DRUGI OVOGODIŠNJI REBALANS BUDŽETA

LESKOVAC

Pre usvajanja drugog ovogodišnje rebalansa budžeta, Gradsko veće je na sednici od 4. decembra razmatralo i usvojilo izveštaj o izvršenju Odlke o budžetu grada za period od 1. 1. do 30. 9. 2015. godine. Izveštaj, kao i izmenu i dopunu Odluke o bužetu grada Leskovca za 2015. godinu, je obrazložio načelnik Gradske uprave za finansije Dalibor Tričković.
Ostvareni prihodi i primanja i preneta i neutrošena sredstva u drugoj polovini godine iznose 2 milijarde 246 miliona 283 hiljade dinara, odnosno 58 procena, a rashodi i izdaci 2 milijarde 133 milona 535 hiljada dinara, odnosno 55,1 procenat. Ovo ostvarenje nešto je niže u pomenutom periodu od planiranog. Na poziciji zaduživanje od planiranih 350 miliona dospele i plaćene privremene situacije do 30. septembra 2015. iznose 40 miliona 592 hiljade dinara, odnosno svega 11,6 posto. U periodu oktobar, novembar i decembar situacija se znatno promenila, jer za izvođače koji su uvedeni u posao i ugovore koji su sklopljeni u toku godine izvedene situacije počele su da pristižu Direkciji za urbanizam i izgradnju, i grad je značajno povećao ostvarenje primanja po osnovu zaduživanja u odnosu na period do 30. septembra.
Pozicija prinudne naplate i izvršenje za period prvih devet meseci iznosi 29, 2 miliona, ona je značajnije smanjena u odnosu na prethodni period, jer je uvedena finansijska disciplina. Gro obaveza koje su prinudnom naplatom skinute je po osnovu ujeda pasa lutalica i obaveza koje su stvorene u budžetu grada po osnovu boračkih zaostavština.
Najnovijom Oldukom o izmeni i dopuni odluke o budžetu za 2015. godinu planiraju se prihodi, primanja i preneta i neutrošena sredstva u iznosu od 3 milijarde 198 miliona 461 hiljada dinara, i u odnosu na prethodnu izmenu odluke o budžetu, ovaj budžet je za 172 miliona 930 hiljada dinara manji iz više razloga. Smanjenje prihoda odrazilo se na poziciju porez na zarade, koja je za oko 20 miliona dinara manja u odnosu na prvobitni plan, ili 2,8 procenata. U strukturi prihoda, porez na zarade, kao i namenski transfer, čine dve trećine ukupnih prihoda budžeta grada. Prihodi bužeta grada po osnovu kamata manji su za dva miliona dinara, jer u momentu kada su slobodna novčana sredstva plasirana referentna kamatna stopa je bila 8 procenata, u međuvremenu se ona smanjila, što je uticalo da prihodi po osnovu deponovanja slobodnih novčanih sredstava budu manji.
Smanjenje tekućeg namenskog transfera, ali i kapitalnog namenskog transfera je za 80 miliona dinara manje u odnosu na prvobitni plan, jer određene investicije čije ostvarenje je planirano kroz zajedničko ulaganje sa Republikom prebačene su u budžet Srbije za 2016. godinu. Za 68 miliona dinara je smanjenje prihoda po osnovu prodaje dobara i usluga jer JP „Dom“ prihode po osnovu zakupa poslovnog prostora ne uplaćuje u budžet, ali i zbog toga što je u budžetu za 2015. godinu planirana realizacija investicije izgradnje poslovnog prostora na prostoru pijace. Ova investicija nije krenula u junu, kako je provobitnim planom bilo određeno. Po tom planu u decembru je trebalo da se obavi licitacija za prodaju novoizgrađenog poslovnog prostora na pijaci, ali se sada tek započinje sa uvođenjem izvođača. Tako će očekivani prihod po osnovu prve faze izgradnje poslovnog prostora na pijaci od 700 kvadrata biti prebačen kao obaveza za sledeću godinu, odnosno kao potraživanje budžeta grada za budžetsku 2016. godinu.
