakonodavstva.
-Bugarska je jedna od zemalja u kojoj postoje niski porezi i po nama to izjednačavanje poreza, ako se prihvati u okviru EU trebalo bi da bude u smeru nižih poreza, a ne ka onome što imaju vodeće ekonomije, kao što su Francuska ili Nemačka, koje imaju znatno više poreze, – objasila je  Aleksandrova Čutenska i dodala da se “u celini ekonomska situacija u  Bugarskoj je više nego pozitivna zbog članstva u EU”.

Kaže i da se u Bugarskoj bolje živi od kada je član EU.

-Na to je da odgovor sama ekonomija koja proizvodi mnogo više, ali i same plate. Ako pogledamo statistiku, od 2007. do danas imamo svake godine rast od 6-7 % prosečne plate. Naravno,  još nismo dostigli  nivoe prosečnih plata EU, ali,  stvar je u tome da sama ekonomija bi trebala da proizvodi više da bi se povećavao dohodak stanovništva,- objasnila je Aleksandrova Čutenska .

Bugarska  izvozi najviše u  Nemačku, Italiju, Grčku i Rumuniju.

Aleksandrova Čutenska kaže da su ove zemlje osnovni trgovinski partneri, a da su u toj grupi i Francuska, Španija i Belgija.

-U izvozu preovlađuje roba koja je sa nižim stepenom prerade. Uz pomoć evropskih fondova bugarske firme bi trebalo da se usmere na povećanje sopstvenog  inovacionog kapaciteta, da bi mogli da izvoze proizvod sa većom dodatom vrednošću, dakle prerađen proizvod na kojim će više profitirati, smatra ona.

Bugarska najviše uvozi iz Nemačke i Rusije.

-Taj uvoz iz Rusije je vezan za to što je Bugarska zavisna od goriva, dakle nafte iz Ruske federacije. Kina je takođe među našim vodećim trgovinskim partnerima, što je razumljivo s obzirom na ogromne količine koje se uvoze. Italija i Turska su takođe među osnovnim partnerima kada se govori o uvozu. Iz država poput Italije, Turske ili Nemačke mnoge bugarske firme uvoze sirovine, ovde je prerađuju i opet izvoze tamo,- objašnjava Aleksandrova Čutenska.

U Bugarskoj su , kaže, najrazvijenije  usluge u koje  uključuju i trgovinu i turizam.

-To je oko 68% BDP. Inače, kada se govori samo o industriji, najrazvijenija je prehrambena, proizvodnja auto-delova, hemijska industrija, farmaceutska industrija, kao i tekstilna. To su
vodeće grane bugarske industriji,-  dodala je Aleksandrova Čutenska.

• PRIVATIZACIJA U BUGARSKOJ

Na pitanje šta se dešava sa nekadašnjim socijalističkim preduzećima, da li su privatizovana, ko ih je privatizovao i šta se dešava sa restitucijom, Aleksandrova Čutenska kaže da će “za Srbiju možda biti zanimljivo kako je sve počelo oko privatizacije”.

– Državna privredna velika preduzeća objedinjenja su podeljena na odvojene fabrike, odnosno odvojene delove. Na taj način u velikoj meri je srušena tehnološka povezanost tih preduzeća i fabrika. U krajnjoj liniji,  to je dovelo do pogoršanja njihovog finansijskog stanja i ona su, na taj način, u velikoj meri otkupljena po mnogo manjoj ceni nego što su zaista koštala. Drugi nepovoljni momenat u celom procesu privatizacije kod nas je tzv. masovna prisovna privatizacija kod koje su vlasnici ili suvlasnici različitih preduzeća postali ljudi koji nisu imali čak ni jedan lev uložen u ta preduzeća. Stvoreni su fondovi čiji je zadatak bio da upravlja ovim udelima različitih ljudi u tim preduzećima, s tim da je posle toga došlo do jednog procesa
ukrupnjavanja te svojine. Sami fondovi počeli su otkupljivati te udele, čak i kada je jedno preduzeće bilo u vlasništvu različitih fondova, postajalo je vlasništvo samo jednog fonda. Zajedno sa tim Bugarska je izgubila garantovano tržište koje je imala u okviru socijalističkog režima i dovelo je toga da su mnoga takva preduzeća počela da faliraju. Taj njihov bankrot bio je svojevrsno sito, vitalnija preduzeća su opstala jer su mogla da realizuju svoj proizvod, ali većina je bankrotirala,- objašnjava  Aleksandrova Čutenska.

-Dakle, ’96. godine tim procesom je počelo i bankrotstvo samih banaka, jer sama preduzeća nisu mogla otplaćivati kredite. Od ’97.godine, uvođenjem takozvanog valutnog borda, možemo reći da je taj prelazak od planske ka tržišnoj ekonomiji završen,- dodala je ona.

