LESKOVAC
Trodnevni naučni skup na temu „Bugarska okupacija juga Srbije u Prvom svetskom ratu“ održan je u Surdulici i Leskovcu. Brojni učesnici, njih 43, pokušali su da doprinesu stvaranju jasnije slike o dešavanjima na jugu Srbije u periodu 1915. – 1918., kada je ova teritorija nakon povlačenja srpske vojske bila pod bugarskom okupacijom. Taj period do sada nije dovoljno istoriografski istražen i publikovan. Razlog za ovo je, po rečima istoričara Dejana Antića sa Filozofskog fakulteta u Nišu, greška kralja Aleksandra i srpske intelektualne elite onog doba koja je stvaranjem Jugoslavije kao države Južnih Slovena žrtvovala srpski nacionalni identitet. Ideja je bila da se u tu državu vremenom uključe i Bugari, pa se zarad poboljšanja međudržavnih odnosa ćutalo o stradanjima stanovništva juga Srbije, gde su u tom periodu i čitava sela ostajala bez živih stanovnika, koji su ili pobijeni ili internirani u Bugarsku. Primer za to je selo Uševce kod Vranja, gde su Bugari 20. oktobra 1915. likvidirali 130 stanovnika, a ostale su samo dve romske porodice. Takođe, srpska istoriografija je i posle 1945. godine potpuno promenila svoj pravac istraživanja i interesovanja, kada smo ponovo mi Srbi žrtvovali svoj nacionalni interes zarad bratsva i jedinstva, koje nas je skupo koštalo, jer smo morali da godinama ćutimo o tome da smo stradali i da smo velike žrtve politike velikih sila na Balkanu i jugoistočnoj Evropi.
O čemu se govorilo na skupu
Antić kaže da se na skupu govorilo o okupaciji sa više aspekata. Prvenstveno o zločinu i teroru Bugara na prostorima leskovačkog, vranjskog, niškog, pirotskog i topličkog kraja. Teme su bile metodi ubijanja srpskog naroda, načini hapšenja, deportovanja na teritoriju Surdulice gde su neki likvidirani, a većina internirana na prostore ondašnje Kraljevine Bugarske. Bilo je govora i o reakciji srpskog stanivništva na teror, pokušajima stanovništva da se odupre, a nešto malo je bilo priče i o Topličko-jablaničkom ustanku, na šta će akcenat biti stavljen 2017. kada je stogodišnjica tog ustanka.
Jedan od zaključaka je da je potrebno i neophodno vratiti crkvene relikvije, dokumenta, arhivsku građu, bibliotečke fondove i druga kulturna i materijalna dobra koja su za vreme okupacije odneta sa ovih teritorija i čuvaju se negde u arhivima Bugraske ili čak i nekim privatnim fondovima.
Problemi i nedostaci
Bilo je problema i tehničkih nedostataka s kojima su se istraživači susretali, te se zbog toga i u samim zaključcima skupa traži i moli da se srpskim istraživačima omogući pristup bugarskim, austrijskim i mađarskim arhivima. Nedostatak ovog skupa je i što nije bilo kolega iz Bugarske, jer je za kompletniju priču o bugarskoj okupaciji potrebno saznati šta misli druga strana i imati eventalnu diskusiju sa njima na ovu temu.
„Mi smo poslali poziv kolegama u Bugarsku, nije bilo odgovora, sem najave da će jedna koleginica doći, a koja se, na kraju, ipak nije pojavila. Inače, njihova istorijska građa nam je zvanično i formalno dostupna, ali to šta će vam oni doneti, šta možete da pregledate, a šta ne možete, se radi selektivno. Bilo je nekih istraživanja i korišćenja njihove građe, radile su to kolege iz Instituta za savremenu istoriju su uglavnom istraživali ove kasnije periode posle Prvog svetskog rata. Ovo je, ipak jedno teško pitanje, koje opterećuje odnose dvaju zemalja, srpsku i bugarsku nauku, tako da još uvek postoji taj problem…“ rekao je Dejan Antić.