Određene kategorije prihoda beleže rast, to je porez na prihod od samostalnih delatnosti, koji je veći za 9 miliona dinara, ili 15 posto. Ostvarenje ovog prihoda ukazuje na činjenicu da određeni broj lica registruje samostalne zanatske radnje u toku 2015, jer dažbine i obaveze po ovom osnovu u 2015. godini se nisu povećavale, a povećavao se prihod, koji se ostvaruje svakog meseca. Komunalna taksa za držanje motornih vozila uvećana je za 4 miliona dinara, ili 12 procenata, što znači da je u toku 2015. godine mnogo veći broj motornih i drumskih vozila na teritorji grada u odnosu na prethodnu godinu.
Nenamenski transfer od Republike povećan je za 40 miliona dinara, to su sredstva koje je budžet Republike uplatio gradu za učestvovanje na licitaciji za kupovinu „Jugekspresa“, tako da povećanje ovih kategorija prihoda delimično kompenzuje smanjenje drugih prihoda.
Na kraju 2014. godine grad Leskovac je imao 1.196 upošljenika na neodređeno vreme, i 87 upošljenika na određeno vreme. A poslednjeg dana oktobra grad je imao 1.167 upošljenika na nedoređeno vreme i 92 upošljenika na određeno vreme. Za prvih 10 meseci ove godine broj upošljenika u stalnom radnom odnosu smanjen je za 29. Ovo se ne odnosi na broj radnika u javnim preduzećima, jer grad Leskovac javna preduzeća ne finansira u delu zarada, sem Direkcije za urbanizam i izgradnju. U kategoriju upošljenika koji plate primaju iz gradske kase spadaju gradske uprave, pravobranilaštvo, kultura, Centar za stručno usavršavanje u obrazovanju, ALER, Turistička organizacija, Direkcija za urbanizam i Predškolska ustanova.
Što se rashoda tiče, planovi neće biti izvršeni, zbog ušteda po javnim nabavkama ili zbog nerealizacije određenih programa i investicije. Kod razdela gradonačelnik i Gradsko veće sredstva su smanjena za jedan milion, kod organa uprave za 13,5 miliona, kod otplate kamata za 13,5 miliona. Rebalansom je za JP Direkcija za urbanizam opredeljen novi iznos od 905 miliona dinara, u odnosu na prvobitno planiranih 955 miliona dinara, ali je pozitivna stvar u tome što je Direkcija javnim nabavkama i ugovorima tokom ove godine ukupno rezervisala sredstva u iznosu od 905 miliona dinara. Ostatak od 50 miliona ili su uštede po javnim nabavkama, ili nerealizacija nekog projekta. Kod ALER-a opredeljena su sredstva za oko 40 miliona dinara manja, iz istih razloga.
Određene rashodne pozicije pokazale su potrebu za povećanjem u odnosu na prethodi plan. Za projekat komasacije, rasčišćavanja i sređivanja atarskih puteva planirana su rebalansom sredstva od 52 miliona dinara, što je za 22 miliona više u odnosu na prvobitni plan. Mesnim zajednicama je rebalansom opredeljeno još dodatnih 10 miliona dinara, što ukupno iznosi 48 miliona dinara. Kulturi je rebalansom opredeljeno 2 miliona više, predškolskom obrazovanju 6,1, osnovnom obrazovanju 3,1, srednjem obrazovanju 4 miliona dinara.
Tričković je napomenuo da je masa sa isplatu plata određena ne prilivom sredstava, već Zakonom o budžetu Republike Srbije. Masa za isplatu plata grada Leskovca za 2015. godinu iznosi maksimalnih 963 miliona dinara.
• SET ODLUKA VEZANIH ZA POREZ NA IMOVINU I OVE GODINE NIJE USVOJEN
Kao i u prethodne dve godine Gradsko veće nije usvojilo set odluka vezanih za porez na imovinu. Reč je o o predlogu Odluke o određivanju zona i najopremljenije zone na teritoriji grada Leskovca, predlogu Odluke o utvrđivanju stope poreza na imovinu za nepokretnosti na teritoriji grada, predlogu Odluke o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu za 2016. godinu, predlogu Odluke o koeficijentima za utvrđivanje poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige, predlogu Odluke o visini stope amortizacije za utvrđivanje poreza na imovinu, i predlogu Odluke o obavezi podnošenja poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu na nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige.