Uvođenjem valutnog borda došlo je stabilizacije ekonomije, bugarski lev je vezan za nemačku marku, a zatim i za evro i usled svega toga počeo je da dolazi strani kapitali i u krajnjoj liniji došlo je do zaista ekonomske i finansijske stabilizacije zemlje, kaže  Aleksandrova Čutenska.

-Trenutno, opet smo u tom valutnom bordu i mišljenje trgovinsko-industrijske komore je da moramo sačuvati uslove valutnog borda do ulaska u evro zonu. Time bi se garantovala
stabilnost ekonomskog okruženja. Valutne rezerve trenutno imaju pokriće od 160% tog valutnog borda, odnosno 47 milijardi leva,- dodala je ona.

• . . . I RESTITUCIJA

Kada je o  restituciji reč,  Bugarska, kaže,  ima negativna iskustva i posledice.

-Proces povratak imovine,  koja je nakon Drugog svetskog rata bila nacionalizovana,  je protekao prilično sporo. Imamo čak postupke u Evropskom sudu za ljudska prava gde je Bugarska osuđivana zbog predugog sudskog postupka ili neispunjenja donetih administrativnih
rešenja. Sama ta restitucija dovela je do jednog procesa, dakle ljudima je vraćano zemljište, ali oni tu zemlju nisu mogli da obrađuju ili je nisu želeli obrađivati. To je već prošlost, ali je bilo tako.
Mi danas patimo zbog toga, ali to je značilo previše neobrađenog zemljišta na teritoriji Bugarske, niža efikasnost u poljoprivredi, tako da je naša zemlja koja je bila izvoznik poljoprivrednih proizvoda, počela da uvozi te proizvode,- objasnila je Aleksandrova Čutenska.

Ona kaže i da je “jedina grana” u kojoj se vidi pozitivan trend “koji se nastavlja”, uzgoj žitarica.

-I trenutno je veliki deo evopskih subvencija tu usmeren,- obajšnjava.

Da je, za razliku od vremena pre ulaska u Bugarske u EU, sada u toj zemlji skoro svo zemljište obrađeno primećuje i putnik koji dođe u tu zemlju.

Aleksandrova Čutenska kaže da se primećuje da se,  odnosu na 10-15 godina unazad, obradivo zemljište povećava.

-Ono što je zanimljivo, mi smo na vodećem, trećem mestu, u izvozu suncokreta, a takođe i u izvozu pšenice. Bugarska je mala zemlja, ali je među 15 najvećih izvoznika pšenice,- objašnjava ona.

Na pitanje ko su vlasnici proizvodnih preduzeća u Bugarskoj, kaže da ih ima iz te zemlje, ali i sa strane.

-Odnos se stalno menja. Iz drugih država najviše investicija u Bugarsku dolazi iz Holandije koja
je takva zona sa olakšanim zakonodavstvom u pogledu poreskog zakonodavstva i to je jedan od razloga. Austrija, Nemačka, Italija i Francuska su jedne od najvećih investitora,- objašnjava  Aleksandrova Čutenska.

• PRIVREDNA SARADNJA SA SRBIJOM 

Na pitanje kakva je  privredna saradnja sa Srbijom kaže da je ” trenutno saradnja  regulisana na bazi prevremenog trgovinskog sporazuma  između EU i Srbije”.

-Analiza naših bilateralnih odnosa pokazuje da,  što se tiče izvoza,  preovlađuju sirovine i materijali sa nižim stepenom prerađenosti, na prvim mestima su električna energija,  koju Bugarska izvozi u Srbiju, rafinisani bakar, kao i proizvodi farmaceutske industrije – lekovi, i hemijske industrije,- kaže  Aleksandrova Čutenska.

– Kada govorimo u uvozu iz Srbije u Bugarsku, na prvom mestu su opet sirovine i naftni proizvodi,- dodala je ona.

Smatra da “u celini gledano postoji veliki potencijal u pogledu razvoja bilateralnih odnosa, jer jedino Srbija i Makedonija od naših suseda nisu u top 10 država u koje uvozimo ili izvozimo. Pre tri godine, na poslovnom forumu u Bugarskoj povodom zvanične posete predsednika Srbije Tomislava Nikolića Bugarskoj, postojao je rekordan interes od strane bugarskih firmi jer je 120
kompanija prisustvovalo na tom poslovnom forumu. Predesnici Srbije i Bugarske su otvorili taj forum. To je jedan od malog broja poslovnih foruma kada smo imali zaista punu dvoranu i nije bilo mesta za još firmi,- prenela nam je Aleksandrova Čutenska.

-U celini gledano, trenutno okviri međusobne razmene između Bugarske i Srbije  iznose oko 600-800 miliona evra godišnje,- rekla je zamenik predsednika bugarske Trgovinsko-industrijske komore Olga Aleksandrova Čutenska.

Ljiljana Stojanović

 

Ovaj intervju je nastao zahvaljujući projektu Delegacije Evropske unije “Medijske posete Evropskoj uniji” koji finansira finansira Delegacija EU, a realizuje Britanski savet.