Najteže u fudbalu je, svakako, kako nadmudriti protivnika i naterati čuvara mreže rivala da loptu vadi iz sopstvene mreže.
Zato su golgeteri najtraženija i najskuplja „fudbalska roba” na fudbalskom tržištu. Bez obzira što je fudbal timska igra, i svi igrači moraju biti u funkciji igre ekipe kako bi se protivnička ekipa nadmudrila i bila primorana da teren napusti kao poražena, napadači su u toj celoj priči najbitniji.
Leskovačka Dubočica u svojim redovima ima prvog strelca na srpskoligaškom „Istoku” u Dušanu Saviću, koji svoju ekipu predvodi na način dostojan istinskog fudbalskog znalca. U svemu je prvi. Najbolji je strelac lige, kao kapiten predvodi ekipu, a uz to je i najstariji, duboko zagazivši u četvrtu deceniju, što mu i nije neki hendikep. Ne treba mu puno prostora da nadmudri svoje čuvare, a da potom i savlada protivničkog golmana i da tako na najbolji način učini sve da njegova ekipa stigne do pobedničkog trijumfa. Kada su Leskovčani prošle takmičarske sezone igrali na prvoligaškim terenima fudbalske Srbije, Savić je bio prava opasnost za protivničke odbrane rešetujući mreže svojih rivala, i bio je prvi strelac u svojoj ekipi. Povratkom Dubočice na srpskoligaške terene fudbalskog“ Istoka”, opet je bio golgeterski raspoložen, tako da je zavredeo laskavo priznanje kao najbolji strelac. Zato ne čudi činjenica da je dobio prefiks zanimanja „fudbalski golgeter”. Od strane Fudbalskog saveza regiona istočne Srbije dobio je pehar kao najbolji strelac lige, a uručio mu ga je na poslednjoj srpskoligaškoj utakmici Bratislav Ranđelović, fudbalski radnik iz rukovodstva FSRIS.
Pored golgeterskih sposobnosti, Dušan Savić u neku ruku je i fudbalski pečalbar, jer je u svojoj već dvodecenijskoj karijeri igrao u nekoliko zemalja, i u desetinama klubova, što nije bilo ni malo lako da se zabeleži. Pored toga oblačio je i dres Severne Makedonije u nekoliko navrata.
Respektibilna karijera Dušana Savića je za svako poštovanje, teško je propratiti gde je sve igrao i kojih je klubova dresove nosio.
Pa, pođimo redom.
Posle početnog igranja u mlađim selekcijama Dubočice, obreo sam se u redovima leskovačke Sloge, gde sam, kao najmlađi u ekipi i sa specijalnim lekarskim pregledom, igrao za prvi tim Sloge u tadašnjoj Niškoj zoni. Sa tek navršenih 18 godina otišao sam u komšijsku Makedoniju gde sam igrao za Belasicu i Pobedu sa kojom smo došli i do šampionske titule. Posle toga igrao sam i u Skoplju, gde sam nosio najpre dres Vardara, a potom i Rabotničkog, sa kojim sam osvojio nacionalni kup.
NNR: – U kojim zemljama ste još igrali ?
Savić: – Fudbalski put me je odveo u Rumuniju, gde sam nastupao za ekipu Brašov, a zatim odlazim u Južnu Koreju i igram za Incheon United… Onda sledi odlazak u Uzbekistan, u ekipu Pahatakor, a posle toga igrao sam u još nekoliko zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, kao što su Voyn Lutsk i Goverla (Ukrajina), a igrao sam još u Kazahstanu, pa onda u Slaviji iz Sofije… Potom je usledio povratak u Kazahstan.
NNR: – Šta vas je navelo da se vratite kući iz „belog sveta” ?
Savić: – U Srbiji sam se vratio 2018.godine i postao član Zemuna. Međutim, povreda kolena je bila ozbiljnija nego što sam mislio, a i dete pošlo u školu. To su bili osnovni razlozi da se vratim u svoj dom, u fudbalsku Dubočicu.