Usvajanjem ovih odluka grad ne bi imao veće koristi, ali bi bila narušena likvidnost poslovanja pojednih pravnih lica, što bi dovelo ili do izbegavanja plaćanja poreza, ili smanjenje plata radnika i otpuštanja radnika. Pometnja bi se napravila i kod fizičkih lica koja imaju u vlasništvu nekretnine, koja bi morala ili da povećavaju cene zakupa, ili da izbegavaju obavezu izmirenja poreza na imovinu. U masi, usvajanjem ovakvih odluka isti novac bi se slio u gradski budžet. Po osnovu poreza na imovinu grad potražuje milijardu i 300 hiljada od fizičkih i pravnih lica. Ovom odlukom, istakao je Dalibor Tričković, pokušali smo da animiramo obaveznike da steknu pravo na otpis kamata, a da izmire glavnicu, i da posle 31. decembra potraživanje grada bude realno utvrđeno. U toku 2016. godine očekuje se izmena Zakona o porezu na imovinu, kako bi se izbegle nelogičnosti koje sada postoje.
Tričković je obrazložio razloge zbog kojih se treću godinu zaredom ne usvajaju šest odluka vezanih za porez na imovinu. Promena Zakona o porezu na imovinu uslovila je utvrđivanja obračuna prilikom utvrđivanja poreza na imovinu kao jednog od faktora za tržišnu cenu nepokretnosti. Tržišna je ona cena koja se nalazi u ugovorima kupca i prodavca, i ti ugovori daju nerealnu sliku vrednosti nekretnina na teritoriji grada. Reč je o cenama od 200-300 evra za stanove u prvoj zoni po kvadratu. Takva cena u značajnoj meri utiče na utvrđivanje poreza na imovinu i dovodi do nelogičnosti prilikom zaduživanja poreskih obveznika. Tričković je izneo konkretne primere do čega bi dovelo usvajanje ovih šest odluka vezanih za porez na imovinu, kod pravnih, fizičkih lica i poljoprivrednika.
Neusvajanjem ovih odluka porez na imovinu u 2016. biće zadržan na istom nivou kao i 2015. Od 1. januara 2017. grad će imati obavezu da ipak primeni ove odluke.
• ZA „SLAVUJEVO DOBA“ 25.000 EVRA
Za sufinansiranje projekta „Slavujevo doba“, koji realizuje producentska kuća „Intermedia netvork“ doo i „Soul Fud Distribution“ doo iz gradskog budžeta biće izdvojen iznos od 25.000 evra. Grad Leskovac je u prvoj fazi realizacije ovog projekta izdvojio već 20.000 evra. U ovkiru druge faze projekta vrše se pripreme za snimanje igranog filma i serije. Radi se o velikom i ozbiljnom umetničkom projektu sa impozantnom glumačkom podelom. Ovlašćenje da poptpiše aneks 2 ugovora o sufinansiranju projekta u kulturi „Slavujevo doba“ dato je gradonačelniku Leskovca Goranu Cvetanoviću.
Na ovoj sednici usvojen je i predlog odluke kojim se obavezuje JP „Dom“ Leskovac da obezbedi čuvanje nepokretnosti u javnoj svojini. Reč je o zgradi Kluba vojske Srbije, bivšem društvenom preduzeću „Sintetika“ Leskovac i „Jugekspres“, do određivanja novog korisnika, odnosno vlasnika.
Na 91. sednici Gradskog veća obrazovana je komisija za prethodno razmatranje narodne inicijative za formiranje gradske opštine Grdelica. Predsedniku Skupštine grada podnet je pismeni zahtev inicijativnog odbora za formiranje gradske opštine Grdelica. Zahtev koji predstavlja narodnu inicijativu potpisao je Srđan Jović. Dostavljena je i lista potpisnika inicijative, kao i tekst o razlozima za formirnaje gradske opštine Grdelica, koja bi obuhvatila 34 naseljena mesta. Za predsednika komisije izabran je Branislav Đorđević, član Gradskog veća, a članovi su načelnici gradskih uprava Slobodan Milošević, Dalibor Tričković i Ivan Đorđević, Milenko Milenković, direktor Direkcije za urbanizam, Zoran Vukašinović, sekretar Skupštine, kao i Srđan Jović iz Grdelice, predsednik inicijativnog odbora. Za člana komisije iz redova opozicije, na sopstveni predlog koji su gradonačelnik i Gradsko veće prihvatili, je izabran i Neboša Cakić iz SDS-a. Zadatak komisije biće da ispita da li je narodna inicijativa formalno podneta u skladu sa pravilima, kao i da ispita i proceni stvarne razloge i potrebe za obrazovanje gradske opštine Grdelica, i da o tome u pismenoj formi dostavi predlog Gradskom veću, rečeno je na sednici.