Brojke
Po podacima Arčibalda Rajsa i Vilijama Drajtona koji su se bavili stradanjima stanovništva na teritoriji Balkana za vreme Prvog svetskog rata, u to vreme je kroz Surdulicu prošlo oko 150 – 180.000 ljudi koje su bugarske okupacione vlasti internirale u Bugarsku, a oko 10.000 – 15.000 njih je umrlo u logoru u samoj Surdulici. Radilo se o ljudima iz Leskovca, Vranja, Niša, Gnjilana… koji nisu hteli da se odreknu svog imena i svog nacionalnog identiteta.
U Surdulici postoji spomen-kosturnica, kao živi dokaz da je na tim prostorima stradalo toliko ljudi. Surdulički odbor je počeo njenu gradnju 1922. godine, a otvorio ju je 1924. kralj Aleksandar Karađorđević u prisustvu kraljice Marije i patrijarha srpske pravoslavne crkve Dimitrija. 1941., kada su Bugari ponovo okupirali ove krajeve spomen kosturnica je ponovo uništena, da bi 2004. Surduličani uz pomoć Eparhije Vranjske i Srpske Pravoslavne Crkve ponovo obnovili. Zbog toga je Surdulica i odabrana za mesto gde će skup otvoriti, a mesto otvaranja će biti upravo spomen-kosturnica.
Skup su organizovali Narodni muzej Leskovac, Srpska Pravoslavna Crkva – Eparhija Vranjska, Institut za savremenu istoriju Beograd i Filozofski fakultet iz Niša. Radovi sa ovog skupa biće objavljeni u „Leskovačkom zborniku“, prirediće se i izložba, kao i publikacija na tu temu.
Ivan Spirić
Dr Milan Koljanin iz Instituta za savremenu istoriju u Beogradu kaže da su konačne brojke stradalih, interniranih i ubijenih još uvek predmet istraživanja. Ono što se znalo, ali se novim istraživanjima potvrđuje je da je cilj bugarske okupacije bio prosta bugarizacija, ali i fizičko uništenje srpske elite. Svi oni koji su bilo šta značili u društvenom životu, poput npr. učitelja ili sveštenika, su sistematski ubijani. Po nekim podacima postojala su 24 logora u Bugarskoj koji su služili za prinudan rad, ali i ubijanje, odnosno suštinsku promenu etničke slike. Oni mogu da se uporede sa koncentracionim logorima koji su postojali za vreme Drugog svetskog rata. Između ostalog, na jednom od izlaganja ovih dana smo čuli da Bugarska akademija nauka i danas u svojim publikacijama o ovim krajevima govori kao o „zapadnoj Bugarskoj“. Zato ovo što radimo ne spada samo pod oblast istorije, nego ima i jednu aktuelnu dimenziju, gde imamo nacionalističko-teritorijalne ambicije sa bugarske strane kojih nema sa naše strane.
Direktor Instituta za savremenu istoriju Momčilo Pavlović je najavio i organizaciju međunarodne konferencije na stogodišnjicu Topličkog ustanka, za šta već imaju podršku kolega iz inostranstva, ali i rekao da bez bugarske dokumentacije, bugarskih istoričara i temeljnih istraživanja u bugarskim arhivima nećemo dobiti celovitu sliku o tim događajima.
Učesnicima skupa se obratio i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, koji je rekao da su Surdulica iz 1915. i Arapova dolina iz 1917, dva najmračnija spomenika bugarske okupacije iz vremena Prvog svetskog rata. Dokumentirana pisanja Sretena Dinića i Jovana Hadži Vasiljevića predstavljaju samo deo te teške istorije srpskog naroda gde su samo delimično prikazani zločini i dati delimični spiskovi stradalih civila i vojske. To je bio osnovni motiv da se opredelimo i celovitije prikažemo učešće juga Srbije u ratu i okupaciji.
Leave a Reply