NNR: – Koja su vaša očekivanja kada je u pitanju fudbalska budućnost Dubočice ?
Savić: Dobro je poznato svima u kakvim se situacijama u poslednje vreme nalazila Dubočica. Tako nešto nije smelo da se događa, i sada imamo praktično imperativ da se borimo za šampionsku titulu. Zar treba podsećati da naredne 2023. godine Dubočica slavi veliki jubilej, stogodišnjicu svog postojanja i rada. To je veliki jubilej i obaveza je svih nas u klubu i samom gradu da na dostojan način proslavimo jednovekovno postojanje Dubočice, a da kruna svega bude prelazak u viši rang takmičenja, a to je Prva liga Srbije. U međuvremenu dobićemo i nov multifunkcionalni stadion, sportski objekat koji će biti jedan od najlepših u Srbiji i kao takav zavređuje da se na njemu igraju prvoligaške utakmice Srbije.
NNR: – Posedujete trenersku „ A” UEFA licencu. Da li to znači da ćete po završetku karijere biti na užarenoj trenerskoj klupi, neki kažu da ste već „sada” na toj funkciji?
Savić: Pored toga što sam i dalje aktivni fudbaler, već sam angažovan u radu sa najmlađim selekcijama kluba, što me čini posebno zadovoljnim. Znam da je vraški težak posao trenera, ali ja se ne bojim novih izazova i baš zbog toga sam u međuvremenu postao vlasnik „ A” UEFA licence. Inače, ja sam za sada samo igrač i ništa više od toga, tako da u tome što neko kaže, nema ni najmanje istine. Do završetka moje karijere ostalo još neko vreme, moja razmišljanja su usmerena na rad u pripremnom periodu, a potom i na prvenstvene utakmice gde nemamo prava na kiks. Zaista verujem da ćemo biti bolji od svih svojih rivala i da ćemo prvi preseći pobedničku traku na kraju sezone, na sreću i radost naših vernih navijača koji su se sigurno uželeli fudbalskih utakmica u našem gradu, – optimista je Dušan Savić, najbolji igrač GFK Dubočica od čijeg učinka u novoj sezoni mnogo toga zavisi kada su u pitanju želje za višim rangom, a to je Prva liga Srbije.
Reprezentativna karijera
Pošto mu je otac rođen i živeo godinu dana u Severnoj Makedoniji, fudbalski stručnjaci su videli u Dušanu Saviću igrača koji svojim znanjem i potencijalom može da odgovori izazovima i da igra za njihovu reprezentaciju.
Čelnici saveza su se potrudili da mi srede potrebne papire kako bih mogao da igram za reprezentaciju Severne Makedonije. I imao sam nastupe za selekciju igrača mlađih od 19 godina, onda i za selekciju do 21 godine. Sa 22 godine dobio sam poziv tadašnjeg selektora Srećka Kataneca za seniorsku reprezentaciju Severne Makedonije i bio sam jedini igrač iz njihovog domaćeg prvenstva, – iznosi podatke Savić o nastupima za reperezentaciju našeg južnog suseda.
Dubočica krenula sa pripremama za novu sezonu
Već nekoliko dana fudbaleri Dubočice vredno treniraju u obližnjem Mrštanu za predstojeću sezonu na srpskoligaškom „Istoku” pod dirigentskom palicom trenera Marka Perovića i njegovih saradnika. U isto vreme radi se i na dovođenju novih snaga koje bi pojačale redove Dubočice i svojim kvalitetom unapredile igru ekipe. Tako ovih dana sportski sektor na čelu sa direktorom Vladicom Cekićem radi na svom „administrativnom terenu”, a trener Perović na fudbalskom terenu. Više je nego očigledno da je od prvih ovojulskih vrelih dana započela ozbiljna operacija Dubočice pod nazivom – „Prva liga Srbije”.
I ništa manje od toga, jer krajnje je vreme da se u Leskovcu igraju utakmice Prve lige Srbije.
Vlastimir Stamenković
Leave a Reply